Izvor: B92, 10.Feb.2023, 19:01

Srbija i vremenske nepogode: Kako se meštani najhladnijih krajeva Srbije bore sa hladnoćom, a šta kažu stručnjaci

Prethodnih dana u većem delu Srbije temperature su bile ispod nule, a u pojedinim krajevima, poput Crne Trave ili Pešterske visoravni, ona je padala i ispod -20 stepeni Celzijusa.

Talas hladnog vremena već nekoliko dana okovao je Srbiju snegom, ledom i mrazom, temperatura jedva da je negde "provirila" iznad nula stepeni Celzijusa, ali to nije ništa novo za Danku Džogović iz mesta Karajukića Bunari na Pešterskoj visoravni.

Zimski meseci u ovom kraju jugozapadne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije umeju da budu surovi, a od 5. februara ove godine nastupili su "baš ledeni dani", kaže Danka za BBC na srpskom.

"Temperatura je i ujutru i u podne i uveče ispod nule - juče je bilo -23, a jutros je izmereno -24.

"Utopljavamo se, grejem se na drva, koja sam pripremila u jesen, snabdevamo se svime što nam treba u jesen i to je to - navikli smo", priča Džogović.

Izloženost ovakvim vremenskim uslovima može dovesti do promrzlina ili hipotermije, zdravstvenog stanja kada temperatura tela padne ispod 35 stepeni Celzijusa, upozoravaju iz beogradskog Zavoda za javno zdravlje.

Promrzline su "lokalne povrede izazvane smrzavanjem kože", a u ozbiljnijim slučajevima mogu zahvatiti i tetive, mišiće ili krvne sudove, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje.

Najčešće se javljaju na delovima tela koji su najizloženiji hladnoći: prstima stopala i šaka, ušnim školjkama i nosu, dodaje se.

Ova mesta na koži isprva postaju sjajna i ružičasta, često se mogu osetiti trnci ili žarenje, dok kasnije koža bledi i postaje tvrda i neosetljiva na dodir.

Posle nekoliko dana od nastanka promrzlina, koža može da se ospe plikovima ili da se ljušti, dodaje se.

Pored promrzlina, svima koji duži vremenski period provedu na niskim temperaturama preti i hipotermija.

Ovo "veoma ozbiljno, često i po život opasno stanje" nastaje kada temperatura tela padne ispod 35 stepeni Celzijusa, opisano je na sajtu Zavoda za javno zdravlje Beograda.

Niska spoljna temperatura je jedan od najčešćih uzroka hipotermije, ali do nje mogu dovesti i vlaga i vetar, znojenje po hladnom vremenu, boravak u vodi, dehidracija i uzimanje lekova za izbacivanje viška tečnosti iz organizma.

Prilikom ovog stanja ispoljavaju se simptomi, koji nastaju iz potrebe tela da se zagreje, a najučestaliji su drhtanje tela, spori, otežani pokreti, nespretan hod i teškoće u govoru.

"Jedini siguran način" za izbegavanje promrzlina i hipotermije po vrlo hladnom vremenu je ograničen boravak na hladnoći, kažu iz Zavoda za javno zdravlje.

Dodaju da je samo nekoliko minuta na ekstremno niskim temperaturama dovoljno da dođe do ovakvih zdravstvenih problema.

Preporučuje se i obaveštavanje nekog od članova porodice ili prijatelja o mestu na koje ste se uputili, vremenu povratka i ruti kojom ćete se kretati.

Dok vremenski uslovi nisu ekstremni, boravak napolju preporučuje se svima, a niske temperature i sneg donose i čistiji vazduh, kaže Boško Mihailović iz Gorske službe spasavanja.

"Ali, ljudi treba da prilagode vreme boravka napolju sopstvenim mogućnostima i eventualnim zdravstvenim problemima - svako treba da bude napolju onoliko koliko mu prija", dodaje.

Međutim, kada su temperature niže od -15 ili -20 stepeni Celzijusa, "ljudima bez iskustva i adekvatne opreme se ne preporučuje da idu napolje".

"To važi i za one slučajeve kada službe savetuju da se zbog velikih padavina ostane kod kuće, jer se povećava rizik da ostanu zavejani.

"Ako ste tada planirali put, odložite ga za dan ili dva", priča Mihailović.

Načelnik Gorske službe spasavanja iz Novog Pazara ističe da poseban oprez treba da imaju oni koji po takvom vremenu kreću na put automobilom.

Na putovanje tada treba krenuti sa "više goriva nego što ste planirali", kaže.

"Nikada ne znate gde ćete ostati zavejani i gorivo će vam biti potrebno, automobil treba da radi u toj situaciji i da vas dodatno greje", opisuje.

U vozilu treba poneti vodu i hranu zbog mogućnosti da putnici u njemu zavejani ili zaglavljeni provedu duži period.

"Uz sve to neko ćebe, baterijska lampa, dodatna baterija za mobilni telefon i sveća, koja u slučaju nužde može da vam podigne temperaturu u autu za par stepeni.

"Uvek treba imati i manja lopata kako ne biste dozvolili da vas sneg potpuno zatrpa i da uvek imate opciju izlaska iz kola, kako bi vas spasioci pronašli", zaključuje Mihailović.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...