Izvor: RTS, 11.Feb.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi veliki pesimisti
Srbija je sedma zemlja u svetu po pesimizmu svojih građana. Komentarišući kakva će biti 2009. godina, svaki drugi stanovnik naše zemlje odgovorio je da ima negativna očekivanja.
Srbija je sedma zemlja u svetu po pesimizmu svojih građana, rezultati su najnovije studije agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Medium Galup".
Na pitanje kakva će biti 2009. godina svaki drugi stanovnik naše zemlje odgovorio je da ima negativna očekivanja. Istraživanje je sprovedeno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u 46 zemalja, a ispitano je blizu 50 hiljada ljudi širom sveta.
Sociolozi kažu da pesimizmu doprinosi to što, sve stariji sugrađani, još pamte vreme boljeg standarda.
"Mi smo u situaciji one jevrejske, "Da bogda imao pa nemao". Znači, nama treba jedan mehanizam u kome postoje čvrsta pravila igre, pravila koja se poštuju i ne menjaju sa promenom vlasti. Bez razvoja nema nikakvog izlaza iz ove situacije", rekao je sociolog Zoran Stoiljković.
Recept za optimizam se ne može uzeti od drugih.
Veći pesimisti od nas
Na listi svetskih pesimista u prvih 10 našle su se evropske i azijske zemlje. Prvi je Hong Kong, a veći pesimisti od nas su građani Islanda, Singapura, Irske, Grčke i Hrvatske. Analitičari kažu da ovim rezultatom nisu iznenađeni.
Direktor "Medium Galup" rekao je da pesimizam kod naših građana možemo jednostavno da razumemo zato što se dugo nalazimo u sopstvenoj krizi.
"Sada je naišla i ta globalna kriza, taj talas koji nas je preplavio, taman smo promolili glavu iznad vode i ljudi su više klonuli duhom nego obično", dodao je Branković
Mlađi i obrazovaniji su manji pesimisti, stariji više strahuju od krize i gubitka posla, kažu stručnjaci.
Pesmista zbog svega
Komentarišući pesimizam najčešći odgovori naših sugrađana su "Ja sam pesimista zbog svega ovoga", "Ja sam optimistkinja skrhana pesimizmom", "Optimista sam jer se nadam da će biti bolje".
Čak i kada govore o pesimizmu, prema rečima stručnjaka, potvrđuje činjenicu da mu naši ljudi nisu skloni. Koreni lošeg raspoloženja nalaze se u njihovim preteranim očekivanjima boljitka nakon 2000. godine
"Mislim da su naši ljudi očekivali da će se iznenada promeniti sve i da ćemo svi živeti mnogo, mnogo bolje nego sto smo živeli, no kako je to gotovo nemoguće, nemoguće je psihološki svet za tako kratko vreme adaptirati na nove situacije svakako da je došlo do gubitka nade", objašnjava psiholog Ljiljana Milivojević.
Svaki narod je priča za sebe. Ipak trebalo bi poslušati stručnjake jer savesnost u radu svakog pojedinačno s jedne i veća odgovornost socijalnih i političkih elita, s druge strane, dobar su put za prevazilazenje postojećeg pesimizma.
