Izvor: Vesti-online.com, 02.Apr.2018, 00:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbi, učite decu rodoljublju"

Srbi, bez obzira na njihovo poreklo, prilično su organizovani u Nemačkoj, što se može videti po raznim savezima, udruženjima i klubovima. Međutim, tu je akcenat uglavnom stavljen na folklor i sport, a vrlo malo udruženja se bave kulturom, jezikom i istorijom, što je isto ne manje važan aspekt našeg identiteta. To se vidi i po stanju u kome se nalazi srpski jezik u Nemačkoj.

Primera radi, postoje na desetine hrvatskih udžbenika i rečnika, a za srpski jezik jedva da možete >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nešto naći u nemačkim bibliotekama ili knjižarama. Imate mali Langenšajtov rečnik srpskog. To naravno nije dovoljno! Osim toga, Srbi u Nemačkoj bi trebalo i da se više i vidljivije uključe i u javni diskurs i u nemačkim medijima jer kao što je nemački poslanik Bundestaga Aleksandar Noj ustanovio, Srbi u Nemačkoj su praktično nevidljivi.

Zato i jeste moguće da se i dalje sprovodi, s vremenom na vreme i po potrebi, antisrpska propaganda, kao što su Dani Balkana i hrvatski mimohod za Vukovar u Minhenu. Saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Diplomatsko-konzularnim predstavništvom Srbije mogla bi da bude bolja. U nekim gradovima to dobro funkcioniše, kao što je slučaj sa Štutgartom, a u Minhenu smo sada na dobrom putu da se saradnja i s našim Konzulatom razvije i postavi na novi, koristan temelj.

Ovo za "Vesti" priča dr Dario Vidojković, istoričar i asistent na Katedri za noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu.

On dodaje da je u Nemačkoj malo prilika da se srpska deca upoznaju sa srpskom kulturom, tradicijom, jezikom.

- Ponekad stičem utisak kao da neko ne želi da srpska deca znaju za svoje korene i za svoju kulturu i tradiciju, pošto se u prošlosti neke inicijative u tom pravcu sprečavale na razne načine. Doduše, na tom polju se uglavnom angažuje SPC u Nemačkoj, pri više crkava postoji veronauka, a uči se i srpski jezik i istorija. U nekim centrima, poput Minhena, to bi moglo biti još bolje i masovnije organizovano. Naši sveštenici imaju po tim pitanjima veliku nacionalnu odgovornost, ali isto tako i srpski roditelji. Srbima u Nemačkoj ponekad nedostaje razvijena nacionalna svest. Roditelji su pozvani da u prvom redu nauče svoju decu njihovim korenima, pogotovo u slučaju kad više nemaju srpsko državljanstvo kako ne bi u dogledno vreme potpali pod asimilaciju. Nije dovoljno samo nositi majice sa natpisom "Srbija" ili "Republika Srpska" ili s nekim istorijskim likovima na sebi, srpstvo je mnogo više od toga.

Dr Vidojković smatra da se srpska kultura ni među Srbima ni među Nemcima ne predstavlja na pravi način.

- Da je drugačije, imali bismo i više pristupa nemačkim medijima, koji o nama govore kao da je još ratno doba. Treba popularizovati srpsku kulturu da nas ne bi gledali povremeno u nekom krimiću kao dežurne zločince i zle momke. Jer, još su živi negativni stereotipi o nama koji postoje 100 godina unazad. Treba da organizujemo Dane srpske kulture, javne tribine na koje će biti pozivani i Nemci.

Na turističkim sajmovima i kulturnim večerima može mnogo toga da se uradi. O našem kulturnom blagu se maltene ništa ne zna jer o tome nema informacija u katalozima nemačkih turističkih agencija. Srpski sabor tu može da ponudi svoju pomoć i posredovanje. Zato apelujem i na naše institucije u Srbiji i RS da nam se obrate za saradnju.

Srbi se u Nemačkoj, dodaje, okupljaju i u Srpskom saboru.

- Za sad se u Srpskom saboru okupljaju uglavnom Srbi iz Minhena, ali smo otvoreni i za sve ostale zainteresovane. Srpski sabor čine Srbi raznih slojeva, profesija i starosnog doba, a što je nama svima zajedničko to je iskrena i prava ljubav prema svom srpskom narodu, prema Srbiji i Republici Srpskoj. Svi vidimo potrebu da se angažujemo i na drugim poljima, što dosad nije bio u dovoljnoj meri slučaj. Inicijativu za to smo dobili ne samo zbog strašnih poplava 2014, kada smo videli da Srbi nisu u dobroj meri organizovani. Među našim ciljevima jeste i jačanje nacionalne svesti. To želimo da ostvarimo predavanjima o istoriji našeg naroda, popravljanju slike o Srbima u Nemačkoj, suprotstavljanjem antisrpskoj propagandi, ali i borbom protiv asimilacije, zbog čega se zalažemo za dopunske nastave na srpskom jeziku.

Kako dodaje, upravo sada su na korak od ostvarenja jednog od ciljeva.

- Posle nekoliko godina ponovo dobijamo mogućnost da se u Minhenu dobije dopunska nastava za srpsku decu. Srpski sabor je pokrenuo ovu inicijativu na svom prvom sastanku u razgovoru sa predstavnicom Generalnog konzulata Srbije gospođom Jelenom Stojanović. Dopunska škola je namenjena deci u starosti od sedam do četrnaest godina, a biće organizovana u poslepodnevnim časovima u nemačkim školama. Učiće se tri predmeta - srpski jezik i kultura, moja domovina i osnove kulture srpskog naroda. Deca će dobijati ocene i na kraju školovanja uverenje o završenom školovanju. Ovo je od neprocenjivog značaja, još ako uzmemo u obzir da se srpski kao naziv jezika potiskuje sa više političkom a manje lingvističkom odrednicom BKS (bosanski/hrvatski/srpski). Tim pre što se po Nemačkoj isto širi mreža bosanskih škola u kojima se uči bosanski jezik i u kojima se gradi bosanska nacija, koja kao takva ne postoji, niti se bosanski govori u Dejtonskoj BiH, već postoji bošnjački, zajedno sa srpskim i hrvatskim jezikom.

Nastavak na Vesti-online.com...