Izvor: Politika, 13.Jun.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je zemlja od reči
Moj utisak je da u Srbiji postoji raznovrsnost štampe i elektronskih medija, ali kritika OEBS-a se mora ozbiljno razmotriti.
Ovonedeljna poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Berlinu – doček uznajviše vojne počasti na aerodromu, a potom mnogobrojne reči hvale za Srbiju za započete reforme u zemlji i njeno zalaganje za izmirenje na zapadnom Balkanu – pokazala je da se odnos Berlina i Beograda umnogome izmenio za manje od godinu dana. Bio je to povod za razgovor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za sa ambasadorom Nemačke u Beogradu Hajncom Vilhelmom.
Nemačka kancelarka je oštar kritičar prilika u Srbiji, ali nikad nije okolišala da kaže Beogradu šta misli o njegovoj politici i šta očekuje da se promeni. U međuvremenu postajemo svedoci drugačijeg raspoloženja u Berlinu. Kancelarka je istakla da je Srbija ključni partner Nemačke na Balkanu, dosledan svojoj evropskoj orijentaciji na delu i verodostojan u obećanjima. Šta je uticalo na ovakav preobražaj?
Kada sam 2012. preuzeo dužnost u Beogradu, u Berlinu je postojalo negativno raspoloženje prema tadašnjoj vladi premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika Aleksandra Vučića. Sumnjalo se, i to ne samo u Berlinu, da se situacija u Srbiji pogoršava. Ali samo pola godine kasnije, u oktobru, otvoren je dijalog između Beograda i Prištine. To je bio ključni podsticaj poboljšanju naših odnosa.
Drugi aspekt, koji smo sa zadovoljstvom uvažili, bila je odlučnost vlade da se suprotstavi korupciji – element koji je, po našem mišljenju, i doveo do promene vlade. Smatra se (u Evropi) da je prethodna vlada upravo zato izgubila izbore, jer nije bila voljna ili sposobna da se energično suprotstavi korupciji.
Naravno, bilo je tu još nešto. Ova vlada (sadašnja i prethodna koalicija pod vođstvom Dačića, a potom Vučića) pokazala se kao pouzdani partner koji ispunjava ono što obeća i, takođe, ostvaruje obećano u većem ili nešto manjem obimu. To je bio signal da imamo novi kvalitet međudržavnih odnosa, zasnovan na međusobnom poverenju.
Šta Berlin očekuje od Beograda? Da li je unapređenje odnosa sa Prištinom i ostalim susedima važnije od privrednih i zakonskih reformi?
Od ključnog značaja je, svakako, da se dijalog sa Kosovom nastavlja. Uz to je bitno za samu Srbiju, ne samo za njene odnose sa EU, da se sprovode privredne reforme, a paralelno i donose odgovarajući zakoni koji će omogućiti nebirokratski i dinamičan privredni razvoj zemlje. Bitna je i treća stavka – široka javnost se mora suočiti sa novim realnostima u društvenim odnosima i prihvatiti ih u načelu i u praksi.
Kad je reč o uslovima za strane investitore, kakva su vaša iskustva s obzirom na to da ste se lično zauzeli za dolazak „Mercedesa”, „Henkela” i drugih nemačkih preduzeća u Srbiju?
Ovde bih želeo da ukažem na rezultate ankete Srpsko-nemačkog udruženja privrednika, u kojoj je 92 odsto nemačkih preduzeća koja su se angažovala u Srbiji istaklo da bi se ponovo angažovali u Srbiji.
To mišljenje ne deli Nova, TV kuća koja nije dobila frekvenciju. Kako se u Nemačkoj gleda na to?
RRA još nije donela odluku o Novoj. Dva puta je glasano, s četiri glasa „za” i četiri „protiv”, uz jedan uzdržani glas. Dakle, ništa nije definitivno odlučeno. Kako će se taj slučaj dalje razvijati, ne mogu da procenim.
Da, ali prethodno ste bili angažovani, lobirali ste.
Učestvovao sam kao ambasador Nemačke u zbližavanju potencijalnih partnera i mislim da bi bilo u interesu Srbije da jedna nemačka TV kuća ovde emituje svoje programe i da investira u razvoj telekomunikacija.
Imaćete dosta posla i s organizacijom Konferencije zemalja zapadnog Balkana, koja će se održati 28. avgusta u Berlinu?
Poziv je upućen na adrese svih osam zemalja regije. Učestvovaće premijeri, ministri spoljnih poslova i privrede. Nemačka je zainteresovana da dođe do poboljšanja svih odnosa, ali to nije samo nemačka stvar već predstavlja zajednički stav Evropske komisije. Naum je da na konferenciju svake godine poziva jedna članica EU. Sledeći domaćin, posle Nemačke, biće Austrija.
U nekim komentarima se pominju paralele sa Berlinskom konferencijom 1878. godine, kada je odlučivano o novoj političkoj budućnosti Balkana.
Rekao bih da je o slučajnoj podudarnosti reč. Uz to, navikao sam na kritiku novinara i provokativna pitanja... Ali dobro je da postoji sloboda štampe i da im je to dozvoljeno – a kako je sa vama (pitanje upućeno novinaru „Politike”)? Imate li problema, izlažu li vas pritisku?
Nikada nisam bio izložen pritisku u ovih sedamnaest godina, ali bih postavio protivpitanje zašto se u nemačkoj štampi pokreće kampanja da u Srbiji sloboda štampe nije na željenom nivou. To pitanje je postavljeno i premijeru Vučiću ove nedelje u Berlinu.
Vidite, to pitanje je pokrenuo OEBS, a to ima svoju težinu, mada verujem novinarima koji mi ovde kažu da je u Srbiji pre svega reč o autocenzuri. Moj utisak je da postoji raznovrsnost štampe i elektronskih medija, ali, uf, kritika OEBS-a se mora ozbiljno razmotriti. Mora se razjasniti o čemu je reč. Naravno, ne znam ko je cenzor, niko mi nije ništa konkretno rekao, a nema ni dokaza da je to poteklo od vlade.
Za kraj – o odnosima Beograda i Prištine: šta se uistinu očekuje od Srbije?
Mislim da je merodavan Briselski sporazum, koji sadrži klauzulu da dve strane neće jedna drugu ometati na putu evrointegracija. Mnogo se priča o neophodnom pristanku Srbije na članstvo Kosova u UN. Ono, međutim, nije pomenuto u sporazumu. Naravno, mislim da bi za rešenje tog pitanja (članstvo Kosova u UN) mogao da posluži primer nemačko-nemačkog sporazuma o članstvu obe države u UN.
Onde je bilo reči o premošćavanju razlika u političkim sistemima podeljene države, ne o nacionalnom pitanju.
Da, u pravu u ste, ali mislim da bi formula koegzistencije bila rešenje.
Vaše mišljenje ne dele svi u EU – smenjuju se pritisci sa uveravanjima da pritisaka nema... Ne samo kada je reč o spoljnoj politici već i o privrednim pitanjima. Na primer, osporava se legitimnost „Južnog toka”, a ne dovodi u pitanje „Severni tok”, kojim se Nemačka snabdeva ruskim gasom?
Mislim da se budućnost „Južnog toka” ne dovodi u pitanje od strane EU, već se traži da Rusija prihvati određene regulative, po kojima, na primer, ista kompanija ne može da bude i dobavljač. Nama je jasno da bi to bio težak udarac, ne samo za Srbiju, i koliko sam informisan, intenzivno se traga za kompromisom.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 13.06.2014.
