Izvor: S media, 21.Sep.2012, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija dobija treći azil
U centrima za azil u Banji Koviljači i Bogovađi trenutno se nalazi više od 200 azilanata, a u planu je otvaranje trećeg centra za azil sa oko 400 mesta čija lokacija još nije određena, rečeno je danas na konferenciji za novinare Komesarijata za izbeglice i međunarodne organizacije za migraciju.
"Prošle godine u Srbiji je tražilo azil 3.000 ljudi, dok su 2008. godine, kada je usvojen Zakon o azilu, 52 osobe tražile azil", rekla je Jelena Marić iz Komesarijata >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za izbeglice Republike Srbije i da od 2008. godine, kada je Komesarijat preuzeo centre za azile, nije bilo nijednog incidenta koji su izazvali azilanti.
Ukazujući da se za tražioce azila moraju obezbediti smeštaj, socijalna i zdravstvena zaštita, ona je istakla da najveći broj azilanata dolazi iz Avganistana, Somalije i Pakistana, i da su to uglavnom maloletnici bez pratnje.
"Nekada su azilanti bili sredovečni muškarci, a danas su to trudnice, deca...", rekla je Marić i dodala da su ti ljudi iz svojih zemalja pobegli zato što su mučeni i proganjani i da bi zato lokalne zajednice u Srbiji morale da im pruže podršku.
Prema njenim rečima, Srbija nije krajnja destinacija azilanata već samo predstavlja tranzit dok ne nađu mogućnost da odu u neku od zemalja zapadne Evrope.
Azilant sa dve fakultetske diplome
Jedan od azilanata, Alobaid Safa Aldin koji je došao iz Bagdada kaže da je u Srbiju došao bežeći od rata i strahota u Iraku.
Aldin, koji ima dve diplome fakulteta, navodi da je Srbiju izabrao zato što je pre 25 godina boravio u tadašnjoj Jugoslaviji gde su mu studirala braća, da uči srpski jezik i da očekuje da mu se uskoro pridruži porodica.
Više od 8.000 povratnika
Marić je podsetila da je Komesarijat nadležan i za povratnike po osnovu sporazuma o readmisiji, kao i da je Srbija preuzela obavezu da prihvati i integriše sve povratnike iz zemlje EU, što je bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju i stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
"Od 2008. godine do danas u Srbiju je, uglavnom prisilnom deportacijom, vraćeno više od 8.000 ljudi", rekla je Marić i dodala da se najviše vraća njih iz Nemačke, Švajcarske i Švedske.
Prema njenim rečima, jedan od najvećih problema su porodice koje su po 20 i više godina živele u zemljama Evropske unije, ali nisu stekle pravo legalnog boravka.
Navodeći da su mnogi od njih spremni ponovo da migriraju, ona je ukazala da je svima njima potrebna pomoć pri upisu dece u školu, dobijanju dokumenata, zapošljavanju...
Na konferenciji je rečeno da je Srbija, sa oko 300.000 izbeglih i raseljenih lica, na prvom mestu u Evropi i 13. mestu u svetu.
(Tanjug)
