Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Dec.2019, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na 63. mestu po indeksu ljudskog razvoja
Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2018. godinu je 0.799, što je stavlja na 63. mesto od ukupno 189 zemalja i teritorija i predstavlja pomak za dva mesta u odnosu na prošlu godinu, pokazao je izveštaj UNDP o ljudskom razvoju.
Šampion ljudskog razvoja je Norveška, a prate je Švajcarska i Irska, saopštio je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Indeks ljudskog razvoja (HDI) predstavlja zbir preduzetih mera za napredak u tri osnovne životne dimenzije: dug i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zdrav život, pristup obrazovanju i pristojan životni standard.
Prema tom parametru, koji rangira zemlje od onih sa niskim do onih sa veoma visokim ljudskim razvojem, Srbija se nalazi u kategoriji zemalja sa visokim ljudskim razvojem, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Albanijom, kada su u pitanju zemlje regiona. Ostale zemlje u okruženju, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska su u kategoriji zemalja veoma visokog ljudskog razvoja.
Izveštaj o ljudskom razvoju ukazuje na stepen nejednakosti unutar zemalja, kao i među različitim zemljama.
Ukazuje se da nejednakosti u ljudskom razvoju slabe jedinstvo društva i poverenje građana jednih u druge, u vlade i institucije i štete ekonomiji, sprečavajući ljude da dostignu svoj puni potencijal na poslu i u životu. Nejednakosti ukazuju da političke odluke ne odražavaju težnje celog društva i ne štite životno okruženje, jer nekolicina koja napreduje koristi svoju moć da odluke koje upravljaju društvom oblikuje prema svojim interesima, koji nisu interesi većine.
U izveštaju se navodi da je u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije, kome pripada i Srbija, posebno ugrožena srednja klasa.
Rast BDP-a s jedne i nestajanje srednje klase s druge strane dokaz je da nejednakosti u visini dohotka u regionu rastu.
Drugi faktori koji čine pitanje nejednakosti posebno gorućim u ovom regionu su visok nivo neformalnog i nesigurnog zapošljavanja, nedostaci u sistemu socijalne zaštite, urušavanje mreža socijalne podrške, kao i emigracija mlade i kvalifikovane radne snage i široko uočena nejednakost pred zakonom, pokazuje izveštaj.
Nejednak položaj i isključenost pojedinih grupa sa tržišta rada glavni su izazov u čitavom regionu i uzrok migracija koje dovode do pogoršavanja trenda depopulacije.
Žene su i dalje više izložene riziku od isključenosti sa tržišta rada, iako su u ovom regionu, prema Indeksu rodne nejednakosti (GII), razlike između muškaraca i žena najmanje.
U povećanom riziku od isključenosti sa tržišta rada nalaze se i mladi radnici sa niskim kvalifikacijama, migranti, dugotrajno nezaposleni, osobe sa invaliditetom, tradicionalno marginalizovane zajednice poput Roma i stanovnici ruralnih i izolovanih područja.
Klimatske promene i promene izazvane tehnološkim razvojem mogle bi dodatno da uspore napore za smanjenje nejednakosti.
Na primer, skoro 90 odsto energije u regionu potiče od fosilnih goriva, a gotovo 30 odsto zemljišta klasifikovano je kao degradirano.
Seoska domaćinstva sa nesigurnim pristupom vodi ili ona koja žive od obrade degradiranog zemljišta, više su izložena sve većim socio-ekonomskim, kao i ekološkim i klimatskim rizicima.
Jedno od područja u kojima je to naročito vidljivo je i Zapadni Balkan.
Takođe, udeo visoko-kvalifikovane u odnosu na nisko-kvalifikovanu radnu snagu je upola manji nego u zemljama OECD-a, što će, uz razvoj tehnologije, dodatno usporiti dostizanje standarda bogatih zemalja.
Ekonomska nejednakost postoji, ali postoje i nejednakosti u ključnim elementima ljudskog razvoja kao što su zdravlje, obrazovanje, dostojanstvo i poštovanje ljudskih prava.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
