Izvor: B92, 17.Maj.2023, 08:08

Srbija i obrazovanje: Mali broj psihologa i pedagoga u školama, a posla za njih sve više

Iako je mali broj stručnih saradnika u školama, psiholozi i pedagozi u Srbiji se trude da se posvete radu sa učenicima, nastavnicima i podršci nastavi. Šta je, zapravo, njihova uloga.

Petnaestogodišnji Stevan Bogdanović užurbano se penje uz stepenice na prvi sprat jedne niške srednje škole i kuca na masivna braon vrata iznad kojih stoji natpis "Psihološko-pedagoška služba".

Dok mu srce ubrzano kuca, u prostoriji zatiče razrednog starešinu, oca i psihološkinju, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja jedina ima smešak na licu i blag pogled.

"Zbog nesporazuma koji je nastao, prvi put sam bio kod psihologa u prvom razredu.

"Tada su me i jedini put poslali tamo, a u naredne četiri godine sam odlazio samostalno - po savet, da pomognem kad je potrebno, ali i kako bih pobegao sa časa i izbegao da me profesori pitaju kada nisam spreman", kaže sada tridesetogodišnji Nišlija za BBC na srpskom.

On je jedan od učenika kome su školski psiholozi i pedagozi ostali u lepom sećanju, a dodaje da su mu česti odlasci kod školskog psihologa pomogli da brine o sopstvenom mentalnom zdravlju.

Rad sa đacima, nastavnicima i roditeljima trebalo bi da bude primaran za školske psihologe i pedagoge, ali u realnosti oni rade i ono što nije u opisu njihovog posla, a broj ovih stručnih saradnika nije u srazmeri sa potrebama, kažu stručnjaci za BBC na srpskom.

Pedagozi se u školama brinu o nastavi, dok su psiholozi tu kao individualna podrška učenicima, roditeljima i nastavnicima.

Prva osoba u osnovnoj školi sa kojom se budući prvaci susretnu jeste psiholog.

Nekoliko meseci pre polaska u školu, budući đaci odlaze sa roditeljima na razgovor kod školskog psihologa i pedagoga.

U pitanju je testiranje za polazak u prvi razred, odnosno provera da li su budući prvaci spremni za školu.

Ali, to je samo delić posla školskog psihologa i pedagoga.

Podrška i praćenje nastave, pomoć učenicima i nastavnicima, rad na poboljšanju obrazovanja i saradnja sa svim ustanovama koje su relevantne za školski sistem (ministarstvo, lokalna zajednica, nevladine organizacije) - ukratko je ono što treba da rade psiholog i pedagog, navodi se u Pravilniku o programu svih oblika rada stručnih saradnika,

Pogledajte video: Koliko u Srbiji košta polazak đaka prvaka u školu

Međutim, u praksi se to razlikuje od škole do škole, a zavisi i od stručnog saradnika, kaže Olja Jovanović, docentkinja na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Iz razgovora sa školskim psiholozima, Jovanović kaže da se neke njene kolege žale da nemaju vremena za đake od papirologije koje moraju da popunjavaju.

Ima i onih stručnih saradnika koji uspevaju da se izbore sa administracijom i posvete učenicima.

"Psiholog ne bi trebalo da bude neko koga se sećamo iz škole sa brdom papira na stolu, već po razgovorima u kojima nam oni pomažu", kaže docentkinja i dodaje da ih je potrebno da više budu među učenicima.

Za to je potreba sistemska promena, ističe ona.

Zakon i pravilnici prepoznaju psihologe i pedagoge kao odvojene saradnike, ali njihov posao u školi se prema tim propisima i ne razlikuje - što je problem koji ističe i Jovanović.

"Čini mi se da su razlozi za to finansijske prirode i popuštanja uprave kako bi mogli da se izbore sa manjim budžetima za školu, pa se odlučuju za jednog psihologa ili pedagoga ukoliko moraju da biraju.

"Međutim, stručna služba je jedino dobra kada ima oba saradnika jer se njihovi doprinosi razlikuju - pedagog je tu da pomogne u organizaciji nastave i nastavnim planovima, a psiholog je tu kao individualna podrška", ističe Olja Jovanović.

Aleksandra Stevanović je školska psihološkinja već dve decenije, a 19 godina je stalno zaposlena u jednoj beogradskog srednjoj stručnoj školi kao jedina stručna saradnica zbog manjeg broja učenika.

Rešavanje problema sa učenjem, roditeljima, drugarima i drugaricama u razredu deo su njene svakodnevice.

Prvi zadatak koji je sebi postavila kada se zaposlila u školi bio je da razbije tabue o odlasku kod psihologa i stvori pozitivniju klimu u kojoj bi učenici mogli da joj se jave za bilo kakav problem, kaže za BBC na srpskom.

I u tome je, kaže, uspela.

"Sve više učenika dolazi da razgovara o raznovrsnim problemima sa mnom, otprilike sedam do deset dnevno.

"Čak i kada ih nastavnici pošalju kod mene zbog lošeg vladanja ili problema sa učenjem, oni se vraćaju kako bi ih saslušala i pomogla, ukoliko mogu", navodi Stevanović.

Zaduženja stručnih saradnika su različita, šest sati je predviđeno za rad sa učenicima i nastavnicima, a dva sata imaju za administraciju, dodaje psihološkinja.

"Čini mi se da najmanje pričam o školi i učenju sa đacima koji dolaze kod mene u poslednjih nekoliko godina, naročito u periodu korone, ali i sada posle tragedije u beogradskoj osnovnoj školi.

Početkom maja, trinaestogodišnji učenik Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pištoljem je ubio devetoro učenika sedmog razreda i radnika obezbeđenja.

"U pitanju su klasični problemi adolescenata sa kojima se svako susreće u njihovim godinama, ali i zavisnost od tehnologije u poslednje vreme", dodaje ona.

Ipak, kompetencije školskog psihologa nisu dovoljne, pa učenike i roditelje kojima je potrebna drugačija vrsta podrške Aleksandra Stevanović upućuje na kolege koji se bave drugačijim vidom psihološke pomoći.

Pogledajte video: Kako pravilno spakovati đački ranac

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...