Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2013, 22:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija bez terapije za malariju

SAMO 12 dana po povratku iz Ekvatorijalne Gvineje, Saša S. (35) iz okoline Aleksinca preminuo je na Infektivnoj klinici u Nišu od malarije. Mikrobiološkim analizama potvrđeno je da je bio zaražen najtežim oblikom ove tropske bolesti. Epidemiolozi tvrde da razloga za paniku nema, jer se s vremena na vreme registruju „uvezeni“ slučajevi malarije, ali upozoravaju da bi zbog globalnog otopljavanja i u našim krajevima mogli da se nastane malarični komarci. Ovu bolest prenosi ženka komarca >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iz roda anopheles, kog kod nas nema, a infektolozi odbacuju spekulacije koje su se pojavile u javnosti posle smrtnog slučaja u Nišu da infekciju mogu da šire i „domaći“ komarci koji su ujedali zaraženog. - U Beogradu zasad nema obolelih od malarije, ali ne bi bilo neobično da se pojave prvi pacijenti, jer naši ljudi sve češće idu u Afriku zbog posla - kaže za „Novosti“ profesor dr Dragan Delić, direktor Infektivne klinike. - Važno je da se pre puta preduzmu mere predostrožnosti. U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, gde se putnici vakcinišu protiv zaraznih bolesti, protiv malarije može da se dobije samo - savet. A terapija protiv malarije u Srbiji ne mogu da se nabave! Nadležni kažu da ih nema zato što ne spadamo u malarična područja, ali nisu ni okolne Hrvatska, Slovenija, ili Mađarska, pa tamo antimalarika, ipak, ima. U Hrvatskoj, recimo, jedna kutija „larijama“ sa osam tableta, koji se uzima jednom nedeljno, sedam dana pre puta, tokom boravka u malaričnim područjima i četiri nedelje po povratku, košta 330 kuna (oko 45 evra), dok je „malanror“ sa 12 tableta gotovo duplo skuplji.DRAŽA IM ČAŠICA NAŠI ljudi koji idu u malarična područja često ne uzimaju prevenciju - upozorava profesor Dragan Delić. - Najčešći razlog je taj što naši ljudi vole da popiju, a antimalarici baš i „ne idu“ sa alkoholom. Najvažnije je prepoznati bolest na vreme, i odmah početi sa terapijom. Kod svakog ko se vratio iz Afrike, a dobije povišenu temperaturu, jezu, drhtavicu, oseća se isrpljeno i preterano se znoji, odmah treba posumnjati na malariju. Tako putnici iz Srbije ne ostaje mnogo izbora: ako im neko ne donese lek iz susednih zemalja, mogu da ga nabave samo u aerodromskim apotekama u zemljama u tranzitu. - Kod nas se godišnje registruje prosečno 10 do 15 tzv. uvezenih slučajeva malarije. Od početka 2013. godine zaključno sa junom mesecom prijavljena su ukupno tri slučaja - kaže za „Novosti“ magistar Bojana Grgić, specijalista epidemiologije, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti u Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“. Poslednji odomaćeni slučaj malarije na teritoriji tadašnje Jugoslavije registrovan je 1964. godine u Kraljevu. Procenjuje se, međutim, da svako povećanje temperature vazduha za 0,1 stepen Celzijusa širi stanište komaraca i do 150 kilometara u pravcu severne geografske širine zemljine kugle, što povećava opasnost od povratka ove i nekih drugih davno iskorenjenih bolesti. - U Grčkoj je prošle godine otrkivena malarija kod pacijenta koji nije putovao u tropske i suptropske krajeve, pa teoretski, a i praktično, postoji opasnost da nam se malarija jednog dana vrati - kaže profesor Delić.

Nastavak na Večernje novosti...