Izvor: RTS, 25.Feb.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija može dodatno da se zadužuje
Srbija je nisko zadužena zemlja, a Vlada radi sve što je u njenoj moći da privreda ne uđe u recesiju, tvrdi potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Ima prostora za dodatno zaduživanje, ali ga ne bi trebalo koristiti za tekuću potrošnju. Uskladiti zakonski okvir sa propisima EU.
Poslanik LDP-a Ivan Andrić ne slaže se sa tvrdnjom da Skupština usporava Srbiju u procesu evropskih integracija, ističući da je odgovornost za to na vladajućoj većini koja vodi parlament i "stoji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uza vlade".
Poslanik SRS-a Momir Marković ocenio je da najveću odgovornost za mali procenat usvojenih zakona snosi Vlada Srbije, pošto su mnogi zakoni u parlament stizali u "minut do 12".
Jelena Trivan iz DS-a ocenila je da je odgovornost za sporo usvajanje zakona i na Vladi i na Skupštini, pošto su mnogi zakoni u parlament stizali u poslednjem trenutku i tako blokirali rad parlamenta, ali su i poslanici o nekim pitanjima, kao što je sastav parlamentarnih delegacija, raspravljali po više dana.
Odbor za evropske integracije usvojio je izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa integracije Srbije u EU u drugoj polovini 2008. godine.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić smatra da ima prostora za dodatno zaduživanje, pošto je sa učešćem javnog duga u bruto domaćem proizvodu manjim od 25 odsto, Srbija nisko zadužena zemlja.
"Srbija ima prostora da se zaduži, a da to ne ugrozi njenu likvidnost, taj prostor nije veliki i iznosi tri do četiri milijarde evra, a na nama je da ga najbolje upotrebimo", rekao je Đelić na sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije.
Dodatno zaduživanje, kako je istakao, ne bi smelo da ode na tekuću potrošnju, odnosno u plate i penzije, već u "ono što će unaprediti stanje u našoj državi", kao što je Koridor 10, železnica, lokalna infrastruktura, podrška izvoznicima.
Jedno od merila za ulazak u dalje "finansijske evropske integracije" jeste da učešće javnog duga u BDP-u ne premaši 60 odsto, a neke zemlje, kao što je Mađarska, imaju dug od 100 odsto BDP-a, tako da je Srbija nisko zadužena.
Đelić je istakao da Vlada Srbije radi sve što je u njenoj moći da ne uđe u recesiju, podsetivši na paket mera za likvidnost i investicije privrede, kao i povoljne potrošačke kredite, a na "proleće i leto dolazi talas investicija u infrastrukturu".
Potpredsednik Vlade smatra da treba sačekati dolazak Misije MMF-a u Srbiju polovinom marta, kada će se znati sve "koordinate", što se tiče privrednog rasta i javnih finansija Srbije, kao i dodatne podrške koju Srbija može dobiti od MMF-a.
Uskladiti zakone sa propisima EU
"Skupština Srbije bi ove godine trebalo da usvoji najmanje 155 zakona, u okviru usklađivanja našeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije", rekao je Đelić.
Od jula do decembra prošle godine Srbija je usvojila 29 odsto planiranih propisa, usklađenih sa evropskim zakonodavstvom.
Potpredsednik Vlade je naveo da je bilo planirano da u drugoj polovini 2008. budu usvojena 64 zakona iz evropske agende, od čega je Vlada utvrdila 49, a Skupština usvojila 17.
Đelić je istakao da je u usklađivanju zakonodavstva najveći pritisak u proteklom periodu bio na Ministarstvima finansija, poljoprivrede, infrastrukture, pravde i životne sredine koja su na tom polju najviše i uradile.
Predstavljajući izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa integracije Srbije u EU, on je istakao da je cilj tog programa da do 2012. godine Srbija u tehničkom smislu potpuno uskladi zakonski okvir sa zakonodavstvom EU.
Đelić je podsetio da Srbija od 30. januara jednostrano primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da su gubici od carina, zbog primene sporazuma, manji nego što se predviđalo.
"Kada će biti odblokirana primena, pitanje je na koje danas nemam odgovor", naveo je Đelić i dodao da je primena SSP-a ključni element za dobijanje statusa kandidata za ulazak u EU.
