Izvor: B92, 19.Okt.2021, 10:06
Srbija, LGBT, diskriminacija i mentalno zdravlje: "Niko na ovom svetu ne treba da oseća da je sam"
Nasilje i diskriminacija koju LGBT osobe doživljavaju u Srbiji ostavlja posledice po njihovo mentalno zdravlje. Ko može da pruži pomoć?
Momčilo i Đorđe ne sećaju se detinjstva kao bezbrižnog.
Zbog seksualne orijentacije, u školi su svakodnevno trpeli fizičko i psihičko maltretiranje, a u pubertetu su se osećali odbačeno, uplašeno i kao da ih niko ne razume.
Takav odnos okruženja ostavio je posledice po mentalno zdravlje, ali oni su, kako kažu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeli da se uhvate u koštac sa problemima verujući u sebe, uz podršku bližnjih i stručnu pomoć psihologa.
"Psiholog nije taj ko će ti rešiti problem, nego će koračati sa tobom u rešavanju problema", kaže Đorđe Đorđević za BBC na srpskom.
Samo prošle godine, više od 430 LGBT ljudi javilo se zbog diskriminacije i nasilja organizaciji Da se zna, koja pruža pravnu i psihološku pomoć.
"Slobodan sam i ne plašim se da kažem - ja sam Momčilo Čanković i ja sam gej", kaže ovaj 24-godišnji momak, rođen u selu blizu Kikinde.
Ali nije uvek bilo tako. Školske dane opisuje kao "pakao".
Sa diskriminacijom se nosi od "malih nogu", kaže, ali uvrede su bile izraženije u drugom i trećem razredu, kada je počeo da se oseća odbačeno.
"Bio sam u strahu da se krećem, mislio sam da će me neko napasti na ulici", kaže.
Tada je prvi put posetio psihoterapeuta.
"Dobio sam antidepresive, ali sam se zbog njih povukao u sebe.
"U dogovoru sa majkom sam odlučio da prestanem da ih pijem i da se sam izborim protiv pritiska okoline", kaže.
Očekivao je da će biti bolje kada posle seoske osnovne, krene u srednju školu u Kikindi - ali nasilje, češće psihičko nego fizičko, nije prestalo.
Nije smeo slobodno da izađe na odmor ili da kupi užinu, a neki su, objašnjava, izbegavali da budu viđeni sa njim da ne bi bili etiketirani na isti način.
"Bilo je sačekivanja posle škole, maltretiranja od škole do autobuske stanice - bio sam prinuđen da trčim", kaže Momčilo.
Nasilje je dostiglo vrhunac kada su ga napala dva momka dok je selom šetao sa drugaricama.
"U sebi sam mislio, nek' urade šta hoće, samo neka prestane", kaže.
U tom trenutku se osećao bespomoćno, dodaje.
"Tad sam se zapitao šta je svrha mog postojanja", seća se.
Prvi put sa mamom na Prajd:
"Najvažnija je podrška porodice"
Kada bliske osobe ili članovi porodice diskriminišu LGBT ljude, to znatno jače utiče na njihovo mentalno zdravlje nego kada se to dešava u nekom drugom okruženju - poslovnom, društvenom ili školskom, kaže Filip Milenović, psiholog i psihoterapeut.
"Osim nedostatka ljubavi koja se tom prilikom doživi, oseti se nepoštovanje i nepripadanje.
"Šalje se poruka na biće te osobe i stavlja zabrana na postojanje", navodi Milenović za BBC na srpskom.
Napominje da LGBT ljudi sa tim izlaze na kraj na različite načine, kao i da se aktiviraju mehanizmi odbrane koji mogu biti dobri ili loši.
"Dobri su kada prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, akcenat stavimo na naše vrednosti i budemo sigurni u sebe.
"U tom slučaju bilo kakvi negativni komentari i diskriminacija neće uticati na sopstveno mišljenje o vrednosti te osobe", objašnjava.
Na taj način, samopouzdanje neće pasti toliko kao kod onih koji požele da ih nema, da se povrede ili okrenu rizičnom ponašanju - što je loš mehanizam odbrane, kaže Milenović.
"On se ogleda u tome da sebe povređujemo, bilo da fizički nanosimo povrede, uzimamo supstance poput alkohola i narkotika ili se ponašamo promiskuitetno", navodi.
Ističe da je važno imati bazu koju čine ljudi koji vas podržavaju i vole.
"Najbolje bi bilo da to imamo u primarnoj porodici, ali ako to iz nekog razloga nije moguće, onda bi bilo dobro da stvorimo krug prijatelja i ljudi koje smo odabrali da nam budu podrška", objašnjava Milenović.
"Sam sam na svetu"
Đorđe Đorđević iz Vranja ima 17 godina i identifikuje se kao kvir.
Kvir je termin koji označava sve ljude koji potpadaju pod manjine neheteroseksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugačijeg od onog biološkog koji im je pripisan na rođenju.
Đorđe se nedavno preselio u Beograd i kaže da se oseća slobodno, ali da je diskriminisan od kada zna za sebe.
"Bio sam fizički i psihički maltretiran od malih mogu, zbog interesa koji nisu bili fudbal i košarka."
Vršnjaci mu nisu davali da se igra sa njima, već su ga gađali loptom.
"Tokom osnovne škole počela su dobacivanja na ulici, čak i od ljudi koji me ne poznaju", kaže on.
Svaki negativan komentar utiče na samopouzdanje, koliko god ga imali, kaže Milenović.
"Pogotovo ako se tiče nečega što vi jeste i što ne možete da menjate.
"Neko se lakše izbori protiv toga, ali nekome to pokvari celu nedelju", kaže.
Kada se tako nešto dogodi na poslu ili u školu, problem postaje veći, dodaje.
"Stvara se anksioznost i strah kada ponovo morate da idete na ta mesta.
"To može dovesti do izbegavanja tih mesta ili da tamo idete uz pomoć nekih supstanci", objašnjava on.
Mesto za podršku i razgovor o mentalnom zdravlju:
Iz iskustava koje je imao na samom početku srednje škole proizašli su i psihički i fizički problemi, kaže Đorđe.
Bolovao je od blažih oblika depresije, ali u početku nije pronašao odgovarajućeg psihologa - što je problem koji je imao i Momčilo.
"Jedna psihološkinja mi je rekla da je moja seksualna orijentacija problem.
"Rekla mi je da sam ja muškarac koji živi u Srbiji i da to moram da iskorenim", kaže Đorđe.
Tako je i Momčilu savetovano da ne bude "toliko feminiziran".
"Nailazio sam na osude, iako smatram da psiholozi nemaju pravo na to", navodi on.
Postoje psiholozi sa homofobičnim i transfobičnim stavovima, kaže Nikola Planojević iz organizacije Da se zna.
"Od izuzetne važnosti je da postoje terapeuti i terapeutkinje koji su senzibilisani za rad sa LGBT zajednicom", navodi on za BBC na srpskom.
A postoje i drugačiji primeri, o čemu svedoči Đorđe.
"Imao sam psihološkinju koja mi je bila jako velika podrška.
"Podstakla me je da ne stagniram u životu", priseća se.
Može doći do razvijanja bazičnog nepoverenja kod LGBT ljudi ukoliko ne dobiju podršku porodice, zato što se od njih očekuje podrška i zaštita, kaže Milenkvić.
"To ne može da se prevaziđe bez ozbiljnog rada, kako ne bi imalo posledice po odnose sa drugima u budućnosti.
"Ali moguće je uz dobru psihoterapiju, uz ljude koji vas vole, imaju strpljenja i koji žele da vam pomognu", kaže.
Takvu pomoć danas pružaju organizacije koje se bave problemima LGBT osoba.
Prajd info centar, Da se zna i Geten su samo neke od njih.
Bitno je napomenuti da se osobe iz LGBT zajednice susreću sa problemima koji se ponekad znatno razlikuju od onoga što druge osobe proživljavaju, kaže Planojević iz organizacije Da se zna.
"Pored diskriminacije zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, postoje i problemi sa samoprihvatanjem, procesom autovanja, sa porodicom i društvom", navodi.
Kao posebno ranjive delove LGBT zajednice izdvaja trans ljude, one iz manjih gradova i mesta i roditelje koji se suočavaju sa diskriminacijom njihove dece zbog toga što su oni deo LGBT zajednice.
Ukoliko vam je kao LGBT+ osobi potrebna pomoć ili podrška, u Srbiji su dostupne sledeće organizacije i brojevi telefona:
Pogledajte video o tradicionalnoj piti sa Balkana u duginim bojama:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
