Izvor: Blic, 03.Feb.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima mnogo banaka
Na bankarskom tržištu Srbije početkom minule godine u većinskom vlasništvu stranih akcionara bila je 21 banka, šest banaka je bilo u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica, a osam u većinskom vlasništvu države. Međutim, kako sada stvari stoje i sudeći po izjavama bankarskih stručnjaka, Srbiji nije potreban toliki broj banaka pa će tržište u narednom periodu morati da se ukrupnjuje.
Gotovo svi vodeći igrači na srpskom bankarskom sektoru u većinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su stranom vlasništvu. U Srbiji se dogodilo ono što se dešavalo u svim zemljama u tranziciji. Strani kapital koji je ušao na bankarsko tržište doprineo je izgradnji uređenog, efikasnog i konkurentnog bankarskog sistema. Prema podacima Narodne banke Srbije, gledano po bilansnoj aktivi, „Banka Inteza” je zadržala prvo mesto bankarskog tržišta Srbije, na drugom mestu je i dalje „Rajfajzen banka”, dok je jedina domaća banka u vrhu ovog elitnog društva – „Komercijalna banka”.
„Rajfajzen”, inače austrijska banka, na srpskom tržištu izgubila je vodeću poziciju početkom protekle godine, kada je na prvo mesto je izbila „Banka Inteza” sa 11 odsto tržišnog udela. Na trećem mestu tada je bila „Hipo Alpe-Adrija banka” sa 9,2 odsto udela, a slede „Komercijalna” sa 8,4 i „Eurobanka EFG štedionica” sa 5,3 odsto udela u bilansnoj aktivi.
Takođe treba reći daje u trećem tromesečju 2007. godine, bankarsko tržište u Srbiji dostiglo je 21 milijardu evra bilansne aktive i bilo je četvrto po veličini u jugoistočnoj Evropi.
Ipak, može se reći da u poslednje vreme grčke banke u Srbiji postaju sve ozbiljnija konkurencija austrijskim bankama, koje su nakon 2000. godine, što kupovinom, što grinfild investicijama, zauzele dominantnu poziciju na srpskom bankarskom tržištu. U poslednje dve, tri godine broj grčkih banaka se popeo na pet, a najveći pojedinačni vlasnik „srpske” „AIK banke” sa 20,3 odsto akcija grčka poljoprivredna banka ATE.
Od oko 1,8 milijardi evra grčkih investicija u Srbiju je od 2000. godine ubedljivo najviše uloženo u bankarski sektor. Tako „Alfa banka”, „Pireus”, Nacionalna banka Grčke – „Vojvođanska banka”, „EFG Eurobanka” i „Marfin banka”, uz pomenutu „AIK banku”, čine skoro četvrtinu tržišta sa 4,91 milijardu evra ukupne bilansne sume, ako se kao parametar uzme ova veličina.
S druge strane, pet austrijskih banaka ostvarilo je dobit od 102 miliona evra i sa 5,84 milijarde evra bilansne sume zauzima 28 odsto srpskog bankarskog kolača, a predvode ih „Rajfajzen banka” i „Hipo banka”.
Ipak, nemoguće je oteti se utisku da malom tržištu kakvo je srpsko nije potreban ovoliki broj banaka.
Nedavno je i predsednica Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije Draginja Đurić ocenila da je bankarski sektor u Srbiji siguran, ali nje isključila mogućnost smanjenja broja banaka u zemlji, jer sve male banke neće moći samostalno da opstanu. I ostali bankari najvećih banaka u Srbiji slažu se da se na našem tržištu trenutno nalazi veliki broj banaka.
Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvrsnog odbora „Rajfajzen banke” smatra da u odnosu na postojeći i projektovani nivo privredne aktivnosti, kao i na broj filijala na milion stanovnika imamo previse banaka.
- Verovatno da i to delom kao posledica moguće odluke o spajanju i pripajanju nekoliko banaka u kojima država ima vlasništvo, a delom kao posledica moguće konsolidacije inostranih centrala ovdašnjih domaćih banaka sa stranim kapitalom. Vidimo da je jedna od posledica globalne finansijske krize i ukrupnjavanje finansijskog sektora. Pošto domaće banke sa stranim kapitalom drže 75 odsto bilansne aktive bankarskog sektora, spajanjem ili pripajanjem nekih od vlasnika tih banaka u inostranstvu došlo bi i do konsolidacije u našem bankarskom sektoru - ističe Petrović.
S druge strane, Sonja Miladinovski, član IO „Sosijete ženeral banke”, smatra da je broj banaka u jednoj zemlji uvek pitanje tržišta i tražnje za „proizvodima” ove vrste.
- Dok postoji tražnja, znači da ima mesta za sve njih. Drugo je pitanje veličine i segmentiranja samih banaka - neke su orijentisane samo lokalno ili regionalno, neke pokrivaju globalnu dimenziju. Neke su u okviru modela univerzalnog bankarstva ipak vise orijentisane na poslove sa stanovništvom, ili na mikrofinansiranje, a neke više na praćenje velikih klijenata i investiciono bankarstvo - objašnjava Miladinovski i dodaje da je moguće da bilo velike multinacionalne banke pribegnu ukrupnjavanju i međusobnom spajanju, ali i da sama država pribegne ukrupnjavanju banaka koje su u većinskom državnom vlasništvu.
Ekonomski analitičar Privredne komore Srbije Goran Nikolić objašnjava da je razlog što strane banke imaju prolaz na srpskom tržištu taj što su uspele da ponude bolje usluge od domaćih konkurenata.
One sada samo primenjuju iskustva svojih matičnih banaka, dok naše imaju još puno da uče. S druge strane, one imaju i više novca. Ipak, bitno je da kod nas nema velike koncentracije, kao na primer u hrvatskoj, jer to vodi monopolu. U svakom slučaju, do pripajanja će morati da dođe i mislim da to i država planira - ističe Nikolić.
Povoljni uslovi štednje
„Alpha Bank” od 1. februara svojim klijentima pruža novu mogućnost štednje po veoma povoljnim kamatnim stopama u visini do 8,3 odsto. Reč je o jedinstvenoj prilici, sa posebnim uslovima po kojima klijenti „Alpha Bank” svoj novac mogu oročiti na bilo koji od 12 meseci u intervalu od godinu dana.
„Alpha Bank” je štedišama ponudila izuzetne stope, po kojima dobijaju kamatu u visini od 7,1 odsto na oročenje od samo mesec dana, 7,2 odsto na dva meseca, 8 odsto na četiri meseca, dok nakon pola godine štediše dobijaju kamatu od čak 8,3 odsto.
Osim štednje u stranoj valuti, „Alpha Bank” svojim klijentima omogućuje promotivne uslove i za oročenja štednih depozita u domaćoj valuti. Kamatne stope za štednju u dinarima su od 15 odsto za mesec dana do 16 odsto nakon samo šest meseci štednje.
Banke stabilne
Bankarski sektor u Srbiji je već jesenas bio na prvom ozbiljnom ispitu i pokazao je svoju stabilnost i kvalitet. Finansijska kriza je u toku i to je proces koji ce potrajati, ali iz puno razloga verujemo da ce nas bankarski sistem odoleti svim izazovima. U tome banke imaju punu podršku kako NBS tako i vlade, ali i svojih akcionara. Sa aspekta „Sosijete ženeral Srbija”, mi smo spremni da i u 2009. budemo pouzdan partner i oslonac našim klijentima - kaže Sonja Miladinovski.
Bilansna aktiva banaka
Banka Inteza a.d. Beograd 228.846.600
Rajfajzen banka a.d. Beograd 163.678.433
Komercijalna banka a.d. Beograd 157.999.559
Hipo Alpe-Adrija banka a.d. Beograd 121.646.609
Eurobank EFG banka a.d. Beograd 102.510.471
