Izvor: Press, 04.Sep.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na vetrometini
Naša država je često u odsudnim trenucima ostajala sama i bez podrške saveznika. Da li nas po pitanju rezolucije o Kosovu, koja toliko bode oči zapadnim zemljama, čeka ista sudbina ili možemo da pobedimo uz podršku nesvrstanih
Srbija nije prvi put ostala sama, praktično bez ijednog saveznika, uoči donošenja bitnih političkih odluka - to je situacija koja se u srpskoj istoriji često ponavljala, kažu sagovornici Pressa. Za razliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << od Prištine, koja uoči rasprave o srpskoj rezoluciji u Generalnoj skupštini UN ima snažnu podršku „zemalja kvinte", Srbija je praktično usamljena.
Mile Bjelajac, naučni savetnik na Institutu za noviju istoriju Srbije, kaže da nije prvi put da Srbija ne može da računa na pomoć saveznika.
Potcenjivanje saveznika
- Bilo je situacija da ratni saveznici ne samo da nas nisu podržali, nego su nas i ucenjivali. Na primer, 1915. su tražili da se odreknemo dela svoje teritorije da bi pridobili Bugarsku da uđe u rat na strani Antante. Druga situacija je bila 1948. godine. Tada nismo imali dobre odnose sa Zapadom, a preko noći smo pokvarili odnose sa SSSR, pa smo u trenutku bili apsolutno sami - kaže Bjelajac. - Srbija je bila sama sve do juna 1919. godine, jer se Amerika povukla iz evropskih poslova, a mi ostavljeni na milost i nemilost Italije i Britanije, koje nam nisu bile naklonjene, pa čak i Francuske, za koju su od nas važniji bili dobri odnosi sa Italijom. Tek kada je potpisan Versajski ugovor okrenula se nama. Bili smo sami i u proleće 1941. godine: uz nas smo imali samo Grke i prazna obećanja Amerike, Britanije i Rusije - kaže Bjelajac.
- Ako ste respektabilan faktor, bez obzira na to koliko ste mali narod, vi ste dobra udavača i traže vas. A mi je trebalo ovih godina da se potrudimo da budemo baš takvi. Nekada vas potcene ili precene. I onda držanjem i voljom za otporom postajete bitan faktor. To se desilo 1911, 1912, 1913, 1914. i 1919. godine, pa i krajem 1948. Hoće vas ako ste respektabilni, zato što niko neće da ima Ahilovu petu. Morate da se opremite kao udavača, a ne samo da kukate i ispunjavate zahteve koji mogu da idu u nedogled.
Miloš Ković, docent na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta, kaže da se ne slaže da je u ovom trenutku Srbija potpuno sama.
- Ostavimo po strani UN. Sada imamo svetski poredak u kom dominiraju SAD i postoje revizionističke sile koje hoće taj poredak da promene - to su Kina i Rusija. Prirodno mesto Srbije je uz njih. Ne znači to da Srbija treba da se veže za Kinu ili Rusiju, nego da gleda svoj interes u poretku koji joj je nametnut, gde ima ulogu parije. Srbiji mora samo da gleda sa kim ima zajednički interes - kaže Ković.
Nekad ni nemaš izbora
- Kada je 1813. propadala Karađorđeva Srbija, sve je bilo stavljeno na jednu kartu - Rusiju. I kada ju je napao Napoleon, Rusija se sasvim povukla, a Srbija ostala sama. Srbija je tada prošla kroz najgore vreme u svojoj novijoj istoriji: kada su se Turci vratili u Srbiju, za jedne čizme mogle su se dobiti tri srpske devojke. Bilo je, dakle, mnogo gorih vremena od ovih današnjih, pa smo opet preživeli. Imate katastrofalnu situaciju posle Berlinskog kongresa, kada je Rusija ostavila Srbiju na cedilu, Austrija ušla u BiH i nastala velika bugarska država. I tada je Srbija bila bez saveznika. Na Berlinskom kongresu ruski grof Fedorov je rekao Jovanu Ristiću: „Zapamtite ovo, prvo dolaze ruski interesi, pa bugarski, pa tek onda vaši. Javite se austrijskom ministru spoljnih poslova." Tu je Srbija morala da povije kičmu i ona je nekih 20 godina bila saveznik Austrije i Nemačke. Nije imala izbora. Rusi su tada rekli: „Smirite se, morate da budete sa Austrijom, sačekajte da se malo uspravimo." I takvo je vreme došlo posle 1903, odnosno posle 1905, kada se Rusija vratila na Balkan.
Upropastiše nas Britanci
Nikola Žutić, naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, smatra da je Srbija u prošlom veku imala saveznike, ali da su je oni „redovno izneveravali".
- Mi smo uvek bili na strani zapadnih, liberalnih država i upravo smo od njih iskorišćeni u oba svetska rata. Dovoljno je setiti se da je 1915. godine Nemačka nudila separatni mir i da su naša politička elita i dinastija, koje je pripadale tom miljeu liberalne demokratije, odbacile ponudu - kaže Žutić.
On veli da su Srbija i Srbi u 20. veku najviše propatili zbog britanske politike.
- U režiji Britanaca sproveden je 27. mart i to je sledeći kataklizmički događaj. Iako je Hitler nudio status neutralnosti u tom trenutku, naša liberalna elita i engleske tajne službe su nas gurnule u tu situaciju. Srbe kao oslobodilački i temperamentan narod lako je bilo povesti na stranputicu - kaže Žutić.
.jpg)
