Izvor: Glas javnosti, 13.Sep.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i sedam patuljaka
Nova mapa po kojoj će Srbija biti podeljena na sedam regiona - Vojvodina, Beograd, zapadni, istočni, centralni, južni, Kosovo i Metohija, pre mesec dana, poslata je evropskoj statističkoj agenciji Evrostat, kako bi dala mišljenje da li je predložena podela u skladu sa evropskim kriterijumima. Ukoliko odgovor bude pozitivan, predložena podela će biti upućena Vladi Srbije na usvajanje.
Nikola Latinović, zamenik direktora u Republičkom zavodu za statistiku koji se ovim problemom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bavi već pet godina, u izjavi za Glas javnosti ističe da bi eventualni problem, mogao predstavljati - dva regiona, istočni i zapadni.
Regionalizacija ključ za EU
Rukovodilac projekta Hans Zajdel fondacije za Srbiju i Crnu Goru, Luc Kober izjavio je da su regionalizacija i uspostavljanje saradnje na svim nivoima između država zapadnog Balkana ključni preduslovi za ulazak tog regiona u EU.
- Prioritet je jačanje celog regiona i to je jedno od težišta ove fondacije, čiji ciljevi su i podrška Srbiji u procesu tranzicije i u izgradnji i poboljšanju državnih institucija, kako bi ona, zajedno sa ostalim zemljama zapadnog Balkana što pre ušla u Uniju, rekao je Kober prilikom nedavne posete Beogradu.
Dosadašnji predlozi
Na osnovu dosadašnjih predloga o podeli zemlje na sedam okruga, u zapadnom regionu od većih gradova će se naći Čačak, Valjevo, Užice i Šabac. U sastavu Vojvodine će se, kao i do sada, nalaziti Subotica, Novi Sad, Sombor, Kikinda, Zrenjanin, Sremska Mitrovica i Pančevo. Požarevac, Bor i Zrenjanin pripašće istočnom, dok će Leskovac, Vranje, Prokuplje, Niš i Pirot biti u sastavu južnog okruga. U centralnom regionu nalaziće se Smederevo, Kraljevo, Jagodina i Kruševac, dok će se Peć, Prizren, Kosovska Mitrovica i Priština nalaziti, kao i do sada u Kosovsko - metohijskom okrugu. Inače, u našoj zemlji bez Kosova i Metohije živi oko sedam miliona i 400.000 stanovnika.
Malo stanovnika
- Regioni, prema evropskim standardima, moraju da imaju od 800.000 do tri miliona stanovnika, a u pomenutim regionima broj stanovnika je ispod donje granice, zbog čega ove oblasti ne bi mogli da ispune traženi standard - objasnio je Latinović, i dodao da se nada da će Evrostat ipak dati pozitivan odgovor jer je, kako kaže, i u ostalim zemljama, članicama Evropske unije, bilo manjih odstupanja. Prema njegovim rečima, osim broj stanovnika, presudan kriterijum za regionalnu podelu je i geopolitička pozicija, postojeća teritorijalna ograničenja, kao i kulturno-istorijski značaj oblasti.
On napominje da neće biti cepanja dosadašnjih 29 okruga, već da će oni biti integrisani u neki od sedam regiona čija je podela uredbom o klasifikaciji, napravljena još 2003. godine.
- Svaki region će imati svoj centar, ali se predlogom zakona ne precizira koji će to gradovi biti. Regioni će imati mogućnost da direktno sarađuju sa regionima u EU i da uzimaju pomoć iz pretpristupnih evro-fondova, kaže Latinović i objašnjava da će svaki region imati svoj parlament, a da bi Srbija, posle ustavnih promena, ako se građani opredele za regionalni sistem, imala dvodomu skupštinu. Jedan dom bi bio dom građana, a drugi - regiona.
Inače, Vlada Srbije je mimo Ustava, a po preporuci EU u junu usvojila predlog zakona o regionalnom razvoju Srbije za koji je, predsednik Boris Tadić, po donošenju, izjavio da će pomoći u borbi protiv podele Srbije na bogati i siromašni deo.
- Regionalizacija nije podela Srbije, već podela bogatstva i stvaranje mogućnosti da se nerazvijeni delovi zemlje ravnomerno razvijaju. Znači, ideja nam nije da stvorimo regije koje bi ličile na Vojvodinu i Kosovo već da nam omogući da na lakši način konkurišemo sa konkretnim projektima kod regionalnih fondova Evropske unije, izjavio je tada predsednik Tadić.
Beograd već u EU
Na osnovu predloga zakona o regionalnom razvoju Srbije biće utvrđeni jasni ekonomski kriterijumi određivati kojim će se regioni razvrstati prema razvijenosti u dve grupe - iznad 75 odsto republičkog proseka BDP po glavi stanovnika i one ispod tog procenta. Predviđeno je da izvor finansiranja regionalnog razvoja bude republički budžet, budžeti autonomnih pokrajina, Beograda, jedinica lokalne samouprave, pretpristupni fondovi EU, donacije međunarodne zajednice, razvojni krediti međunarodnih finansijskih institucija i druge vrste donacija. Inače, prema poslednjim podacima kojim je RZS obračunao društveni proizvod i narodni dohodak po opštinama i okruzima, Srbija je bila na 31,7 odsto od prosečnog nivoa BDP u EU. Beograd se nalazio na nivou 60, 5 odsto iznad prosečnog, Vojvodina ima 16,9 odsto viši nivo, a centralna Srbija bez Beograda 66,6 odsto od prosečnog nivoa. Kada ove procente pomnožimo sa 31,7 odsto evropskog nivoa dobijamo da je Beograd na nivou od 50,9 odsto proseka EU, Vojvodina na 37,1 procenat, a centralna Srbija na nivou od 21,1 odsto.
Izvoz iz tri okruga
Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj izjavio je da su regionalne ravnomernosti u našoj zemlji najviše u Evropi. Prema poslednjim analizama koje je obavila ova ustanova, grad Beograd je ubedljivo najrazvijeniji okrug, dok Jablanički, Pčinjski i Raški „zaostaju“ sa tri puta nižim stepenom regionalne razvijenosti.
Doktor Miša Đurković, naučni saradnik Instituta za evropske studije kaže za Glas, da i pored izraženog optimizma Vlade prilikom donošenja predloga zakona, svi naznačeni budući regioni u Srbiji su siromašni, a privreda je u njima privatizacijom potpuno zamrla.
- Ukoliko se želi da regioni napreduju u ekonomskom smislu, prvo što bi vlada trebalo da uradi je, vraćanje industrijske proizvodnje u nekadašnje industrijske centre kao što su bili Kruševac, Kraljevo, Leskovac, Niš, Vranje, tako što će preispitati sve nelegalne prodaje preduzeća, objašnjava on.
Prema podacima Republičkog zavoda za razvoj, privreda u našoj zemlji nije dovoljno restrukturirane za visoke zahteve konkurentskih inostranih tržišta. Polovina izvoza Srbije koncentrisana je u samo tri okruga, dok okruzi sa nerazvijenim opštinama skoro simbolično utiču na izvozne i uvozne rezultate srpske privrede. Tako je Beogradski okrug prošle godine u izvozu Srbije učestvovao sa 23 odsto, Vojvodina sa 32, dok je centralna Srbija imala učinak od 45 odsto.
Kakve gluposti kojim nas bombarduje takva jedna anacinalna stranka kao sto je DS i Boris Taci.
Kakva regionalizacija i zasto se ne regioonalzuje ni jedna zemlja u okruzenju Srbije.Zasto ne Hrvatska ili bilo koja ako je to u slov za pristup u EU,Ovo j e samo jos jedan perfidni korak ka totalnom unistenju Srbije pa vidite samo "saglasnot" za regionalizaciju daje neka institucija iz Evrope. O more o tempora...
"dok će se Peć, Prizren, Kosovska Mitrovica i Priština nalaziti, kao i do sada u Kosovsko - metohijskom okrugu. Inače, u našoj zemlji bez Kosova i Metohije živi oko sedam miliona i 400.000 stanovnika."
U kojim vi snovima zivite to ne mogu da verujem...zapravo s jedne strane dobra je regionalizacija,pre ce Siptari uspeti da "okupiraju" celu Srbiju,zivi bili pa videli!
Rasparcaj, zavadi pa vladaj....
Vec videno...
Sve u svemu veliko s....
S vjerom u Boga,
zivjela Srbija
