Izvor: Radio 021, 24.Apr.2015, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ima 3.500 divljih deponija
Agencija za zaštitu životne sredine Srbije saopštila je danas da u Srbiji postoji oko 3.500 divljih deponija otpada i da taj broj raste.
"Divljih deponija ima najviše u seoskim sredinama, i posledica su, pre svega, nedostatka finansijskih sredstava za poboljšanje kvaliteta upravljanja otpadom", kazala je predstavnica Agencije za zaštitu životne sredine, Ivana Marković. Za pravilno upravljanje deponijama, dodala je ona, neophodna je primarna separacija, odnosno razdvajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << otpada na mestu nastanka. Marković je navela da procenat primarno razdvajanog ili recikliranog opada u zemljama Evropske unije varira od jednog procenta u Rumuniji, do 45 odsto u Nemačkoj.
Reciklažom je u Srbiji obuhvaćeno deset do 13 odsto ukupnog otpada, izjavila je državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović. Ona je ukazala da je procenat recikliranog otpada veoma nizak u odnosu na planiranih 50 odsto koje njeno ministarstvo predviđa za period od 2025. godine do 2032. godine. "Ne samo što taj otpad uništava našu životnu sredinu - vodu, vazduh i zemljište, nego je to vrlo važan resurs koji može da donese finansijsku dobit", istakla je ona i najavila da će 70 odsto novca predviđenog za izgradnju deponija, dati međunarodna zajednica.
Predstavnik Grupacije veledrogerija u Privrednoj komori Srbije, Zvonko Šubaša je rekao da Srbija dvaput plaća lekove: prvi put kada ih uvozi, a drugi put kada izvozi medicinski otpad da bi se uništio na tuđoj teritoriji, jer u Srbiji ne postoji pogon za uništavanje lekova. "Prvo ih uvezemo i platimo, onda ih izvezemo i platimo. Proizvođač treba da finansira uništavanje medicinskog otpada", rekao je Šubaša. On je naveo da u Sloveniji veledrogerije snabdevaju apoteke ambalažom za prikupljanje lekova koje građani donose, a veledrogerije odnose i uništavaju istekle lekove. Šubašić je podsetio da znatan deo otrovnog otpada u Srbiji čini medicinski otpad što je i značajan finansijski izdatak za državu, a koji je prema podacima iz 2013. godine iznosio oko 600.000 tona.
U pregovorima Srbije i EU, poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, u zakonodavnom i finansijskom smislu, obuhvata trećinu svih obaveza Srbije. Nacionalna strategija upravljanja otpadom, usvojena 2010. godine, važi do 2019. godine i predviđa samoodrživost deponija.
.jpg)
