Izvor: Blic, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora da prihvati 100.000 svojih ilegalaca
Obaveza Srbije da sporazumom o readmisiji prihvati oko 100.000 svojih građana koji ilegalno borave u zemljama zapadne Evrope, nezaobilazni je uslov koji naša zemlja mora da ispuni kako bi postigla dogovor sa EU o viznim olakšicama. Međutim, reintegracija povratnika u Srbiju zbog opšteg siromaštva veoma je otežana, pa postoji bojazan da će se oni, najčešće ilegalnim kanalima, opet odlučiti za odlazak u zemlje EU.
Sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji nisu parafirani 11.aprila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zato što predstavnici naše zemlje i Evropske komisije nisu mogli da preciziraju delove sporazuma o readmisiji koji se odnose na prihvatanje državljana trećih zemalja koji su u EU ušli preko teritorije Srbije.
Srbija i Evropska komisija će međutim ponovo sledeće nedelje razmatrati detalje sporazuma .
„Radimo na predlogu sugestije za Vladu Srbije o preciziranju člana sporazuma (o readmisiji), da bi se našao modus i za jednu i drugu stranu i da se ne bi desilo da sporazum ponovo ne bude parafiran", rekla je Tanja Miščević.
Pregovarački tim Srbije insistira na dogovoru da Srbija prihvati samo one državljane koji nemaju državljanstvo naše zemlje, a za koje postoji dokaz da su upravo iz Srbije ušli u EU.
Miodrag Shresta iz „Grupe 484", koja se bavi pitanjima prisilnih migracija, objašnjava da je zahtev o prihvatanju državljana trećih zemalja standardni mehanizam zaštite od ilegalnih migracija u EU. Na taj način EU očekuje da državljani trećih zemalja po povratku u Srbiju zatraže azil u našoj zemlji, ali kako Shresta ističe, to će predstavljati problem jer Srbija još uvek nema usvojen zakon o azilu. Kada se ugovor sa EU postigne u Srbiju bez Kosova, postepeno će stići oko 100.000 povratnika, mada podaci nemačke vlade govore da toliko građana Srbije ilegalno boravi samo u toj zemlji. Broj povratnika i vreme njihovog vraćanja u Srbiju zavisiće isključivo od odluke zemalja u kojima oni ilegalno žive.
Podaci pokazuju da je najveći broj državljana Srbije pokušao da bolji život, ali bez konačne dozvole boravka, potraži u Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Švajcarskoj i Luksemburgu.
U poslednjih šest godina u Srbiju je dobrovoljno ili pod prinudom vraćeno između 50.000 i 60.000 naših građana koji su bez dozvole boravili u 12 zemalja EU i Švajcarskoj, s kojima je naša zemlja imala potpisane sporazume o readmisiji. Novi sporazum koji će predstavnici Srbije i EK potpisati obavezivaće Srbiju na saradnju sa svih 27 članica EU. Danilo Rakić iz „Grupe 484", međutim, tvrdi da ne postoji pouzdana informacija o građanima koji su se iz Zapadne Evrope vratili u Srbiju zato što ne postoji evidencija o broju dobrovoljnih povratnika.
Prema postojećim podacima, preko beogradskog aerodroma u Srbiju je deportovano oko 15.000 državljana naše zemlje, a u proseku svakog meseca na isti način stigne njih 120, kaže Rakić za „Blic". Ipak, kako navodi, samo Kancelarija za reintegraciju u Sandžaku raspolaže podacima o oko 40.000 povratnika u taj deo Srbije gde većinu čine Romi i Bošnjaci.
Državljane Srbije kojima je ukinut proces zaštite u zemljama zapadne Evrope i odbijen zahtev za azil zbog činjenice da na našim prostorima više nema sukoba, po povratku u Srbiju ipak ne čeka med i mleko.
Miodrag Shresta kaže da su nedostatak dokumenata, novca i stambenog prostora samo deo problema s kojima se suočavaju povratnici. Većina dolazi u Srbiju bez dokumenata koje su izgubili ili spalili. To ih opet onemogućava da ostvare socijalnu i zdravstvenu zaštitu ili mogućnost da decu upišu u škole u Srbiji, objašnjava Shresta. Kako ističe, oni građani Srbije koji u našu zemlju dolaze prisilno, vraćaju se i bez novca koji im inostrana policija oduzima na aerodromu pravdajući to troškovima deportacije.
Danilo Rakić ističe da je zbog ovakvih okolnosti mogućnost reintegracije povratnika u društvo u našoj zemlji veoma otežana, te da zbog toga postoji bojazan da će se oni, najčešće ilegalnim kanalima, opet odlučiti za povratak u zemlje EU.
Povratak u siromaštvo
- Problem je u tome što se siromašni ljudi vraćaju u siromašnu zemlju gde ih ne čeka ni kuća ni posao, već još veće siromaštvo - kaže Rakić. - Srbija nije obezbedila sredstva za prihvat i reintegraciju povratnika, a zapadne zemlje su često nevoljne da obezbede dodatnu finansijsku pomoć jer smatraju da je dovoljno to što su njihovi poreski obveznici ilegalne državljane Srbije izdržavali više od 15 godina.
Kosovski Srbi izuzeti
Kosovski Srbi su za sada izuzeti sa spiska za povratak na Kosovo i njihova budućnost u zemljama EU zavisiće od dogovora Unmika i vlada zapadnih zemalja, a ne od sporazuma o readmisiji koji će Srbija sklopiti sa Evropskom komisijom.
.jpg)
