Izvor: Danas, 01.Okt.2014, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, crvena banovina
Radoš Ljušić je konačno stisnuo ostatke zaklanih muda i održao konferenciju za štampu na kojoj je protest nekolicine pisaca i kulturnih radnika zbog najavljenog uništavanja knjiga nazvao - neviđenom hajkom. Na rečenoj konferenciji Ljušić je uglavnom mrsomudio o bezgrešnosti i zakonitosti svog "poslovanja".
Onima koji nisu iz branše, Radoševa objašnjenja mogu se pričiniti čak i razložnim. Uzmimo primer famoznih ugovora na "dve-tri godine" po isteku kojih - saglasno >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Ljušiću - izdavač više nema prava da prodaje knjigu. To je, čestnejši moji, najobičnija dimna zavesa ili tačnije - pičkin dim. Ono - "dve-tri godine" u ugovorima svih izdavačkih kuća odnosi se na autorska prava. Po isteku ugovorenog perioda izdavač - ako hoće i ako ima računa da knjigu doštampa - mora da pravi novi ugovor. Tiraž, međutim, za koji je izdavač već uredno platio honorar u isključivom je vlasništvu izdavača koji ima pravo da ga prodaje do kraja sveta. Ima, fakat, pravo i da ga iseče. Samo što to pravi izdavači nikada ne čine.
Neće ovo biti još jedna sumorna priča o Ljušiću, nego o onima koji se pretvaraju da nisu Ljušići. Kao što smo blagovremeno apsolvirali, ja Radošu ništa ne zameram; on, čovek, samo radi ono za šta je sazdan i projektovan - da sistematski uništava sve što nadilazi jad, bedu i skučenost njegovih vidika. U stvari, tipova poput Ljušića oduvek je bilo i još uvek ih ima u svim sredinama, samo što uspešnije sredine takve tipove drže na kratkom sidžimku, a ponekad ih i špricaju, ako razumete šta hoću da kažem. Ako ste razumeli, prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda. Nije, dakle, problem u Ljušiću, problem je u ravnodušnosti takozvane evropske Srbije, koja se sve više pokazuje kao novinarska patka. Kuka i nariče "evropska Srbija" - čuje se to do nebesa - nad strahovladom Overlorda Vučića, ali "evropskoj Srbiji" ni na pamet ne pada da država u kojoj samo nekolicina podigne glas protiv varvarskog uništavanja knjiga ne zaslužuje ništa drugo osim strahovlade. Još ćeš ti, "evropska Srbijo", takva kakva si, praviti Overlorda od blata. Jako idu Mara i svatovi. Samo čekaj!
I tu dolazimo u samo srce srpske tame. Moja teza da je mit o dve Srbije - onoj evropskoj i onoj radikalskoj, zatucanoj - čista budalaština pokazala se tačnom. Nijedna od te dve fiktivne Srbije nije u stanju da sagleda ništa izvan zaparloženog polja ličnih interesa. Seče Ljušić knjige - tako razmišljaše većinska "evropska Srbija - šta me pa boli Crven Ban, moja knjiga nije na spisku, a i što bih se, uostalom, zamerao Ljušiću, može zatrebati, nikad se ne zna. Ono, fakat, nije da nema nikakve razlike između Prve i Druge Srbije. Drugosrbijanci, recimo, umeju da vežu čvor na kravati, ne seru po dvorištu, natucaju engleski i umesto švargle jedu suši, ali tu je razlikama kraj. I zato, Radoše, seci, burazeru, ne štedi, samo pazi da u zanosu seče ne odsečeš Crven Ban.
