Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Maj.2018, 15:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ima jedinstven sistem zaštite maloletnih migranata

Po novom pravilniku o tretmanu maloletnih migranata bez pratnje, do sada je zbrinuto 16 maloletnika u Srbiji, jedinoj evropskoj zemlji koja je u saradnji sa UNCHR uvela sistem zaštite dece migranata kako bi se sprečila njihova moguća zloupotreba, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

On je naveo da je resorno ministarstvo prošlog meseca uvelo nove instrukcije o tretmanu maloletnih migranata bez pratnje koji više neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << biti smešteni u prihvatnim centrima sa odraslima.

''Neprimereno je da budu u kampovima sa odraslima i budu izloženi riziku od zloupotrebe i eventualne trgovine ljudima. Zato smo ustanovili pravilnik kako bismo ih zaštitili i pružili im sve što im pripada'', rekao je Đorđević novinarima nakon konferencije pod nazivom ''10-godišnjica od uspostavljanja nacionalnog sistema azila u Srbiji i naredni koraci''.

Ministar je objasnio da nova pravila predviđaju da se maloletni migranti bez pratnje roditelja ili punoletnih lica predaju Centru za socijalni rad odakle se nakon zdravstvenog pregleda i otvaranja kartona, u zavisnosti od uzrasta, upućuju u jedan od tri centra za maloletnike u Beogradu, Nišu ili Subotici.

 ''Tu će imati sve uslove i mogućnost za školovanje. Kamp će moći da napuste samo u pratnji ovlašćenog lica, a odjavljivanje iz centra odvijaće se po određenoj proceduri'', kazao je Đorđević i naglasio da sličan sistem zbrinjavanja maloletnih migranata ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji.

''Ovo je vrlo osetljivo pitanje, a ukoliko nemamo jasna pravila za zbrinjavanje maloletnih migranata i ne sprečimo njihovu zloupotrebu, Srbija može da izađe na loš glas. Ovim projektom, kojim je bila oduševljena i delegacija UNHCR, pokazali smo kojim putem treba da idu i druge zemlje'', naveo je Đorđević.

Konferenciji UNHCR-a prisustvovala je i državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković, koja je istakla da je Srbija potpuno posvećena usklađivanju zakonodavnog sistema sa pravnim tekovinama EU i sprovođenju aktivnosti predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 24.

Ona je navela da je u cilju jačanja sistema azila u martu usvojeni Zakon o strancima, Zakon o graničnoj kontroli i Zakon o azilu i privremenoj zaštiti čime je, kaže, započeta harmonizacija sa standardima EU u toj oblasti.

''Do kraja 2020. očekujemo potpuno usklađene propise. Urađen je i Nacrt Strategije za upravljanje iregularnim migracijama koji će odrediti pravac implementacije politika MUP-a u oblasti azila i migracija'', rekla je Popović Ivković.

Podsetila je da je uveden i trostepeni postupak za traženje azila, kao i da se redovno ažurira plan reagovanja Vlade Srbije u slučaju pojačanog broja migranata.

Državna sekretarka je navela da je Srbija obezbedila smeštaj za 6000 izbeglica u centrima širom zemlje i da je uspostavljeno 13 prihvatilišta za migrante u kojima mogu da dobiju pomoć 24 sata dnevno.

Zamenica Komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović ocenila je da je novi Zakon o azilu plod usaglašavanja srpskog sa evropskim zakonodavstvom, ali i plod desetogodišnjeg iskustva od uspostavljanja sistema azila u Srbiji.

''Ovaj zakon je bliže regulisao i precizirao prihvatanje i zbrinjavanje izbeglica, materijalno obezbeđivanje tražilaca azila i regulisao odredbe koje se odnose na dobrovoljan povratak lica kojima nije odobren azil, kao i na integraciju onih kojima je odobren azil'', rekla je Velimirović.

Kako je rekla 2015. godine je započet projekat koji smo uz podršku EU sprovodili sa kolegama iz Švedske, Holandije i Slovenije i primenili njihova iskustva, oni su nam pomogli da razvijemo kapacitete kako bismo što bolje primenili Zakon koji je usvojen u martu.

Šef Predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder istakao je na konferenciji da ta organizacija tesno sarađuje sa Kancelarijom za azil, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja kako bi podržala proces implementacije novog Zakona o azilu koji počinje da se primenjuje u junu.

''Nastavićemo da podržavamo Kancelariju za azil da bi postupak dodele azila bio što efikasniji, brži i pravičniji, kao i pružanje međunarodne pravne zaštite onima kojima je potrebna'', kazao je Šoder.

Prema njegovim rečima UNHCR će se baviti i integracijom izbeglica u Srbiji, a posebnu pažnju usmeriće na decu bez pratnje i primenu pravilnika koji je uspostavljen u saradnji sa Ministarstvom za rad.

Predstavnik delegacije EU u Srbiji Pol Anri Prese pohvalio je napore Srbije u ispunjavanju preuzetih obaveza u oblasti azila kao jednoj od ključnih tačaka poglavlja 24 u pregovaračkom procesu sa EU.

On je naglasio da je azil osnovno ljudsko pravo, ali vrednost Evropske unije čija je obaveza, kaže, da odobri azil svakom ko beži od progona i nasilja u svojoj zemlji.

Prese je naznačio da su se zemlje članice EU obavezale da usvoje zajednički sistem azila koji podrazumeva da će postupak dodele azila biti isti u svim zemljama i da će tražioci azila u svakoj zemlji EU imati jednak i pravičan tretman.

''EU trenutno radi na unapređenju zajedničkim pravilima, na tome da se poboljšaju uslovi prihvata i da postupci azila budu brži i pravičniji, ali i na tome da ne bude zloupotreba kako bismo zaštitili i građane EU od mogućeg kriminala ili terorizma'', naveo je Prese.

Prema podacima UNHCR od 2008. do 2017. godine zahtev za azil u Srbiji podnelo je 2.836 lica, 60 lica dobilo je međunarodnu zaštitu, a 44 status izbeglice.

Najveći broj tražilaca azila bio je iz Libije, Sirije i Ukrajine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...