Izvor: B92, 15.Maj.2023, 11:27

Srbija i psihologija: Zašto se posle dve masovne pucnjave pojavljuju pretnje neke dece da će počiniti sličan zločin

U danima posle dve tragične pucnjave u Srbiji, dogodio se talas pretnji o novim masovnim zločinima i bombaškim napadima, iza kojih mahom stoje tinejdžeri.

Talas pretnji o masovnim ubistvima i bombaškim napadima zapljusnuo je škole i društvene mreže u danima nakon što su se u Srbiji dogodile dve tragične pucnjave, kada je nastradalo ukupno 17 ljudi.

Idejni tvorci pretećih scenarija su mahom tinejdžeri.

"To je posledica nedovoljne svesti o značaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << njihovih postupaka i nepostojanja društvene reakcije na ovakva ponašanja", kaže Ljiljana Marković, psihološkinja Edu centra, koji radi sa decom i mladima sa problemima u ponašanju, za BBC na srpskom.

U danima posle dva masovna ubistva početkom maja u Beogradu i okolini Mladenovca i Smedereva, zabeleženo je više slučajeva dece i mladih koji su zapretili da će učiniti slično.

Neki od njih su zbog toga privedeni na informativne razgovore, pa i uhapšeni, a Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je neke detalje pojedinih slučajeva.

Psihološkinja Marković ocenjuje da je i pre tragičnih događaja koji su nedavno pogodili Srbiju, "komunikacija dece i mladih putem društvenih mreža bila puna ružnih reči, pretnji i nasilja".

"Reakcije su izostale, jer niko nema uvid i kontrolu u njihovu komunikaciju u virtuelnom svetu", dodaje.

Smatra da je to omogućilo "normalizovanje ovakve komunikacija među decom i mladima".

Iza problematičnog ponašanja, uglavnom se kriju frustracije i nezadovoljene potrebe, podseća.

Kaže i da roditeljima "nije uvek lako" da procene koliko su pretnje deteta tačne i ozbiljne.

"Ne vladaju svi roditelji veštinama dobre komunikacije sa decom kako bi se u to uverili", navodi.

Marković ocenjuje da su pretnje pucnjavom, bacanjem bombe i slično predstavljaju "situacije visokog rizika".

Marković savetuje roditelje da razvijaju ličnu odgovornost kod dece, ali i da se obraćaju stručnjacima.

"Većina roditelja ne bi prijavila njihovu decu, čak ni ako vrše nasilje nad njima", kaže.

Ukoliko se roditelji odluče da nikome ne prijave ponašanje, "moraju biti uvereni da takve pretnje nisu ozbiljne i preduzeti mere koje će sprečiti decu da se ubuduće ponašaju na sličan način", upozorava ona.

Kod dece, dodaje, treba razvijati osećaj lične odgovornosti.

"To je proces, a važno je da i roditelji vide šta njihova deca rade i da ne traže objašnjenje za njihove postupke, a time ponekada i opravdanje - tako u očima dece uvek neko drugi bude kriv.

"Deci treba objašnjavati da svi pravimo izbore i donosimo odluke, a u skladu sa tim možemo da snosimo i posledice za postupke", navodi.

Spiskovi sa "problematičnom decom" i izvinjenje policije

Posle tragedija u beogradskoj osnovnoj školi i okolini Mladenovca, društvenim mrežama delio se dopis koji je školama u Užicu i Kikindi stigao iz policijske uprave, a u kome se traži spisak "problematične i asocijalne dece koja su u riziku od nasilja".

Međutim, čelnici MUP-a su se potom izvinili i rekli da je "namera bila dobra, ali da je napravljen nesmotren potez".

Tvrde i da su šefovi lokalnih policija u Kikindi i Užicu to učinili samoinicijativno.

U spornim dopisima je navedeno da će timovi za bezbednost obilaziti škole u Užicu, kao i da će policijski službenici spiskove učenika razmatrati sa relevantnim predstavnicima škola.

Stručnjaci za psihologiju i obrazovanje odmah su reagovali i osudili ovakav vid rada policije.

Iz Društva psihologa Srbije kažu je ovakva mera ishitrena i da može imati negativne posledice po decu, roditelje, škole i čitavo društvo.

Stigmatizacija bilo koje grupe učenika uvek je kontraproduktivna i vodi u produbljivanje problema, a ne ka njegovom rešavanju, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je neophodno angažovati timovi stručnjaka, koji će kratkoročno raditi na rešavanju pojedinačnih slučajeva, a dugoročno na sistemskoj prevenciji kroz jedini utemeljeni i efikasan način smanjenja vršnjačkog nasilja.

Iz Centra za prava deteta kažu da je "potpuno pogrešno da se na osnovu procene škola, deca kvalifikuju kao rizična" ili opasna", odnosno da samo saznanje da se u školi prave spiskovi je zastrašujuće za decu, njihove roditelje a i celu zajednicu, odnosno društvo.

Podsećaju da samo timovi visoko kvalifikovanih psihologa i psihijatara mogu da procenjuju stanje deteta.

Posle ovih komentara, oglasio se i MUP izvinjenjem da se iz "dopisa vidi da je on motivisan dobrim namerama", odnosno da je u pozadini želja policijskih službenika da se učini sve da se podigne bezbednost učenika i nastavnog osoblja.

"U toj želji učinjen je nesmotren potez, traženo je da se dostave podaci za koje MUP nema ovlašćenja da ih pribavlja", rekao je Željko Brkić, državni sekretar u MUP-u.

Vođenje postupaka protiv maloletnika regulisano je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika.

Odluke o vođenju postupka donosi sudija za maloletnike.

Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj ili staratelj.

Sudija može uskratiti prisustvo roditelja ili staratelja, ukoliko proceni da je takva odluka u interesu maloletnika.

Kada je potrebno, saslušanju mogu da prisustvuju psiholozi, pedagozi i drugi stručnjaci, koji takođe imaju pravo da postavljaju pitanja.

Pri preduzimanju bilo kakvi radnji, a naročito prilikom saslušanju, učesnici u postupku dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako vođenje krivičnog postupka ne bi štetno uticalo na njegov razvoj.

Radi utvrđivanja tih okolnosti, mogu biti saslušani roditelji ili staratelji maloletnika, kao i svi drugi koji mogu da imaju podatke.

Dan kada je Beograd zanemeo

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...