Izvor: Vesti-online.com, 22.Avg.2018, 00:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija azil za begunce

Srbija je odobrila politički azil Sebastijanu Gici, odbeglom političaru za kojim su vlasti u Bukureštu raspisale Interpolovu poternicu zbog korupcije, pa je on spokojno otišao na Sveti Stefan odakle su rumunske medije preplavile fotografije kako se on brčka u moru.

Slučaj Gica je samo poslednji u nizu primera u kojima je Srbija susedima i raznim državama Evrope gurnula prst u oko. Te osobe, koje su tražene zbog korupcije i prevara, Srbija prima i daje im azil. Nakon toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << se srpski funkcioneri rastrče i od tih istih država traže pomoć za probleme koje sama treba da rešava, a obično su vezani za Kosovo.

Rumunija nije priznala nezavisnost Kosova, ali su osobe koje traži pravosuđe te zemlje sigurne u Srbiji. Kako će se te države ponašati kada Srbiji zatreba pomoć oko EU integracija, Kosova ili drugih nacionalnih pitanja, ostaje da se vidi. Ili je možda već viđeno.

Naime, u januaru prošle godine kosovski premijer Ramuš Haradinaj uhapšen je u Francuskoj po srpskoj poternici Interpola. On je ipak pušten je da se vrati na Kosovo, a srpska vlast je kaznila Francusku tako što je uvela sankcije, odnosno zabranila svojim zvaničnicima da putuju u ovu zemlju. Sve uz mnogo grubih reči na račun Francuske i njenih političara. Pola godine kasnije, kako bi možda dobio neku bolju ponudu oko Kosova, predsednik Aleksandar Vučić je posetio francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali na razumevanje nije naišao.

Zanimljiv je i slučaj Viktora Ponte, bivšeg premijera Rumunije koji je bio optužen za utaju poreza i pranje novca koji je dobio državljanstvo Srbije. Ponta je oslobođen i tužilaštvo se žalilo, ali se potom predstavljao kao savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a novine u ovoj zemlji povremeno pišu ljutite tekstove i pitaju se čime je Rumunija zaslužila takav odnos Srbije.

Zanimljiv je i slučaj bugarskog tajkuna Cvetana Vasileva koga su mediji nazivali prijateljem bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Za njim je Bugarska raspisala Interpolovu poternicu zbog velikih finansijskih malverzacija. Utočište je našao u Srbiji, gde je dobio i politički azil.

Kupio je Srpsku fabriku stakla u Paraćinu i mediji su javili da je investirao u proizvodnju flaša za Nikolićevu rakiju tomovaču. Fabrika je sada pred bankotom, a Cvetanov je u međuvremenu bio i donator fonda Nikolićeve supruge Dragice.

Miloš Vasić, novinar koji je dugo istraživao organizovani kriminal, bivši policajac i pisac knjige "Atentat na Zorana Đinđića" ukazuje da očigledno niko od odgovornih ne razmišlja o posledicama svojih odluka koje trpi država.

- Oni to rade kako im dune, nema tu politike ni principa. Isto su radili i Hrvati, koji su šakom i kapom delili državljanstva raznim sumnjivim tipovima, ruskim oligarsima za kojima su bile raspisane Interpolove poternice. To su sitna posla novih i nezrelih državica. To verovatno rade za male pare ili prijateljsku molbu - objašnjava Vasić.

Ni Crna Gora nije imuna na uticaj belosvetskih biznismena i političara koji imaju problema sa zakonom. Tamošnji mediji navode da je od 2008. do 2015. godine crnogorsko državljanstvo dobilo više od 200 stranaca. Među njima su i osobe sa Interpolovih poternica, poput bivšeg tajlandskog premijera Taksina Šinavatre i nekadašnjeg palestinskog ministra sigurnosti Mohameda Dahlana koji je i srpski državljanin.

Šinavatra je svrgnut državnim udarom 2006. godine, a već u decembru 2008. dobio je crnogorsko državljanstvo. I Dahlana, u Palestini optužen za proneveru desetina miliona dolara, postao je Crnogorac po skraćenoj proceduri.

Crnogorski državljanin je i malezijski milijarder Vei Seng Pua, poznatiji kao Kralj Kocke. On je 2014. u Americi bio hapšen zbog ilegalnog klađenja, ali ga je sud oslobodio uz obrazloženje da je FBI nezakonito prikupio dokaze.

Nastavak na Vesti-online.com...