Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2014, 10:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi u Albaniju po mladu
NAJČUVENIJI Grahovljak Gavrilo Princip pao je, čini se, u zaborav u svom rodnom kraju i u godini jubileja atentata na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. U Grahovu je mnogo aktuelnija tema nagoveštaj dolaska većeg broja Albanki - budućih udavača za lokalne neženje. U ovoj varošici na krajnjem zapadu BiH pukla je vest da će se uskoro Željko Marinčić iz sela Grkovci oženiti mladom Albankom. - Ovo je moj treći odlazak u Tiranu i Skadar - govori Marinčić, sa kojim smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << razgovarali telefonom dok se vozio prema albanskoj granici. - Zašao sam u 43. godinu i odlučio sam da formiram porodicu. Odustao sam od traženja izabranice putem oglasa i preko raznih agencija, već sam odlučio da to uradim sam i na licu mesta. Poznato je da su Albanke privržene porodici, patrijarhalnog su vaspitanja i veoma vredne u kući i poljoprivredi. Malo je naših žena koje bi se odlučile na seoski život i rad na polju. Čvrst sam u nameri da prekinem sa mladalačkim bekrijanjem jer sam zagazio petu deceniju. Roditelji buduće mlade su već bili u Grahovu i Grkovcima, a sada je Željko svoje "seniore" poveo na zaključivanje predbračne faze, odnosno veridbe. Da će doći do prave najezde Albanki u Bosansko Grahovo objavio je i lokalni mostarski list. Navodno, da u ovoj opštini ima više od 150 kandidata za ženidbu sa mladenkama iz Albanije. - Ma nema govora! - kaže nam sekretarica Uroša Makića, načelnika opštine Bosansko Grahovo. - Mi u Grahovu nemamo ni približno toliko potencijalnih ženika. Reč je o pojedinačnim slučajevima i mi se budućim svadabama možemo samo radovati. Bosansko Grahovo je opustošeno ratom i agresijom Hrvatske vojske u akciji Oluja. Skoro sve stanovništvo pobeglo je u velikom egzodusu u avgustu 1995. godine, a oko tri hiljade ljudi vratilo se po završetku rata. Privatizacija je uticala da se ugase skoro sva proizvodna preduzeće kojih je u Grahovu bilo mnogo pre rata. Povratnici su živeli uglavnom na selu i bavili se poljoprivredom. Tako je i sada. - Najteže je bilo mladićima koji su prispeli za ženidbu, jer malo se koja devojka odlučivala na prilično surove uslove života na selu - kaže nam Duško Kuprešanin, predsednik Opštinskog veća Bosanskog Grahova. - Uspostavili smo vezu sa Udruženjem "Slava Raškaj" iz Srbije, jer su oni prvi krenuli u potragu za devojkama iz Albanije, koje su voljne da dođu na selo, žive, rade i stvaraju porodicu. Tako je postupio i naš Željko Marinčić. Opštinsko veće podržava taj potez, jer ćemo tako spasiti negativan natalitet i selo od potpunog odumiranja. GROF I DALjE STRPLjIVO ČEKA IZABRANICU JEDAN od najdugovočenijih grahovskih neženja je Uroš Đurić zvani Grof, iz Obljaja. Ušao je u 60. godinu života, ali nije sklon eventualnom "uvozu" mlade. - Jesam stalni kandidat za ženidbu, ali ne po svaku cenu i protivnik sam uvoznih mladenki - kaže Uroš Đurić Grof, koji je skoro ceo radni vek proveo radeći kao član posada na prekookeanskim brodovima. Željku iz Grkovaca želim svaku sreću, a ja ću i dalje strpljivo čekati izabranicu ali sa domaćeg terena. Grof priželjkuje da mu načelnik Bosanskog Grahova dozvoli da bude, bar na amaterskoj osnovi, kustos u rodnoj kući Gavrila Principa, koja je pretvorena u etno-muzej. - Principova kuća je sada pod ključem, a ima dosta znatiželjnika koji bi je obišli - dodaje bivši moreplovac. - Ovde, u Obljaju, nema boljeg poznavaoca lika i dela našeg slavnog sugrađanina. To mi je sada važnije, a za ženidbu ima vremena!
Nastavak na Večernje novosti...
