Izvor: Večernje novosti, 30.Maj.2015, 22:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija duguje 310 miliona evra

NACRT zakona koji će regulisati isplatu stare devizne štednje deponentima Ljubljanske i Invest banke u drugim bivšim jugoslovenskim republikama, naći će se pred Vladom Srbije početkom juna, saznaju "Novosti". Kako sada stvari stoje, Srbija će morati da isplati štedišama oko 310 miliona evra s kamatama. Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, ukupna stara devizna štednja deponenata Investbanke a. d. Beograd položena u ekspoziturama u BiH, na dan 3. 1. 2002. godine bila je 80.868.302,22 >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << evra. Maksimalan iznos potraživanja možda će se i smanjiti ako se ispostavi da je neki štediša već isplaćen u svojoj republici ili je već iskoristio deviznu štednju, na primer, u postupku privatizacije. Novac bi trebalo da bude isplaćen u obveznicama, odnosno na rate, u roku od pet godina. Nacrtom zakona biće regulisano ispunjenje presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koja je postala pravosnažna 16. jula prošle godine, u slučaju "Ališić i drugi protiv Slovenije i Srbije". Obema državama tada je dat rok od godinu dana da počnu da rešavaju problem stare devizne štednje štedišama Ljubljanske i Invest banke. 1.850 PREDSTAVKI SUDU u Strazburu do sada je pristiglo 1.850 tužbi od 8.000 štediša. Štediše su izračunale da im banka, sa kamatama, duguje dve milijarde evra. Srbija je, u decembru 2014. formirala Radnu grupu sastavljenu od predstavnika ministarstava pravde, finansija i spoljnih poslova, NBS i Agencije za depozite. Komitetu ministara podnet je akcioni plan za rešavanje problema starih štediša i, po njemu, parlament bi do 16. jula trebalo da izglasa zakon koji će regulisati ovo pitanje. Posle stupanja zakona na snagu, biće objavljen oglas da se prijave svi koji imaju potraživanja. I Vlada Slovenije je pre dva dana prihvatila Predlog zakona za sprovođenje presude Evropskog suda, kojom je Sloveniji naložena isplata neizmirenih obaveza Ljubljanske banke starim deviznim štedišama u Hrvatskoj i BiH. I on će se naći do 16. jula u parlamentu. - Zakon određuje način utvrđivanja kamatne stope za ove depozite i mehanizam verifikacije štediša, a potrebna sredstva biće obezbeđena u državnim budžetima za 2016. i 2017. godinu - izjavila je državni sekretar u Ministarstvu finansija Slovenije Irena Sodin. Građani BiH potražuju od Slovenije oko 130 miliona evra, a građani Hrvatske oko 160 miliona evra. Prema podacima iz Udruženja za zaštitu deviznih štediša BiH, isplatu štednje iz Ljubljanske banke čeka oko 165.000 ljudi, a prema podacima udruženja koja zastupaju štediše u Hrvatskoj, isplatu tamo čeka oko 130.000 ljudi. Ali, u Sloveniji je opšti stav da su firme iz bivše Jugoslavije više dužne Ljubljanskoj banci, nego što su njeni dugovi štedišama. Sporno je i koliko će iznositi kamata, jer Slovenci predlažu šest odsto, ali samo za poslednje dve godine štednje. Za ostalo se smatra da je sve "ionako pojela inflacija". Slovenački predlozi idu i ka tome da se dugovi vraćaju narednih deset godina, dok štediše protestuju. - Predlažem da štediše nastave sa tužbama, jer je to jedina garancija da zaista dođu do para u kratkom vremenu - kaže advokat velikog broja hrvatskih štediša Milivoj Žužić.

Nastavak na Večernje novosti...