Izvor: RTS, 26.Avg.2012, 08:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na ivici prezaduženosti
Ovog leta Srbija je dužna gotovo dvostruko više nego pre četiri godine - 15 milijardi i tri stotine miliona evra. Zakonom propisana granica od 45 odsto BDP, premašena je za gotvo 10 odsto. Na dobrom smo putu, kažu stručnjaci, da probijemo i granicu prezaduženosti od 60 odsto koja važi za mnogo bogatije zemlje.
Javni dug Srbije premašio je 15 milijardi evra i gotovo je 10 procenata preko zakonske granice. Prema podacima Narodne banke, od aprila do kraja juna dug je porastao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 674 miliona evra što znači da je država svakog dana dugovala novih 7 i po miliona evra.
Novo zaduživanje je neminovno, a Srbija je na ivici prezaduženosti, upozoravaju ekonomisti. Vlada obećava skupe kredite zameniće jeftinijim i tako smanjiti trošak za kamate.
Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da će se najverovatnije do kraja godine probiti granica visoke zaduženosti.
"To vodi smanjenju životnog stnadarda povećanju inflacije, grčkom scenariju, ali da ne preterujem Srbija će se brzo priduržiti grupi zemalja koje su u teškom položaju pre svega zbog vioskog javnog duga", rekao je Savić.
Dok su se proletos preduzeća i banke razduživali, država je prema podacima Narodne banke povećala dug za 674 miliona evra - zbog promena kursa, zaduživanjem kroz prodaju hartija od vrednosti, davanjem garancija za kredite "Galenici", "Građevniskoj direkciji", "Fijatu". Sada na domaćem terenu duguje 6,1 milijardu evra a u inostranstvu 9, 1 milijardu.
"Ono što je veliki problem naše privrede jeste to što je valutna struktura loša, dominiraju aranžmani u stranoj valuti, a s druge strane ono što privreda stvori je u dinarima, tako da i bez novog zaduživanja postoji rizik rasta javnog duga ", kaže ekonomista Zoran Grubišić.
Prema njegovim rečima ono što može da se uradi jeste da kupimo malo vremena da poboljšamo ročnost da refinansiramo postojeće sa dugoročnim aranžmanima da nas obaveze ne bi pritiskale u ovim kriznim vremenima.
Za to je, kaže Savić, potrebno poboljšati krediti rejting i olakšati pristup međunarodnim izvorima finansiranja.
Zamena skuph jeftinijim kreditma s dužim rokom otplate cilj je i ministarstva finansija.
"Mi smo obezbedili stabilnost finansija države, naš cilj je da smanjimo učešće kamata, 66 milijardi dinara ove godine će koštati kamate, to je tri puta više nego kompletan agrarni budžet. Pravimo plan kako da to promenimo", rekao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da se srpski finansijski problemi ne mogu rešiti ako država drastično ne sreže troškove i ne zameni sadašnji loš privredni model u kojem se troši više nego što se zaradi, a umesto investicija i proizvodnje za izvoz, podstiču usluge i uvoz.
