Izvor: Blic, 14.Feb.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi uprkos strahu tvrde da neće otići sa Kosova i Metohije
Bodljikave žice, pripremljene za razvlačenje i omeđavanje srpskih delova. Danima nema struje. Pojačane, česte patrole kosovske policije i Kfora. To je ambijent u kojem se za samo nekoliko dana stvara nova država na obodu Evrope, na teritoriji južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija.
Srbi se dogovaraju između sebe, okupljajući se po selima. „Tog dana ostaje se u kućama. Deca ne idu u školu. Bez panike. Nema pomeranja."
- Strah? Ne, ne osećam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga. Samo... znam da nije po pravdi. To iščekivanje... Šta dan kasnije? Šta će pobednici? Oni slave... Osećaš se poniženo. Niti su oni zaslužili jer su mnogo dobri, niti smo mi tako loši da smo izgubili pravo na Kosovo - kaže Jovana iz Orahovca.
I tog nekog jutra u novoj državi, koju bi neko drugi priznao, proći će, kažu, taj „istorijski momenat", ali Srbi neće otići. „Dileme nema za nas Srbe sa Kosova da smo na svome." Razlike nema ni u Orahovci ni u Lipljanu, ni Rabovcu, Novom Brdu... Jedino što može iseliti Srbe jeste „neki novi 17. mart, novi pogrom".
- Pritisak neki. Albanci dolaze, kao hoće da kupuju zemlju, pomalo provociraju. Traže brojeve telefona za kontakt sa Srbima koji su napustili svoje kuće još 1999. Idu redom, kruže, pritisak je očigledan.
Narod je svestan šta se događa.
- Kao Srbin, ne slažeš se s tim, imaš samo jednu svoju državu, to je Srbija. Živeli smo i ranije zajedno i pre 1999. i nema problema da bude tako i nadalje... - kaže Zoran iz Starog Gradskog.
Njegov sunarodnik iz Raboca kaže: „Godinama neizvesnost. Godinama nada. Godinama se hvataš za sve što neki političar kaže... Gledaš naše u Beogradu kako se svađaju, pa kunu se u Kosovo. Hvataš se za sve što neko kaže... A onda postaješ svestan onoga što dolazi... Ne znamo kako će izgledati. Nadamo se da će biti isto i da niko neće pokazivati svoju moć. Razmišljao sam ranije kako ću taj trenutak proglašenja doživeti i činilo mi se da će to biti kao da ti neko otkida deo tela."
U mestima poput Starog Gradskog, gde ni danas nisu pronađene ubice žetelaca, narod kaže da oseća pritisak, ima i straha. „Znate šta se sve kod nas događalo..." Ipak, stiče se utisak da preostali srpski narod više brine o tome da li će moći da opstane kao svoj na svome.
.jpg)
