Izvor: RTS, 23.Jan.2011, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi se često žale Strazburu
Oko 5.000 građana Srbije tužilo je državu pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, kaže pravni zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić. U korist države presuđeno u samo tri od ukupno 51 slučaja.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu razmatra oko 5.000 predstavki kojima su građani Srbije tužili svoju državu za povredu raznih vrsta ljudskih prava, kaže pravni zastupnik Srbije pred tim sudom Slavoljub Carić. U većini presuda koje su do sad donete >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << utvrđena je neka povreda ljudskih prava.
Srbija je u 2009. godini po broju podnetih predstavki Evropskom sudu za ljudska prava 11. u Evropi, a broj od 3.200 tužbi "koje su u radu", koliko ih je bilo do 2009. godine, u 2010. godini je povećan za 2.000, rekao je Carić agenciji Tanjug.
"Nezvanično sam od predstavnika Suda čuo da je broj predstavki porastao na 5.000, što je ogroman broj. Zvanični podaci biće objavljeni krajem jaunara", rekao je Carić.
Do sada je, prema rečima pravnog zastupnika Srbije, doneta 51 presuda, od kojih je u 48 utvrđena neka povreda ljudskih prava, dok je u korist države presuđeno u samo tri slučaja.
Građani Srbije se Evropskom sudu za ljudska prava, prema rečima Carića, obraćaju tužbama zbog povrede raznih vrsta ljudskih prava, a najčešće su u pitanju dužina sudskih postupaka i sporost u izvršenju pravosnažnih presuda.
"Došli smo do te faze da imamo sve moguće vrste povreda. Tu je bukvalno spektar svih mogućih prava, a do sada nismo imali povredu prava na obrazovanje", rekao je Carić.
Srbi svoju državu tuže i zbog slobode izražavanja, sprovođenja istraga, nepravičnog suđenja, pristupa sudovima, dužine pritvora, kaže Carić.
Kao primer presude u kojoj utvrđeno kršenje prava, Carić je naveo nedavnu presudu u slučaju Živote Milanovića, pripadnika zajednice Hare Krišna, u kome je konstatovana povreda člana koji zabranjuje mučenje i diskriminaciju.
"Sud je smatrao da nisu preduzete dovoljne aktivnosti države da zaštiti pojedinca od napada privatnih lica. Presuda još nije pravosnažna, postoji mogućnost da predmet prenesemo na Veliko veće i tu mogućnost ćemo iskoristiti", objasnio je Carić.
Tužba zbog prisluškivanja
Zanimljiv slučaj je i tužba nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je državu tužila, jer joj Bezbednosno-informativna agencija nije dostavila spisak ljudi koje je 2005. godine prisluškivala.
"BIA se pozvala na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i htela da uskrati podatke o prisluškivanima, obrazloživši da su u pitanju informacije od značaja za nacionalnu bezbednost. Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja je našao da taj razlog nije osnovan i naložio da pruži te podatke, ali je potom BIA rekla da ih nema", objasnio je Carić.
U izvršenju pojedinih presuda postoje problemi, zbog čega je, kada su u pitanju presude donete zbog dugova društvenih preduzeća prema radnicima, osnovana vladina Radna grupa za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava, objašnjava Carić.
Zadaci Radne grupe su da obavi analizu stanja i uzroka koji su zbog neizvršavanja presuda sudova u Srbiji donetih protiv društvenih preduzeća, doveli do povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Radna grupa bi trebalo da izradi akcioni plan za utvrđivanje visine dugovanja društvenih preduzeća po osnovu pravnosnažnih presuda sudova u Srbiji i da predloži mere za njihovo namirenje.
"Prema podacima iz septembra prošle godine, postoji 500 predstavki u vezi sa takvim slučajevima. Očigledno se radi o nekom sistemskom problemu, koji zahteva šire rešavanje", rekao je Carić.
