Izvor: B92, 17.Dec.2013, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bez svog sudije u Strazburu?
Beograd/Strazbur -- Srbija bi mogla bi da ostane bez sudije u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, saznaje "Politika".
Dragoljubu Popoviću, sudiji iz naše zemlje pred ovim sudom mandat ističe u aprilu sledeće godine, a Srbija je bila u obavezi da do sredine novembra pošalje listu od tri kandidata koji će ga naslediti, što međutim nije urađeno.
Za bilo koju zemlju, pa tako i za Srbiju, od izuzetnog je značaja da ima "svog” sudiju u sudu za Evropska prava u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Strazburu - najpre, zbog razumevanja nacionalnog prava, kao i za značaj koji pojedinačna zemlja pridaje samom sudu i poštovanju i zaštiti ljudskih prava.
"U Srbiji je 2004. godine kada je izabran sudija Popović, ustanovljena komisija koja je intervjuisala prijavljene i odredila listu od tri kandidata. Komisiju je predvodio, sada pokojni, Vojin Dimitrijević, a obrazovalo ju je Ministarstvo spoljnih poslova. To je jedini slučaj formiranja, pa je kao takav uputan, ali ne i obavezujući. Postoji mnogo razloga za ustanovljenje komisije koja bi bila sastavljena od predstavnika MSP i Ministarstva pravde. Ova dva ministarstva su "glavna” koja bi trebalo da se pitaju kada je o preporuci sudija za sud u Strazburu reč. MSP zbog odnosa prema međunarodnoj, multilateralnoj organizaciji, a Ministarstvo pravde zbog toga što radi na predmetima koji dolaze iz Evropskog suda, sarađuje sa sudovima u Srbiji", objašnjava za "Politiku" Edo Korljan, bivši šef Odeljenja za razvoj javnog i privatnog prava u Savetu Evrope i sadašnji konsultant u međunarodnoj organizaciji rad
Iako je 2004. godine, Ministarstvo spoljnih poslova "sastavilo” komisiju za izbor kandidata za sudiju u Evropskom sudu za ljudska prava, u tom ministarstvu je za "Politiku" rečeno da oni nisu nadležni za ovu problematiku.
Mandat sudije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu traje devet godina i sudija ne može da bude reizabran. Po sili zakona, sudijama prestaje mandat kada napune 70 godina. S obzirom na to, retko kada se predlažu sudije koje ne mogu da ispune mandat, koje su starije od 61 godine.
"Procedura izbora sudije za Evropski sud za ljudska prava je sledeća: pošto zemlja ratifikuje Konvenciju o ljudskim pravima i time postane deo unutrašnjeg pravaima obavezu da Savetu Evrope dostavi listu od tri kandidata. Sudije bira Parlamentarna skupština Saveta Evrope. U okviru Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava ove skupštine, obrazuje se posebna komisija koja u Parizu intervjuiše kandidate i, rangiranu listu dostavlja Birou skupštine. Kandidati se rangiraju posle petnaestominutnog intervjua, iza „zatvorenih vrata”, posle čega komitet šalje svoju rang-listu skupštini, bez ikakvih obrazloženja", navodi sagovornik "Politike".
Jedina razlika od 2004. godine, odnosno vremena kada je sudija Popović izabran, prema Korljanovim rečima, jeste što je uspostavljena takozvana Vildhaber komisija, predvođena Lucijusom Vildhaberom, bivšim švajcarskim sudijom i predsednikom Evropskog suda za ljudska prava od 1998. do 2007. godine. Ta komisija ima svoju težinu baš zbog ugleda njenih članova, predsednika Vrhovnog saveta sudstva i eminentnih profesora.
Korljan navodi i da je praksa predlaganja kandidata u evropskim državama – različita.
Rumunija je, na primer, objašnjava, nedavno obrazovala komisiju od desetak članova u kojoj su se nalazili predstavnici ministarstva pravde i spoljnih poslova, predsednici Vrhovnog suda i Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog saveta sudstva i dva eminentna profesora – aktuelni i prethodni dekan pravnog fakulteta.
"Sveobuhvatnost ove komisije bila je garant dobrog izbora. Srbija bi mogla da se inspiriše ovakvim modelom i oformi komisiju sličnog profila. Procedura izbora i njena otvorenost garancija su da se za sudiju Evropskog suda u Strazburu ne šalju isluženi partijski kadrovi ili nekompetentne osobe, nego najbolji kandidati. Idealni kandidati morali bi da budu pravnici širokog obrazovanja i posvećeni zaštiti ljudskih prava. Takođe, ta osoba mora da je vrsni poznavalac Evropske konvencije i da govori i piše na jezicima na kojima radi (engleski i francuski), da ima relevantno međunarodno iskustvo i da ispunjava sve formalne uslove, najmanje magistratura, a poželjan je doktorat, pravosudni ispit…", zaključuje Korljan.
