Izvor: B92, 21.Nov.2012, 11:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ne povlači tužbu za genocid

Beograd -- Srbija neće odustati od tužbe za genocid protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde, nezvanično saznaje "Politika" u državnom vrhu.

Posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču eventualno vansudsko poravnanje je gotovo izvesno palo u vodu, ali bez obzira na to, Srbiji je još više posle odluke Haškog tribunala stalo da se pred nekom međunarodnom institucijom dokaže da je u "Oluji" počinjen genocid nad Srbima, piše list. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Tako je postalo izvesno da će se Srbija i Hrvatska tokom naredne godine sučeliti pred Međunarodnim sudom pravde (MSP). Prema opštem mišljenju hrvatska strana je sada "dobila krila”, čak je i srpski premijer Ivica Dačić, govoreći o posledicama odluke Haškog tribunala, konstatovao da sada nema razloga da Hrvatska povlači svoju tužbu za genocid.

Prema njegovoj oceni, ovim je Balkan vraćen u devedesete godine prošlog veka i odnose koji su tada postojali u regionu, a zadat je i težak udarac procesu regionalnog pomirenja, pa i mogućnosti da tužbe budu povučene. Uostalom, kako je istakao, "Oluja” je presudom tribunala postala legalna i legitimna akcija.

Haški tribunal je, podsetimo, svoju odluku da oslobodi generale obrazložio ocenom da nema dokaza da je u akciji "Oluja” i nakon nje postojao udruženi zločinački poduhvat s ciljem uklanjanja srpskog civilnog stanovništva iz Krajine silom ili pretnjom sile. Obrazlažući odluku sudija Teodor Meron je rekao da se "odlazak civila, koji se događao istovremeno sa zakonitim artiljerijskim napadima ne može se okarakterisati kao deportacija”.

Time je Haški tribunal praktično osporio temeljnu stavku srpske tužbe za genocid protiv Hrvatske pred MSP-om. Naime, Srbija je u svojoj tužbi navela da je Hrvatska počinila genocid tokom operacije "Oluja” u avgustu 1995, „u nameri da potpuno ili delimično uništi krajiške Srbe kao etničku grupu”. U srpskoj tužbi se nalaze podaci i o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacije "Blesak”.

Hrvatska, pak, tereti Srbiju da je odgovorna za navodni genocid počinjen od 1991. do 1995. godine "zbog direktne kontrole nad oružanim snagama, agentima službe bezbednosti i različitim paramilitarnim grupama, na teritoriji Hrvatske, u oblasti Knina, istočnoj i zapadnoj Slavoniji i Dalmaciji” te da je to rezultiralo "etničkim čišćenjem” Hrvata.

Profesorka međunarodnog prava Smilja Avramov smatra da su, posle odluke Haškog tribunala, izgledi Srbije na uspeh pred Sudom pravde "nikakvi". Ova presuda je, kaže ona, pokazala da je Zapad protivan Srbiji.

"Oni su se solidarisali sa Hrvatskom i legalizovali genocid nad srpskim narodom. Toliko dokaza postoji da je u Hrvatskoj bilo genocida i to genocida u kontinuitetu, počev od Drugog svetskog rata pa tokom devedesetih godina. Srbija treba da zauzme jednu ofanzivnu politiku, dosta je bilo izvinjavanja i grljenja”, rekla je profesorka Avramov koja je autorka nekoliko knjiga o genocidu.

Ona smatra da su i sudije MSP-a, iako je reč o sudu UN sa višedecenijskom tradicijom, podložne političkim uticajima. Ona nije jedina koja tako misli. Mnoge kritike takvog tipa izrečene su na račun ovog suda pred kojim se Srbija pojavljivala već dva puta – u sporu sa Bosnom i Hercegovinom i u vezi sa legalnošću kosovske deklaracije o nezavisnosti.

Slažući se sa ocenom da je odluka Haškog tribunala o hrvatskim generalima politička, pošto se nije obazirala ni na kakve dokaze, Simeon Pobulić, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da bez obzira na to što je takva mi ne možemo da odustanemo od naše tužbe jer bi to praktično značilo da mi prihvatamo sve što je u hrvatskoj tužbi.

Na pitanje da li za MSP može da kaže da je to sud koji će objektivno i nezavisno ceniti dokaze u ovom slučaju, nezavisno od presude Haškog tribunala, Pobulić najpre ukazuje da je Haški tribunal prenebregao "strašno jak dokaz”, a to je snimak Tuđmanovog govora na Brionima.

"Sada, pred MSP-om, nije reč o krivici pojedinca nego je reč o odgovornosti države. A ona postoji, jer postoji jedan potpuno pouzdan dokaz za to”, ocenjuje on.

Stoga, da bi se dobro pripremili za nastup pred MSP-om, kako kaže, treba pažljivo proučiti i videti tačno šta se sve dogodilo u Haškom tribunalu. Jer, očigledno, da nešto nije u redu pošto su u slučaju Gotovine i Markača sudije bile podeljene. Taj osećaj će, kako ističe, biti još jači ako se desi da puste i Ramuša Haradinaja, a tu je i slučaj Nasera Orića, podseća Pobulić.

Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić kaže da bi na odluke sudija MSP-a mogao da ima uticaj i ishod debate u UN o ulozi i učinku međunarodnih ad hok krivičnih tribunala. Tu raspravu je za 10. april zakazao Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine, a Todorić je, kako prenosi Tanjug, rekao da je to stvar od prvorazrednog značaja i da je potrebno sprovesti široku diplomatsku akciju kako bi se izdejstvovao povoljan ishod te debate u UN.

Hronologija tužbi za genocid pred MSP-om

1999 – Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj se traži da sud tadašnju SRJ proglasi krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

2008 – Sud se oglasio nadležnim da odlučuje po ovoj tužbi čime je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe bivša SRJ, odnosno Srbija kao njena pravna naslednica nije bila članica UN.

2010 – Srbija je podnela protivtužbu za genocid protiv Hrvatske

Srbija i Hrvatska su u međuvremenu podnele brojne odgovore i pismene podneske na argumente druge strane. Uprkos tome u Beogradu i Zagrebu se spekulisalo da bi dve zemlje mogle da odustanu od tužbi i postignu neku vrstu vansudskog poravnanja. Vreme, međutim, za takvu odluku ističe jer su mogućnosti pismenih podnesaka iscrpljene i sada se očekuje od suda da zakaže usmeno ročište. Kada počne usmena rasprava dve strane više ne mogu da odustanu od spora.

Nastavak na B92...