Izvor: Blic, 22.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na početku (kraja) krize?
Proteklih nedelja i dana politička scena Srbije je preplavljena unutrašnjim i spoljnopolitičkim aktivnostima i događajima. Naravno, u centru pažnje je duboka ekonomska i socijalna kriza. Vlada pokušava da uz pomoć MMF-a i EU stabilizuje finansijsko-bankarski sektor i da znatnim sredstvima iz budžeta (povoljni krediti, subvencije bankarskih kamata i sl.) olakša preživljavanje, pre svega malih i srednjih preduzeća sa zdravim proizvodnim i drugim programima poslovanja. U javnosti, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dalje dominira utisak da država više brine o zaštiti interesa krupnih tajkunskih kompanija (Delte, na primer) nego o ugroženim životnim interesima radnika. A sve pod izgovorom da time štiti veliki broj radnih mesta u tim firmama, kao i interese malih i srednjih preduzeća koja zavise od blagovremene naplate roba isporučenih velikim trgovinskim lancima. Najgore bi bilo da zbog spasavanja prezaduženih tajkunskih firmi, koje zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi, budu „potopljene” hiljade perspektivnih malih i srednjih preduzeća koja zapošljavaju stotine hiljada ljudi.
Predmet velikih političkih rasprava su i nedavne inicijative predsednika Srbije o ustavnim promenama. Posebnu pažnju s razlogom je privukla ideja o regionalizaciji Srbije. Ona je najviše rezervi i bojazni izazvala kod tzv. automaških vojvođanskih stranaka. S jedne strane, zbog njihovog indirektno iskazanog straha da bi regionalizacija Srbije mogla dovesti do svođenja statusa Vojvodine na nivo regiona sa nižim stepenom teritorijalne autonomije od današnjeg. Ovo tim pre što Ustav (član 182) predviđa mogućnost da se „nove autonomne pokrajine mogu osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati, po postupku predviđenom za promenu Ustava”. Njihove bojazni dodatno su uvećane time što od novembra 2008. godine, zbog neslaganja u vladajućoj koaliciji u pogledu ustavnosti, predlog statuta AP Vojvodine čeka na saglasnost Skupštine Srbije, odnosno na utvrđivanje predloga zakona o sadržini pokrajinskih nadležnosti. Iz te činjenice izvlači se zaključak da to može odložiti zakonsku i statutarnu konkretizaciju ustavnih nadležnosti pokrajine sve do pripreme ustavnog predloga o regionalizaciji Srbije po kome bi Vojvodina mogla postati jedan od njenih regiona. Naravno, takvo odlaganje izazvalo bi burne reakcije autonomaških stranaka koje su veoma nezadovoljne sadašnjim ustavnim okvirom za vojvođansku autonomiju i zalažu se za povratak na status „države u državi” iz Ustava od 1974. godine. Ako bi do toga odlaganja eventualno došlo, ono bi se moralo što pre legalizovati dopunom, odnosno izmenom Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Druga važna politička reakcija na ideju o regionalizaciji Srbije stigla je iz „srca Šumadije”, iz Kragujevca, gde je obrazovana nova stranka pod nazivom „Zajedno za Šumadiju” (na čelu sa gradonačelnikom Kragujevca, V. Stevanovićem). Njen bitan programsko-politički cilj je regionalizacija i ravnomerni razvoj Srbije, kao protivteža sada dominantnoj ekonomskoj i političkoj poziciji Vojvodine i Beograda.
Srbija je veoma aktivna i na međunarodnom planu. Pre svega, dobila je kredit od MMF u iznosu od skoro 3 milijarde evra za stabilizaciju finansijskog sistema, kao i znatna kreditna sredstva od Evropske investicione banke. Najavljeno je i ubrzanje procesa liberalizacije viznog režima sa EU. Ovih dana Rusija je, najzad, zaključila ugovor o izgradnji gasovoda „Južni tok” sa vladama Bugarske, Grčke, Srbije i Italije. On će kroz Srbiju proći u dužini od oko 400 km, sa kapacitetom preko 20 milijardi kubnih metara gasa. Sticajem okolnosti, neposredno posle zaključenja ugovora o izgradnji gasovoda „Južni tok”, koji strateški nimalo nije po volji SAD, u posetu Srbiji stigao je novi potpredsednik SAD, Dž. Bajden. U razgovorima je izražena obostrana spremnost za „novi početak”, to jest, za normalizaciju međudržavnih odnosa i jačanje bezbednosti na Balkanu, kao i podrška SAD ubrzanju procesa integracije Srbije u EU, odnosno „evroatlantskim aspiracijama Srbije”. Poseta g. Bajdena bila je takođe u znaku čvrstih američkih garancija nezavisnosti Kosova i teritorijalnog integriteta BiH, kao i neviđenih mera bezbednosti u Beogradu. Naravno, i u znaku poznatog srpskog stava o Kosovu.
Između ova dva izuzetno važna događaja, a neposredno uoči turističke sezone, Srbiju je posetio predsednik Crne Gore, F. Vujanović radi popravljanja bitno poremećenih političkih, ekonomskih i drugih odnosa „dva oka u glavi”.
Najzad, poslednjih dana opozicione partije pokazuju povećanu političku aktivnost u vidu bespoštedne kritike vlasti i traženja vanrednih izbora. Posebno je bio zapažen predlog lidera SNS, T. Nikolića da se formira koncentraciona vlada („mnogo je bolje to od novog petog oktobra”). Tu vladu bi, uz DS i SPS, činili SNS, DSS i NS, čak i radikali. Ali, uz uslov da u njoj ne budu G17 plus i LDP. Takav zahtev suprotan je samoj prirodi koncentracione vlade koja podrazumeva učešće u njoj svih parlamentarnih stranaka. Očigledno je reč o neuspelom pokušaju naprednjaka da prečicom uđu u Vladu Srbije i tako bez potvrde na izborima steknu parlamentarnu legitimnost i, naravno, vlast. Ta ideja je, uz različita obrazloženja, odbijena od strane svih relevantnih parlamentarnih stranaka. Uostalom, opozicija i ne nudi nikakva kvalitetna rešenja za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Za Srbiju je danas, nesumnjivo, od najvećeg značaja da vladajuća koalicija, odnosno Vlada Srbije, bez obzira na povremene sporove koalicionih partnera, očuva jedinstvo u vezi sa ključnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima i Srbiju što pre izvuče iz duboke ekonomske i socijalne krize. Pogotovo ako je ekonomska kriza u Srbiji „na početku kraja”, kako predviđa M. Dinkić kao „dežurni optimista” u Vladi.
