Izvor: Blic, 22.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija može biti deo prosperitetne Evrope
Pišući ovo kao neko ko se odavno divi istoriji i nepobedivom duhu vaše zemlje, na samom početku treba da razjasnim jednu stvar: Evropska komisija je rešena da ohrabri pristupanje Srbije Evropskoj uniji čim se ukaže mogućnost za to. Mi priznajemo ogromne napore koje Srbija čini da bi za sobom ostavila nedaće bliske prošlosti i pozdravljamo činjenicu da one nisu umanjile vašu privrženost demokratiji. Šta god srpski narod odlučio 11. maja, biće nam čast da Srbiji pomognemo da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pripremi za pristupanje Evropskoj uniji u vrlo bliskoj budućnosti.
Svrha mog prvog dolaska ovde je, kao prvo, da pokažem da Evropa uvažava vaš specifičan položaj i da misli na vas. A kao drugo, da svojim očima vidim ono o čemu sam već slušala: da je Srbija među onima koji najdinamičnije i sa najvećim entuzijazmom koriste fondove Evropske unije za prekograničnu saradnju. Vi ste zaista pokazali veliku privrženost ovom vidu delovanja, što potvrđuje moje mišljenje da je vaša zemlja važan faktor na Balkanu i da će čitav region imati koristi od vašeg uključivanja među zemlje članice EU.
Budući da sam uverena u to da Srbija ima svoje mesto u Evropi, dopustite da kažem nešto opširnije o tome kakvu istinsku korist veze sa EU donose građanima.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU, koji je parafiran pre nekoliko meseci, kao i ono što je poznato kao evropsko partnerstvo, trenutno predstavljaju glavni okvir za odnose Srbije sa Evropskom unijom. Kada jednom bude potpisan i stupio na snagu, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju će uspostaviti zonu slobodne trgovine između EU i Srbije, što će vašoj zemlji doneti značajnu ekonomsku korist. Reformama koje podstiče, ovaj sporazum će doprineti rastu i razvoju srpske privrede i pomoći će Srbiji da napreduje ka uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede. On će omogućiti ekspanziju trgovine unutar EU, podstaći će investiranje u Srbiji, a to bi za rezultat trebalo da ima dinamično stvaranje novih radnih mesta za vaše građane.
Srećna sam što mogu da izvestim da je napredak ostvaren i kada je reč o liberalizaciji izdavanja viza, i u potpunosti razumem važnost ovog pitanja za srpske građane. Neki od vas već od januara 2008. uživaju pogodnosti koje je doneo sporazum o viznim olakšicama sklopljen sa EU. Ovaj sporazum obezbeđuje lakše i jeftinije dobijanje viza za širok niz kategorija građana: za studente, privredne subjekte, novinare, sportiste, kulturne radnike, ljude koji idu u posetu članovima porodice koji žive u EU, odnosno one kojima je potrebno lečenje u inostranstvu.
Zbog toga, mada svi osećamo da je napredak ka članstvu Srbije u EU ponekad spor i mukotrpan, ja čvrsto verujem da će Republika Srbija biti u stanju da pokaže da teži budućnosti unutar porodice evropskih zemalja. Ako se neophodne reforme sprovedu, naredni korak na putu ka Evropskoj uniji trebalo bi da vodi dobijanju statusa kandidata i, u sledećoj fazi, članstvu u EU. Verujem da je to više nego neodložno.
U Evropskoj komisiji moju konkretnu odgovornost predstavlja regionalna politika. Glavni cilj ovog političkog domena predstavlja smanjivanje ekonomskih i socijalnih dispariteta između 27 zemalja članica EU i njihovih 268 regiona. Naši glavni instrumenti za postizanje ovih ciljeva su ono što nazivamo Strukturni fondovi i Kohezioni fond. Za kandidate i potencijalne kandidate, Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) sledi uglavnom iste ciljeve. IPA raspolaže sa 11 milijardi evra za period od sedam godina, od čega će jedna milijarda evra tokom prvih pet godina pripasti Srbiji. Kada je reč o zemljama koje imaju status kandidata, ova pomoć se sve više planski usmerava na polje regionalnog razvoja.
Ovo je važno stoga što ne smemo da zaboravimo da u Srbiji postoje ekonomski i socijalni dispariteti koji se sve više uvećavaju, na primer između Beograda i siromašnijih oblasti na istoku i jugu. Uverena sam da dugoročno održiv razvoj zahteva da ekonomski resursi čitave teritorije republike doprinose njenoj težnji višem životnom standardu i boljim ekonomskim mogućnostima. Privredni razvoj, odnosno, ako vam je tako draže, prosperitet, može biti održiv samo ako se kombinuje sa ekonomskom, socijalnom i teritorijalnom kohezijom.
Stoga sam veoma zahvalna što je Srbija već vrlo aktivna u programima evropske kohezione politike. Primer za to predstavlja angažovanje Srbije u najnovijem programu saradnje „Jugoistočna Evropa". On obuhvata 16 zemalja širom ovog regiona, a Srbija se nalazi u središtu ovog programa - sasvim doslovno, ako pogledate mapu zemalja koje su njime obuhvaćene. Organizacije u Srbiji će imati mogućnost da rade sa partnerima i uče od partnera iz svih ostalih zemalja, o temama kao što su transport, zaštita prirodne sredine i inovacije.
Sa ovim programom i sa nizom aktivnosti prekogranične saradnje koje su već u toku, jasno je da je Srbija već vrlo aktivna i da će u krajnjem rezultatu imati velike koristi. Sa statusom kandidata, a nadasve sa konačnim članstvom u Evropskoj uniji, uverena sam da Srbija može nastaviti da ubire plodove i da razvija prosperitet, koji bi se tokom vremena mogao uporediti sa onim u Španiji ili u Irskoj. Radujem se što ću odigrati svoju ulogu i dati svoj doprinos ostvarivanju ovih ciljeva.
