Izvor: RTS, 14.Feb.2020, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima deficit u budžetu i to je sasvim dobra vest
Poreskim obveznicima još niko nije rekao da je budžet opšte države na kraju 2019. godine bio u minusu, iako nije svaki manjak loš. Ako ne povećava javni dug, dobar je!
Od predstavnika vlasti stalno slušamo kako je „državna kasa u suficitu, četvrti put zaredom" i kako je to istorijski rezultat.
Od kritičara vlasti, sa druge strane, čujemo kako suficit zapravo i nije dobar, jer to znači da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se ne planira dobro, kao i da je država privredu i građane previše opteretila i od njih uzela više nego što je trebalo.
A podaci o izvršenju budžeta, koje je nedavno objavilo Ministarstvo finansija, pokazuju nešto sasvim drugo – fiskalni rezultat čije ime kao da se ne sme spominjati.
Da, budžet na nivou cele države Srbije za 2019. godinu je u deficitu. Ne, deficit nije vulgarna reč, jer ne mora nužno da bude loš, ako je mali. I ne, to nije ni neočekivano.
Rebalansom budžeta za 2019. godinu bilo je planirano da deficit dostigne 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.
Manjak po meri Prevedeno u pare, to je oko 23 milijardi dinara. A ostvareni manjak od 11 milijardi dinara na kraju 2019. godine dvostruko je bolji od plana, koji su i Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet ocenili kao dobar.
Uz to, deficit od 0,5 odsto je bio predviđen i u prvobitnoj verziji konsolidovanog budžeta, ali se u drugoj polovini godine, baš kao u prethodne dve, ispostavilo da u kasi ima viška. A država je ove godine odlučila da ono što je preteklo i potroši.
„To je odgovarajući cilj za Srbiju", ocenio je Fiskalni savet kada je prekrojena državna kasa prošle jeseni stigla u parlament. Bez obzira na to što je imao primedbe na način kako je višak u kasi potrošen. Ali suštinski Fiskalni savet je ovaj trend opisao kao dobar jer manjak u državnoj blagajni od 0,5 odsto obezbeđuje dalje smanjenje javnog duga.
Treba napomenuti da se i plan i ostvareni rezultat odnose na konsolidovani deficit. To znači, da osim republičke, uključuje i lokalne i vojvođansku kasu, kao i fondove. Ko je onda celu državu gurnuo u minus?
Gde se više trošiloBaš kao i prethodnih godina u republičkom budžetu je gladac, ali je na lokalu jadac. Na prvom mestu u deficitu su lokalne kase, gradovi i opštine (8,69 milijardi), pokrajinska kasa (2,05 milijardi).
U minusu je i Republički fond zdravstvenog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i javna preduzeća Putevi Srbije i Koridori. Zanimljivo je, na primer, da je Fond penzionog i invalidskog osiguranja u plusu (2,83 milijarde dinara).
I ono što je važno, budžet centralne države je u plusu od 12,75 milijardi dinara. I na taj rezultat se poziva vlast. Ali to je samo deo slike.
I MMF, koji za neki dan dolazi u Srbiju u redovnu kontrolu aranžmana iz predostrožnosti, koji naša zemlja ima sa Fondom, interesuje ukupan rezultat, odnosno cela slika. A cela slika pokazuje minus. Ali, MMF na to neće imati primedbe, jer je manjak u skladu sa planom i javni dug će uz mali deficit ostati na silaznoj putanji.
U najkraćem, nije svaki manjak u državnoj blagajni loš. Deficit je dobar ako ne povećava dug.
Manji dug je dobar drugA javni dug će nastaviti da pada sve dok je stopa privrednog rasta veća od ostvarenog manjka u kasi. Što je 2019. godine bio slučaj. Isto takav minus planiran je i za ovu godinu.
Zato, pravda za mali deficit!
To što je Srbija 2014. godine bila na ivici dužničke krize, to što smo po tom pokazatelju bili među negativnim rekorderima u Evropi, to što je deficit od skoro sedam odsto iznad glava poreskih obveznika visio kao bauk, to što je prethodnih nekoliko godina na nivou cele države budžet bio u plusu...
Sve to nije dovoljan razlog da deficit završi na spisku vulgarnih srpskih reči i izraza. I da niko ni ime ne sme da mu spomene.
Nije svaki manjak isti, bez obzira ta to što nastaje na isti način - ako su rashodi veći od prihoda.
.jpg)
