Izvor: Večernje novosti, 06.Jul.2013, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi se boje svog imena

Kada se Slobodan Benđo iz Melburna pojavio u klupama srpskog parlamenta da učestvuje u radu trećeg zasedanja Skupštine dijaspore, radoznali beogradski novinari su ga odmah pitali da li je doveo neku folklornu grupu dece naših iseljenika da igraju u Srbiji. - Dogovaram novu turneju folklornih grupa iz Melburna na jesen. A doveo sam moju baku Mitru da obiđe rođake u Srbiji i pokaže im kako je dobro naučila engleski u Australiji - našalio se Benđo. Ovaj visoki, uvek nasmejani momak, sa krupnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << crnim očima, najpoznatiji je Srbin u našoj koloniji u državi Viktorija, dok je njegova baba Mitra Tomić najpoznatija Srpkinja među Australijancima. U Melburnu je proglašena za najstarijeg studenta engleskog jezika. Medijski je promovisana kao doseljenik koji se ponajbolje uklopio u Australiju. - Baku je primio predsednik opštine na predlog nastavnice Džin Kej. A ona, poreklom iz Engleske, uz moju babu naučila je srpski, pa su Australijanci odlučili da pokažu kakav uticaj Srpkinje imaju na njihovo društvo - priča Benđo. On je sa ocem Slavoljubom, majkom Radom i bakom Mitrom stigao iz sela Belovci kod Konjica u malo naselje Aerodrom na kraju Melburna. Tokom rata porodica Benđo je bila u hrvatskom logoru u BiH i preživela pakao. Slobodan je kao dečak prodavao cigarete duž fronta, nosio poštu borcima i pomalo trgovao. MOMAK ZA SVE Uvek kada stignu gosti iz Srbije u Melburn, srpski delegat Slobodan Benđo ih sačekuje i dovodi u svoju parohiju u Sent Albans. U albumu ima fotografije sa Šekularcom, Pižonom, Đokovićem i ostalim našim teniserima, igračima fudbalske, vaterpolo i hokejaške reprezentacije. Kao momak za sve, Slobodan je najpoznatiji vodič kroz srpsku zajednicu. - Za narodne običaje, pesme i igre sam se zainteresovao kada mi je đed Jovan svirao gusle. Igrao sam folklor čitavu deceniju, što me je činilo srećnim i opuštenim. Danas sam koreograf u četiri srpske folklorne grupe u Melburnu, Đilongu i Sent Albansu, gde idem u crkvu - zadovoljan je Slobodan. Kad čovek gleda ovog magistra psihologije, koji radi u Centru za doseljenike i leči ih od psiholoških trauma i nostalgije, ne može da poveruje da on i danas proživljava svoje godine rata. Prošao je logor, gledao smrt, spasavao je živu glavu u rovovima i sa 12 godina se kao stranac uselio u Australiju, gde je završio dva fakulteta i postao prevodilac za kineski. - Magistrirao sam i trenutno imam dva naučna rada o traumama srpskih doseljenika i njihovom uticaju na nacionalni identitet i karakter naših ljudi. Sproveo sam mnoga istraživanja, slušao strašne priče o tome kako su u logorima mučeni i ubijani naši ljude, samo zbog srpskog porekla i imena. Te traume su na mnoge Srbe ostavile trag i oni su se teško uklopili u australijsko društvo, koje takođe traži da kad uzmeš njihovo državljanstvo zaboraviš da si Srbin. Benđo je kao poznata ličnost u srpskoj koloniji izabran da bude delegat Skupštine dijaspore u Beogradu. To ga, kaže, obavezuje da brine o svom narodu u Australiji. Zabrinut je što u popisu Srba ima sve manje i boji se da to nije zbog loše statistike. Poslednjih deceniju i po na Peti kontinent doselilo se više od 25.000 Srba, uglavnom iz BiH i Hrvatske. U Australiji je po popisu 2001. bilo 96.000 naših ljudi, ali ih je 2011. godine registrovano čak za trećinu manje. - Nameravam da istražim zašto se Srbi odriču svog identiteta. Zašto se boje svog imena i uzimaju australijska. Zašto ne žele da ih na Petom kontinentu prepozaju kao Srbe. Sumnjam da je kod naših ljudi stvoren sindrorm srama i osećaj da će biti opet kažnjavani ako kažu da su Srbi - strepi Slobodan Benđo. Njegovi otac, majka i baba u Australiji imaju starosne penzije, ali neprestano nešto rade. Otac Slavoljub prodaje novine, ali se i brine o mnogobrojnim gostima iz Srbije, BiH i Krajine koje njihov sin dovodi kući na boravak, spavanje i hranu. Po čitavu noć "bistre politiku uz ladnu rakijicu". Mladi Benđo je roditeljima kupio na kredit kuću u udaljenom naselju Aerodrom. Useljenje u kuću su Benđe slavile u svojoj ulici, kako nalikuje, sa mnogo muzike, pesme i igre. Komšije su zvale policiju da vidi "kakva je to buka kod Srba". Posle su svi zajedno pili šljivku iz Konjica, pevali i jeli jagnjetinu. Sada ga komšije Poljaci neprestano zapitkuju kada će da se ženi, pa da se opet veseli čitava ulica: - Samo da doktoriram na australijskim Srbima pa ću da vidim sa ovim našim devojkama u Melburnu koja bi od njih htela da me trpi narednih pedeset godina pored sebe - šali se Slobodan.

Nastavak na Večernje novosti...