Izvor: B92, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija igra na kartu podele Kosova
U novom pokusaju da se odupre planu za Kosovo Ujedinjenih nacija, koji je dobio podrsku zapada, Srbija razmatra mogucnost podele pokrajine.
Srpski zvanicnici - u Beogradu i na Kosovu - kao i clanovi politicki uticajne Srpske akademije nauka i umetnosti poceli su da razmatraju mogucnost promene sadasnjih granica sporne teritorije.
Ideja je da u slucaju da Kosovo proglasi nezavisnost Srbija izvrsi odvajanje severnog dela pokrajine oko grada Mitrovice, u kojem uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zive Srbi.
Oliver Ivanovic, srpski lider sa severa Kosova, izjavio je da ljudima u njegovom okruzenju podela zvuci primamljivo, kao alternativa zivotu pod vlascu Pristine.
"Ako Albanci (na Kosovu) proglase nezavisnost, to ce uciniti i severno Kosovo", izjavio je ove nedelje.
Nesto ranije ove nedelje, Marti Ahtisari, tvorac plana koji za Kosovo predvidja nezavisnost "pod nadzorom", upozorio je na pokusaje da se plan izmeni ili da se produbi podela izmedju severa kojim dominiraju Srbi i albanskih vlasti u Pristini.
"Ako se ovo nastavi, mislim da ce Kosovo postati drustvo kojim je nemoguce upravljati", izjavio je Ahtisari u Helsinkiju.
Plan UN ima podrsku vodecih zapadnih sila, ali ga ne prihvata Srbija, kao i Rusija i Kina, koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti.
Rusija i Srbija izjavljuju da zele dalje pregovore o Kosovu, a Savet bezbednosti UN ce na predlog Rusije krajem aprila poslati u Beograd i Pristinu komisiju koja treba da ustanovi cinjenice.
U nadi da je odluka o konacnom statusu odlozena, Srbija preispituje sve opcije i sve cesce spominje podelu kao moguce resenje.
Razlog je to sto i najtvrdokorniji predstavnici Beograda shvataju da su izgledi da zemlja zadrzi Kosovo u celini veoma mali.
Na mnogo nacina severno Kosovo de facto vec jeste deo Srbije. Tri opstine, Zubin Potok, Leposavic i Zvecan, kao i severni deo Mitrovice, naseljeni su uglavnom Srbima, kojih ima oko 40.000. Ova oblast se geografski naslanja na Srbiju i ima razvijene finansijske, logisticke, administrativne i kulturne veze sa Beogradom.
Mada zvanicnici u Beogradu i dalje tvrde da nikada nece prihvatiti bilo kakvu opciju koja ukljucuje podelu Kosova - sto je ukljuceno i u tekst Ustava - vazni krugovi u Srbiji u praksi vec razmatraju mogucnost podele.
Indikativno je to sto je Srpska akademija nauka i umetnosti, koja cesto ima kljucnu ulogu u formulisanju strategije zemlje, nedavno objavila dve knjige o Kosovu koje sadrze tekstove o mogucnosti podele.
U jednom clanku se razmatraju detalji moguceg egzodusa Srba iz enklava u centralnim i juznim delovima Kosova, ukljucujuci i mape koje prikazuju kao bi podela mogla izgledati i kako Srbi sa juga mogu izaci iz svojih enklava.
Dragan Bujosevic, iz beogradskog nedeljnika NIN, izjavio je za Balkan insajt da bi podela mogla biti najmanje losa opcija za Srbiju. "U tom slucaju Srbija bi sacuvala obraz i izasla bi iz svega kao bar delimicni pobednik", izjavio je on.
I politicari su ukazivali na mogucnost ovakvog ishoda. Bivsi ministar spoljnih poslova Jugoslavije, Goran Svilanovic, izjavio je da bi Srbija mogla zahtevati "korekciju" kosovskih granica ukoliko ova pokrajina dobije nezavisnost.
Za ovu korekciju se najsire pretpostavlja da znaci prikljucivanje srpskih teritorija na severu Kosova uzoj Srbiji.
Sanda Raskovic-Ivic, sef Kordinacionog centra za Kosovo pri Vladi Srbije, zastupa isto misljenje. "Zasto ne bi bilo moguce izmeniti granice nezavisnog Kosova?", pita ona.
Dzejms Lajon, analiticar za Balkan u Medjunarodnoj kriznoj grupi, ide jos dalje. On je nedavno izjavio da je sve sto je Vlada Srbije radila na Kosovu od 1999. godine "bilo usmereno na podelu".
Planovi za podelu su "velika prljava tajna koju svi u Beogradu znaju, ali niko nije spreman da o tome javno govori", dodao je on.
Za vreme bezuspesnih pregovora o Kosovu koji su vodjeni u Becu prosle godine, Beograd je predlozio model "Juznog Tirola – Alto Adige" kao moguce resenje za Kosovo.
Ovaj planinski region na severu Italije preuzet je od Austrije posle Prvog svestksog rata. U njemu uglavnom zivi nemacka i austrijska populacija. Posle godina sukoba niskog intenziteta, Rim je ovom regionu ponudio siroku autonomiju 1972. godine, nakon cega su sukobi prestali.
Beograd je predlozio da Tirol postane model za odnos Kosova prema Srbiji, pri cemu bi citavo Kosovo ostalo deo Srbije i uzivalo bi autonomiju na nivou one koju ima Tirol.
Mada su Kosovari - sasvim ocekivano - takvu ideju u celosti odbacili, model Juznog Tirola se nedavno ponovo pojavio u nesto izmenjenom obliku.
Prosle nedelje, austrijski kancelar Alfred Guzenbauer predlozio je da se ovaj model primeni samo na severni deo Kosova. To znaci da bi ova vecinski srpska oblast imala gotovo potpunu autonomiju u odnosu na vladu Kosova u Pristini.
Medjutim, srpskim nacionalistima se ta ideja ne dopada nista vise nego sto se Albancima dopadala ideja da budu Tirol unutar Srbije. "Medjutim, ako ovaj plan ne uspe, a on trenutno nema veliku podrsku nacionalistickih krugova u Beogradu, pokusacemo da izdejstvujemo podelu", izjavio je jedan visoki srpski zvanicnik koji je trazio da ostane neimenovan.
Razgovori o teritorijalnoj podeli zabrinuli su politicare kosovske Albance, medju kojima ima i onih koji strahuju da ce buducnost njihove zemlje liciti na ono sto se dogadja na Kipru, mediteranskom ostrvu koje je uz podrsku Turske 1974. godine podeljeno po etnickoj liniji.
Emrus Dzemajli, poslanik iz Kosovskog nacionalnog pokreta, izjavio je za Balkan insajt da Srbija ima "jedinstvenu priliku da postigne pomirenje sa Kosovom, a svaki plan za podelu Kosova moze tu priliku unistiti".
Ulpiana Lama, portparol vlade Kosova, izjavila je da u svakom slucaju nije na Srbiji da odlucuje o buducnosti zemlje, vec na medjunarodnoj zajednici.
"Proces resavanja statusa Kosova nisu pokrenuli ni Beograd ni Pristina" pokrenule su ga i vode ga Ujedinjene nacije", izjavila je ona.
"Za Kosovo ne moze biti drugih procesa osim ovoga. Srbija treba to da shvati, da odustane od alternativnih resenja za Kosovo i posveti se procesu evropske integracije".
Mnogi beogradski analiticari i diplomate takodje strahuju da ce razgovori o podeli podstaci albanske napade na izolovane srpske enklave.
Zasebno, ali povezano strahovanje je i to da bi moglo doci do obnavljanja oruzanih pobuna etnickih Albanaca u Presevskoj dolini na jugu Srbije, gde mnogi ljudi vide svoju buducnost u nezavisnom Kosovu pod albanskom kontrolom.
Jedan operativac iz srpske sluzbe bezbednosti izjavio je za Balkan insajt da njihovi nalazi potvrdjuju da bi "podela mogla izazvati sukobe".
Isti agent je dodao: "Ne vidimo to kao pocetak opsteg rata, ali nastupio bi dugotrajan period regionalne nestabilnosti i sukoba niskog intenziteta sirom Kosova".
Aleksandar Vasovic je urednik BIRN Srbija. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.
.jpg)
