Izvor: B92, 05.Sep.2022, 08:27
Srbija i energetika: Kako uštedeti struju i može li menjanje sijalica da ublaži energetsku krizu
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije objavilo je preporuke za štednju struje, koje bi mogle da pomognu da se smanji potrošnja za 15 odsto i izbegne uvoz električne energije, navodi se u saopštenju.
Zamenite sijalicu, poklopite šerpu, napunite veš mašinu, ugasite svetlo i koristite stepenice.
Tako biste mogli da pomognete da Srbija prebrodi ono što je predsednik Aleksandar Vučić nazvao "teškim letom, još težom jeseni i najtežom zimom".
Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rudarstva i energetike preporučilo je kako da se potroši 15 odsto manje struje godišnje i izdalo preporuke o načinu na koji svi u tome mogu da pomognu.
Cilj apela je dvostruk: da se izbegne nestašica električne energije i restrikcije u narednim mesecima, ali i da se uštedi novac koji izdvajamo za struju, smatra Miloš Zdravković, energetski stručnjak.
"Preporuke su dobre, ali su prilično zakasnile - to je trebalo da se radi prošle godine, kada su TENT i ceo energetski sistem pali", objašnjava on za BBC na srpskom.
Mašine za veš i sudove uključujte samo ako ste ih do vrha napunili, ne preterujte sa korišćenjem klima uređaja i gasite svetla u kući da biste uštedeli struju, savetuju iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Ipak, Milan Zdravković smatra da bi na ovaj način mogle bi da se ostvare samo "minimalne uštede".
"Pitanje je koliko će građana shodno njihovim navikama da posluša preporuke, treba se usredsrediti na ono što može da se uradi poput zamene običnih sijalica štedljivim", ističe ovaj inženjer energetske efikasnosti.
Ekonomista Petar Mitić veruje da su "nekakve uštede" moguće, ali i da ne treba očekivati osetnu razliku u kratkom roku.
"U ličnom budžetu bi mogla da se oseti mala razlika, račun za struju će vam možda biti niži za par stotina dinara, ali na dugi rok bi mogla da se oseti značajnija razlika", kaže stručnjak za ekonomiku energetike.
U planu je i da građani koji budu trošili manje struje u poređenju sa istim mesecom prethodne godine dobiju popust na račune za električnu energiju, koju će "dramatično manje plaćati", najavio je 27. avgusta Aleksandar Vučić.
Srbija bi subvencionisanjem štediša uprkos ulaganjima bila na dobitku, jer bi uvozila manje struje, dodao je Vučić.
Stručnjak Miloš Zdravković smatra da "zaista ima smisla" ovako stimulisati ljude koji potroše manje struje, jer je Srbija proizvodi za 45 evra po megavat-satu, prodaje je za 75 evra, a na tržištu kupuje za znatno veću sumu - 600 ili 700 evra.
On očekuje da će struja u nadolazećim zimskim mesecima biti skuplja, pa je, ukoliko se proceni da će biti potrebe, "bolje je sada uvoziti, dok još nije porasla cena".
"Pitanje je i da li ćemo imati od koga da uvezemo struju na zimu, jer smo deo Evrope i, sviđalo se to nekome ili ne, zavisimo od nje", objašnjava.
Dok mnogi laici restrikcije električne energije vide kao jedan od načina uštede, Zdravković upozorava da je ovo zapravo "najskuplje rešenje za energetski sistem" i treba se postarati da do njih ne dođe.
"Sistem je stvoren da radi 24 sata svakog dana u godini, a kada dođe do restrikcija, onda dolazi i do prenapregnutosti i iskakanja u sistemu - dakle, napon mora da postoji, ali potrošnja mora da se smanji", pojašnjava.
Građanima se savetuje da "razumno" koriste rashladne i grejne uređaje, poput klima uređaja, radijatora na struju i frižidera, kao i da se trude da temperatura u prostorijama ne odudara od optimalnih, navodi se u preporukama Ministarstva.
Ulaganje u nove prozore i vrata, kao i izolaciju, može dodatno da pomogne u uštedi struje, dodaje se.
Poštovanjem ovih saveta domaćinstva bi zaista mogla da umanje troškove, ali bi i ograničenja temperatura u javnim institucijama i objektima bio značajan korak štednje, navodi Zdravković.
Za ovakav korak odlučili su se i u Nemačkoj, gde je grejanje za predstojeću zimu ograničeno na najviše 19 stepeni, a nemački ministar privrede Rober Habek rekao je da bi ovako moglo da se uštedi oko 10,8 milijardi evra u naredne dve godine.
"Ako dignemo temperaturu za samo jedan stepen iznad optimalne temperature od 20 do 21 stepena Celzijusa, moramo da iskoristimo sedam odsto više energije, a kada hoćemo da ohladimo prostoriju na manje od 18 stepeni, trošimo četiri odsto više energije nego inače", objašnjava Zdravković svrsishodnost ovakvih mera.
Pogledajte intervju ministarke energetike Zorane Mihajlović za BBC na srpskom:
Ako sa sijalica sa užarenim vlaknom, koje su poznate i kao klasične sijalice koje emituju žutu svetlost, pređete na LED metal-halogene sijalice, mogli biste da prođete i 10 puta jeftinije, poručuju iz Ministarstva energetike.
Ova preporuka može doneti kratkoročnu korist, kako za građane, tako i za državne institucije, navodi Milan Zdravković.
"Ušteda je i više od 10 puta veća sa LED i štedljim sijalicama, a i radni vek je duži", kaže energetski stručnjak.
Kraći period rada novogodišnje rasvete, smanjeno osvetljenje reklamnih objekata i bilborda i štednja kod upotrebe reflektora na sportskim priredbama, neke su od preporuka javnim i privatnim preduzećima.
Ograničenja su planirana i kada je ulična rasveta u pitanju, a iz Ministarstva se nadaju da bi moglo doći do uštede od 33 odsto u ovom segmentu.
"To se može postići, na primer, ako ugasimo svaku drugu sijalicu javne rasvete tamo gde je to moguće i bezbedno", dodaje Zdravković.
Sa idejom da se smanji rasipanje energije u Srbiji tokom predstojeće zime, Ministarstvo energetike predlaže obnovu kuća, zgrada i javnih objekata tako da postanu energetski efikasniji.
Neke od predloženih mera su zamena stolarije, prelazak sa grejanja na struju na druge metode zagrevanja prostorija, postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije i kupovina uređaja visoke energetske efikasnosti.
Primenljivost ovih metoda je upitna, posebno u kratkom roku, kaže stručnjak Milan Zdravković.
"Lako je pobrojati stvari, ali treba birati ono što građani mogu da ispune i pomoći im u tome - lepa je preporuka da građani kupe uređaje A klase energetske efikasnosti, ali da li građani imaju novac za to?", pita se on.
Dok bi građani "u srednjoročnom periodu mogli da zamene stolariju i izoluju kuće", Zdravković navodi i nekoliko primera preporučenih mera koje mnogi neće moći da primene.
"Nije korektno da država predlaže da se grejanje na struju zameni alternativnim izvorima iz dva razloga: razvijene zemlje u svetu su gasifikovane i mogu da pređu na gas, dok mi ne možemo, a druga stvar je što je i cena gasa otišla gore, zbog čega je i cena struje poskupela", smatra stručnjak za energetiku.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
