Izvor: Politika, 11.Nov.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija još nema notare
Javni beležnik je samostalan pravni savetnik građana koji radi u javnom interesu i odgovoran je državi
Srbija još nema dovoljno notara. Samo je 50 pravnika koji su položili javnobeležnički ispit, a za osnivanje notarske komore potrebno je najmanje sto javnih beležnika.
Interesovanje je veliko, ali je malo onih koji polože ispit.
– Ocena komisije je da su kandidati loši, a ocena kandidata je da je komisija stroga – rekao je pomoćnik ministra pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojkan Simić na javnoj raspravi o novim zakonima.
Notar nije ni advokat ni sudija. Advokat radi za svog klijenta i dužan je da u prvom redu štiti njegove interese, a beležnik radi u javnom interesu i dužan je da štiti pre svega zakonitost, kao i interese svih strana u poslu.
Beležnik mora biti nepristrastan i neutralan i mora ravnopravno savetovati sve strane u poslu. Sudija rešava sporove, a zadatak je beležnika da radi tako da do spora nikad ne dođe, jer obe strane poučava o svim dejstvima posla još pre nego što ga zaključe.
Beležnik sastavlja i overava isprave o pravnim poslovima, ugovore, testamente i druge izjave volje koji imaju pravno dejstvo. On čuva isprave koje sačini, a može čuvati i novac i druge stvari.
Takođe, može javno da potvrdi postojanje ili nepostojanje neke činjenice, da daje savete strankama o pitanjima iz njegove nadležnosti, a sud može i da mu poveri vođenje nekih vanparničnih postupaka, poput ostavinskog.
Beležnik omogućava svakom građaninu da svoje pravne poslove obavi uz pomoć neutralnog i nepristrasnog savetnika, koji će njegovu izjavu uobličiti u ispravu koja se smatra verodostojnom.
Beležnik ispravu sastavlja na način koji sprečava nastajanje sporove, ima stručnost za to i uživa poverenje ne samo svojih stranaka već i države.
Sve podatke koje pribavi mora čuvati kao tajnu, osim ako iz zakona, volje stranaka ili pravnog posla proizlazi suprotno. Zbog toga beležnik doprinosi ostvarenju pravne sigurnosti, kao jedne od temeljnih vrednosti svakog pravosudnog sistema.
Javni beležnik je nosilac javne službe, koji radi u javnom interesu i uživa javno poverenje. On je stručnjak u oblasti prava i u obavljanju svoje delatnosti je samostalan i nezavisan. Imenuje ga državna vlast kako bi građanima pružao usluge iz oblasti privatnog prava.
Notar odgovara za zakonitost isprava koje sačinjava. On je dužan da utvrdi identitet davaoca izjave, kao i da je njegova volja ozbiljna, stvarna i slobodna.
On može i da odbije da sačini ispravu, ako smatra da je posao zabeležen u njoj bio nezakonit, a dužan je i da savetuje stranke o svim aspektima pravnog posla.
Najveći broj poslova ne mora da ima javnobeležničku formu, jer ispravu o poslu mogu sačiniti i neki drugi organi, kao što je sud, na primer. Za neke poslove, međutim, traži se baš da ispravu o njima sačini beležnik, na primer obećanje poklona ili ugovor o poklonu za slučaj smrti, sporazumi o deobi zajedničke imovine supružnika ili vanbračnih partnera.
Kod ugovora kojima se raspolaže nepokretnostima, kao što su kupoprodaja ili hipoteka, javnobeležnička forma postaće jedino moguća u drugoj polovini 2014. godine.
Da li će građanin moći da bira svog notara i kako će beležnici naplaćivati svoje usluge?
Oni moraju da se pridržavaju javnobeležničke tarife koju propisuje država. Ako bi se notar sa strankom dogovorio da naplati više od tarife, taj dogovor bio bi nedozvoljen.
Uz naknadu svojih troškova i nagradu za rad, notar naplaćuje i takse, koje predstavljaju prihod države. On je dužan da u svaki spis unese potvrdu o visini nagrade, a na zahtev stranke mora joj izdati račun sa specifikacijom troškova i priznanicu.
Svaki građanin može sam da izabere kom će notaru poveriti svoj pravni posao. Broj javnobeležničkih mesta određuje se odlukom ministra pravde. Beležniku se određuje i službeno sedište, u mestu u kojem mora stanovati, a službeno područje mu je i područje osnovnog suda na čijoj teritoriji mu se nalazi službeno sedište.
Poslove mora da obavlja u svojoj kancelariji, osim kad mu zakon dozvoli suprotno. Međutim, zakon za najveći broj javnobeležničkih poslova nije striktno odredio teritorijalnu nadležnost beležnika, tako da je stranka slobodna da odabere onog beležnika u kog ima najviše poverenja.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 11/11/2012
