Izvor: Blic, 08.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bez sudova
Srbija bez sudova
Iako je besprimernom neodgovornošću i neshvatljivim propustima dovela sudove na rub potpune blokade, vlast u ostavci još nije ponudila rešenje koje bi posle novogodišnjih praznika kućama pravde omogućilo da rade i građanima pruže bar minimalnu zaštitu.
Doskorašnja DOS-ova većina nije realizovala zakonsku odredbu o uspostavljanju nove sudske mreže, niti je prema propisima odložila njeno formiranje. Prema odredbi Zakona o uređenju sudova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja stupa na snagu 1. januara, u Srbiji se pored postojećih sudova (opštinskih, okružnih i Vrhovnog suda) uvode jedan upravni i četiri apelaciona suda. Prvom je bilo namenjeno rešavanje svih upravnih sporova, a drugi je trebalo da od postojećih sudova preuzme kompletnu drugostepenu nadležnost, uključujući i poslove Vrhovnog suda, odnosno da odlučuje po žalbama na presude opštinskih i okružnih sudova. Međutim, ovi sudovi još nisu formirani, a to neće moći da se uradi ni do dana koji zakon nalaže. Vlast je uz to 'zaboravila' i da još jednom pomeri rok za njihovo uvođenje, pa smo blizu situacije da postanemo država u kojoj ni postojeći ni novi sudovi ne mogu da rade, jer postoje samo na papiru. Potpunom haosu doprinela je i činjenica što je raspuštena Skupština koja jedino može da donese pravno validnu odluku o pomeranju roka.
Janko Lazarević, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, kaže da izlaz iz ove situacije mora što pre da se pronađe, kako sudovi ne bi stali.
- Vrhovni sud još nije zauzeo definitivan stav, ali ovo stanje ne sme da se produži posle 31. decembra. Ukoliko Vlada ne preuzme obavezu i uredbom odloži primenu zakonske odredbe o novim sudovima, Vrhovni sud će morati da povuče potez i na opštoj sednici najverovatnije odluči da sudovi posle Nove godine rade kao i sada. Problem je što i vladina i naša odluka ne bi bile pravno validne. Ali je to ipak manje zlo nego da građani ostanu bez bilo kakve sudske zaštite. Zbog toga ćemo prethodno konsultovati Ustavni sud kako bi se pronašlo rešenje koje je manje u suprotnosti sa zakonom i Ustavom - kaže Lazarević.
Srbija se, nažalost, ne suočava prvi put sa ovim problemom. Prema Zakonu o uređenju sudova, koji je sa još četiri zakona iz pravosudnog seta donet u novembru 2001. godine, upravni apelacioni sudovi trebalo je da budu formirani do 1. oktobra prošle godine. Kako ni Vlada ni parlament nisu učinili ništa da se ova zakonska odredba sprovede u život, uspostavljanje novih sudova je odloženo za 1. mart ove godine. Kada je ovaj dan stigao, bilo je jasno da je vlast svoj zadatak ponovo skrajnula u zapećak i vreme potrošila na priče o korupciji i lustraciji u sudovima i tužilaštvima i verbalni rat sa ljudima iz vrha pravosuđa.
Najgore je što nije stala na tome, već je na zaprepašćenje i domaće i strane pravničke javnosti krenula u nakaradnu izmena pravosudnih zakona, koji su posle pola veka predstavljali najveću garanciju nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva. DOS-ova većina unela je nove odredbe koje su opasno ugrozile ove vrednosti i umanjile nadležnosti i ingerencije pravosudnih organa i tela, naročito onih koji se tiču izbora i razrešenja kadrova. Nastao je spor u koji se umešao Ustavni sud i mnoge izume vlasti proglasio neustavnim. Ali za vreme višemesečnog spora mnoga pravosudna tela koja su imala nezaobilaznu ili ključnu ulogu u formiranju novih sudova bila su blokirana i nisu mogla da rade. Uz to, vlast se oglušila i o urgentne zahteve Saveta za reformu pravosuđa koji je tražio da se rok za uspostavljanje nove sudske mreže pomeri za 1. januar 2004. godine. Tako se dogodilo da 1. marta upravni i apelacioni sudovi postoje samo u zakonu, ali ne i stvarno. Čak je i parlament sa zakašnjenjem doneo odluku i izgladio ovaj propust. Zbog toga su i sudovi i građani petnaestak dana bili prepušteni sami sebi. Sudovi nisu znali da li mogu da odlučuju o predmetima koji više nisu bili u njihovoj nadležnosti, a stranke nisu znale kome da se obrate za pomoć i zaštitu. Konfuzija je bila tolika da su neki građani počeli da se obraćaju nepostojećim sudovima.
Ni martovski haos vlastima nije bio nauk, pa su narednih osam meseci proćerdali radeći po starom običaju. Da primenu zakonske odredbe o novoj sudskoj mreži treba još jednom odložiti, ministar pravde dr Vladan Batić se setio baš na dan kada je Skupština raspuštena.
Sada smo na korak do ponavljanja martovske krize u pravosudnom sistemu. Samo, haos u januaru može da bude i crnji i duži. Pogotovo kada se uzme u obzir da su izbori 28. decembra i da se konstituisanje nove skupštine, zbog novogodišnjih i božićnih praznika, koja bi mogla da promeni sadašnje stanje, može čekati do kraja januara. Na izbor nove vlade verovatno će biti potrebno sačekati i duže. Momir Ilić, Zoran Dojić Ne zna se ko su sudije, ali su im plate određene
Zakon o uređenju sudova usvojen je 5. novembra 2001. godine, a između ostalog, predviđeno je uvođenje apelacionih sudova. Sedište apelacionog suda trebalo bi da bude u Beogradu, a imaće i odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Rok za osnivanje novog suda bio je do 1. marta ove godine, ali to nije učinjeno. Pošto je za razliku od sadašnje situacije, u martu Narodna skupština Srbije funkcionisala, brzo je određen novi rok za konstituisanje apelacionog suda. Predstavnici Ministarstva pravde izjavili su da je to ministarstvo obezbedilo tehničke uslove za rad apelacionih sudova, odnosno prostor i plate za zaposlene, ali da Skupština Srbije nije na predlog Visokog saveta pravosuđa odlučivala o izboru 250 sudija apelacionih sudova u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
