Izvor: B92, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbi sa Kosova su nemi"
Dobra vest u ovom maglovitom danu, evropski komesar za proširenje Oli Ren saopštio je da je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte ocenila da je Srbija načinila značajan napredak u saradnji sa Hagom i da će to biti dovoljno za parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U međuvremenu, juče je održan bečki krug pregovora o budućnosti Kosova u kome je najveća novina predlog srpske strane da se odnosi Srbije i Kosova reše po ugledu na model odnosa Kine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Hongkonga. Albanska strana brzo je i negativno reagovala na ovaj predlog, pregovaračka trojka ćuti, a u Srbiji su, pre svega među analitičarima, mišljenja podeljena. Gost Poligrafa večeras je predsednik Srpskog pokreta otpora na Kosovu Momčilo Trajković, gospodine Trajkoviću, dobro veče. Hajde da pođemo od razgovora u Beču, kakav utisak su oni na Vas ostavili?
Trajković: Konfuzija. Mnogi bi pomislili - eto, ohrabrenje, eto inicijative, Srbija preuzima inicijativu. Srbija preuzima inicijativu u poslednjem trenutku i to sa potezima koji očigledno mnogima nisu jasni i nije ni čudo što i ovde u Srbiji ima različitih mišljenja o tome. Hongkong i Kosovo, čak i okviri koji se planiraju, koji bi bili prihvaćeni, ponuđeni albanskoj strani očigledno da ne mogu da odgovore niti nama, niti Albancima. Oni mogu da posluže sigurno političkom establišmentu u Srbiji da pokaže kako, eto, ima način kako da reši pitanje, ali, eto, druga strana ne želi. Dakle, ja smatram da to nije rešenje i sa tim će se samo ući u još veću konfuziju, izgubiće se još ovo malo vremena koje nam je preostalo da bi mogli da tražimo najbolje rešenje.
B92: A kako ste u međuvremenu primili dokument o 14 tačaka pregovaračke trojke, koji srpska strana nije prihvatila, jer neke njegove tačke smatra spornim? Samo smo čuli komentar da je to dobra polazna osnova, a ne liči baš da trojka izlazi sa polaznim osnovama tako javno. Dakle, ne izgleda da i oni dele mišljenje pregovaračkog tima Srbije da se radi o polaznim osnovama. Kako ga Vi lično vidite, jer oni se na izvestan način bave životom van pitanja budućeg statusa Kosova?
Trajković: To je sigurno važno pitanje, ali za mene tih 14 tačaka je najbitnije. Dakle, došlo je do kompromisa unutar trojke, što je vrlo važno. Dakle, taj papir podržala je i ruska strana, a s druge strane, srpska strana se s tim ne slaže. I sigurno da naša strana mora da mnogo temeljitije uđe u čitavu priču. Ja to sada kažem, kažem iz razloga što mi se čini da naša strana nema odgovor na to pitanje i svaku inicijativu, pa čak koja dolazi i od trojke ona uporno odbija. Mislim da je poslednji trenutak da Srbija najozbiljnije izađe sa svojim projektom, a očekujući da već danas imamo projekat, kako to izgleda Hongkong, Kosovo, dobili smo odgovor od premijera da će narednih 20 dana oni raditi ustvari na tom papiru i onda će ga 20. novembra tamo predstaviti. Dakle, očigledno je da se još uvek ispipava puls, ali Srbija nema vremena da ispipava puls, ona mora da preuzme inicijativu. Ona sa ovim potezom, odgovorno tvrdim, ne preuzima inicijativu, ona dalje nosi odgovornost za konfuziju koja se stvara i u našem narodu. Evo, ja sam sreo danas obične ljude, naše ljude u Gračanici s kojima sam razgovarao, šta je to sada, kakvo je ovo rešenje, šta će biti s nama, šta je život. Dakle, očigledno je da tu još uvek ostavlja se utisak kako da se oni koji danas vladaju Kosovom jednostavno izvuku iz čitave priče i zato ponekad nude i nedefinisane projekte.
B92: U kojoj meri su Srbi sa Kosova uključeni u ove razgovore?
Trajković: Uključeni su partijski, dakle, i tu današnja vlast kao i svojevremeno Miloševićeva vlast to pitanje posmatraju partijski, njima nije bitno ko koliko zna, koliko ko razume, nema ljudi ispod Ibra, nema ljudi van Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, sve je, dakle, u okviru partije. Nema ljudi sa univerziteta, pazite, Priština, odnosno prištinski univerzitet u Mitrovici je jedan od većih univerziteta sa ogromnom intelektualnom energijom, nema uključenih ljudi. Dakle, to se vrti u krugu onih ljudi koji su u stvari dobri partijski članovi centrala u Beogradu.
B92: Vrlo kritički govorite o politici vlasti i o toj poziciji Srba na Kosovu, o tome ste i pisali u knjizi "Nemoguća misija". Sad moram da Vam postavim jedno drugo pitanje, kako je moguće da posle svih iskušenja i svega onoga što se događalo srpskom narodu, i u Srbiji naravno, ali pre svega na Kosovu, govorimo o Kosovu, da su Srbi na Kosovu do te mere podeljeni?
Trajković: Nisu Srbi do te mere, nisu podeljeni.
B92: Sad upravo govorite o partijskim angažovanjima, vrlo često izlazite sa suprotnim stavovima, podeljeni ste u pogledu izbora, izlaska na izbore.
Trajković: Srbi su podeljeni onoliko koliko su politički faktori u Beogradu podeljeni.
B92: Ja o tome i govorim, gospodine Trajkoviću, kako je moguće da jedno iskustvo Srba na Kosovu ne može...?
Trajković: Mi nikada bliži nismo bili, nikad se manje nismo svađali, mi lideri sa Kosova i Metohije, ali nikad nismo bili dalje. Oni koji u Beogradu odlučuju oni su odlučili da nastave partijsku politiku i svaki sukob ovde unutar vladajućih partija, pa i opozicije najdirektnije se odražava na nas koji smo dole.
B92: Ali kako su ljudi na Kosovu, Srbi na Kosovu i dalje do te mere podložni političkim uticajima posle svih ovih godina koje imamo i veoma loših iskustava sa tim?
Trajković: Evo, daću vam odgovor. Ako tridesetak hiljada Srba živi od budžeta Srbije onda znate kako će se taj narod ponašati. Ljudi koji su vezani za budžet Srbije oni slušaju vlast. Evo, uzmimo univerzitet, ko je u univerzitetu, kako je moguće da na samom univerzitetu u Mitrovici nije postojala nijedna inicijativa, politička inicijativa da se ustvari nametne učestvovanje u tim procesima. Nema, ako bi postavili suprotno od onoga što vlasti u Beogradu koji su ih imenovali, na kraju krajeva, govore oni bi izgubili poziciju. Dakle, ovde je suština, da je veliki broj radnika, intelektualaca, prosveta, lekari, svi su, da tako kažem, na jaslama države i onaj ko jednostavno bude protiv toga on će izgubiti poziciju i zato ljudi ćute. Ja bih pre rekao da ljudi ćute, ljudi su nemi, Srbi sa Kosova su nemi, nego što se sukobljavaju i svađaju.
B92: Gospodine Trajkoviću, sledeći krug razgovora je u Briselu 20. ovog meseca, 10. decembar je rok, šta je realno očekivati od sledećeg kruga razgovora po Vašoj proceni? Da li je realno očekivati da se pregovarački proces nastavi i posle 10. decembra kakav god ishod da bude ovog procesa?
Trajković: Plašim se da, pogotovo posle inicijative koja je juče pokrenuta s naše strane, da će ti razgovori 20. već biti iskomplikovani, jer, vidite, albanska strana ne prihvata da o tome razgovara, da će doći do 10. decembra kad će trojka napraviti svoj izveštaj. A onda će se po meni čekati jedno vreme da bi se snage prestrojile, da bi se ispipao puls i siguran sam da negde u januaru mesecu već će albanska strana povući potez ili će možda biti u poslednjem momentu sprečena, ali će ona imati aktivnosti na pripremi za povlačenje poteza oko jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova.
B92: Kako mislite da će Srbi na Kosovu reagovati na takav jedan gest vlasti na Kosovu, da li će se desiti nekakav tragični egzodus koji neki analitičari, neki ljudi predviđaju u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost?
Trajković: Ja ne mislim da će se desiti neki veliki egzodus, ali sam siguran da će jedan broj ljudi koji je već rešio svoje pitanje jednostavno odlučiti da napusti Kosovo i da dođe ovde u centralnu Srbiju. Dakle, jedan broj ljudi nema kud, a to nije mali broj ljudi, on će ostati tamo, ali ja ne mislim da će Srbi ostati u nemilosti, ja mislim da to i međunarodna zajednica.... očekujemo odgovor i naše države, mi čitavo vreme pitamo šta je to plan B, kako će se država ponašati ako se tako nešto desi. Mislim, svaka žrtva koja bi posle toga bila jeste žrtva za koju treba da nose odgovornost albanski ekstremisti, ali ne može da izbegne odgovornost i međunarodna zajednica, a pogotovo Beograd.
B92: Jedna od najsnažnijih kritika i uporište kritike zapravo politike Vlade Srbije kad je u pitanju Kosovo dolazi pre svega iz LDP-a, a ona se odnosi na ono što bi se zvalo životom, direktnim životom na Kosovu. I Vi ste više puta o tome govorili, zapravo Vlada Srbije ima tu strategiju da ne želi da dok se ne reši pitanje budućnosti Kosova, statusa Kosova, da se bavi nekim drugim temama, smatra da je to nerealno i nemoguće. Da li je to tako po Vašoj proceni? Video sam, Vi smatrate velikom greškom činjenicu da je Srbija dozvolila privatizaciju bez otpora, privatizaciju najvećih kompanija na Kosovu.
Trajković: Da, vidite, mislim da je najveća greška ove vlasti ustvari što nije uspela da spreči privatizaciju ili što nije ohrabrila Srbe, kad već nije uspela da spreči privatizaciju, da u njoj učestvuju, jer smo mi isključeni iz svega.
B92: Da li je to bilo realno? Oprostite što Vas prekidam, da li je Vlada Srbije, jer, Vlada upravo to i govori, to je bilo nerealno, mi to nismo mogli, da li je Srbija to mogla preko Vlade da uradi?
Trajković: Ona je morala da pokuša, morala je da pokrene postupak pred međunarodnim sudom, mora da čini te napore, međutim, u jednom momentu je zaustavljen proces privatizacije, međutim, Savet bezbednosti je ponovo dao podršku da se nastavi sa privatizacijom. Onog momenta kada smo shvatili da ne možemo da srušimo, da zaustavimo taj proces onda smo morali da nađemo način da učestvujemo u tome. Pazite, ja znam da je vrlo važno ko će biti u administraciji, ali je mnogo važno ko će imati kapital u svojim rukama. Mi smo totalno isključeni iz tog procesa i mi smo jednostavno, ne samo politički objekat, nego i ekonomski objekat. Budućnost govori da oni koji su ekonomski objekat, oni koji nisu ekonomski jaki oni ne mogu da učestvuju ozbiljno u političkim procesima. Dakle, to je ključno pitanje na kome je kiksnula ova Vlada, ona je morala da nađe način da ohrabri svoje.. pogotovo ako se radi o firmama koje se nalaze u srpskim enklavama. Evo, ja sam primer, ja sam direktor jedinog poljoprivrednog preduzeća u centralnom Kosovu, ono ima 800 hektara zemlje, 600 hektara mi držimo, 200 je uzurpirano. Ali, iako sam tražio i na državnom savetu i u razgovoru sa gospodinom Popovićem i sa mnogima, sa predsednikom Koordinacionog centra, da se nađe način kako da se sačuva firma u srcu centralnog Kosova, oko manastira Gračanice. Niko ništa ne preduzima, ja se plašim da će već na proleće ona biti na tenderu i da će je neko kupiti, a onda će biti kasno da mi uopšte...
B92: Je li bilo resursa finansijskih među Srbima da se kupe preduzeća, barem ona koja se nalaze u dominantno srpskim enklavama?
Trajković: Jedan broj ljudi ima, ja znam da jedan broj ljudi iz Beograda iz Srbije centralne je bio zainteresovan, ali znate, ako vi danas učestvujete u privatizaciji vi ćete biti protiv politike Vlade. Dakle, u tome je čitav problem, umesto da nas Vlada pozove, da se omoguće krediti, da se nađe način da mi kupimo firmu i da zaposlimo, da firmu stavimo na noge da bi živeli od svoga rada mi jednostavno sada čekamo kao jaganjci na klanje kad će doći agencija da firmu jednostavno privatizuje i da mi budemo tamo robovi, sluge, a ne gazde.
B92: Vi ste iz Čaglavice, šta se događa u Čaglavici? Da li se prodaju kuće u ovom iščekivanju?
Trajković: Čaglavica je na udaru i ne samo Čaglavica, Čaglavica, Preoce, Laplje selo, Matičane je već gotovo, mnoga mesta na Kosovu i Metohiji su na udaru, okolina Gnjilana i tako dalje. A Čaglavica je vrlo interesantna, tridesetak kuća je već u Čaglavici prodato, dosta zemlje je prodato, međutim, do današnjeg dana tamo nikad niko nije ni došao da pita, da razgovara sa ljudima o čemu se radi. Znate, ljudi jednostavno nemaju perspektivu i onda pokušavaju da nađu odgovor na svoje pitanje. Ne možete vi otići kod čoveka, ja pogotovo ili bilo ko od nas koji nema ovlašćenje za tako nešto, da s ljudima razgovara i kaže - stanite, nemojte da prodate, odmah vas pita - a šta ako sutra bude drugačije. Dakle, u taj problem mora da se uključi država hitno. Da sam neki faktor, a tada smo mi pokušali to da radimo kada smo mogli, da se jednostavno dole upute ljudi, grupe iz Vlade, iz Parlamenta i da se sa ljudima razgovara. Ovo je trenutak da se zaustavi rasprodaja strateških tački na Kosovu i Metohiji, jer kad se rasprodaju strateške tačke onda mi nemamo o čemu da razgovaramo. Hongkong, suštinska autonomija, manje od republike, više od autonomije.. Nema to veze, Srba tamo neće biti i zato je vrlo važno da vidimo šta je to realan život. Uporedo sa traženjem odgovora na pitanje statusa vrlo je važno pitanje kako osposobiti ljude da mogu da žive. Jedan broj ljudi ne zna šta će od para, drugi broj ljudi nema od čega da živi. Ja sam svojevremeno 2002. predložio kao poslanik zakon o fondu za Kosovo i Metohiju koji bi definisao egzistenciju toga naroda, koji bi ohrabrio, koji bi čitavu politiku Srbije učinio aktivnom. Ovde je suština što beogradska, srpska politika ne prepoznaje jednu osnovnu činjenicu, dakle, njena politika u koju se ulaže ogromna energija, u kojoj se troše ogromne pare jeste pasivna politika. Sve ono što se ulaže vraća se kao bumerang, a kada bi se napravila aktivna politika, a taj fond je vrlo važan, važna činjenica, važna institucija koja bi čitavu politiku Srbije napravila aktivnom i verujte mi, sa takvim jednim rešenjem mnogi koji su danas u kolektivnim smeštajima ne bi bili tu, nego bi bili dole.
B92: Gospodine Trajkoviću, kakav je Vaš stav o sugestiji Vlade Srbije i predsednika Srbije Srbima na Kosovu da ne izlaze na predstojeće opšte izbore na Kosovu 17. novembra?
Trajković: Mislim da je vrlo pogrešan stav naših vlasti u Beogradu. Ja koji sam 2001. godine bio protiv izbora, bio sam žestoko protiv izbora zbog toga što nisu postojali uslovi i zato što su pravila igre bila u pitanju. Tada je izlazak na izbore značio i usvajanje ustavnih okvira za Kosovo i Metohiju. U tim ustavnim okvirima definisana je pozicija Kosova i tada su Srbi kosovski silom naterani na izbore bez zaštite od majorizacije, da Kosovo dobije predsednika, da dobije skupštinu, Vladu, sve pozicije. I kada vi uporedite sada ovo što nudi naša Vlada, naš pregovarački tim i ustavne okvire videćete da su ustavni okviri mnogo jači nego što se sada nudi.
B92: Ali ako ste realni sigurno biste zaključili da bi Kosovo svakako dobilo i Vladu i Skupštinu, ako ne tada dobilo bi sve organe koje ima i danas.
Trajković: Potpuno se slažem, ali tada smo mogli da dobijemo jače mehanizme zaštite kako bi mogli da ravnopravnije učestvujemo u toj političkoj borbi, tu je problem, nije problem da li treba sarađivati ili da li treba ući u institucije. Treba, ali šta se desilo sa koalicijom Povratak, znate da je ona posle toga bila prosto izgubljena. I zato smatram da je sada bila prilika da se ovi izbori iskoriste da se pošalje jasna poruka i međunarodnoj zajednici i Albancima, pogotovo da ne rade to što nameravaju da rade, da vuku taj jednostrani potez i proglase nezavisno Kosovo, jer bi čitava naša pozicija morala da bude sada, da ukoliko Albanci proglase nezavisno Kosovo oni su automatski proglasili i naše paralelne institucije. A mi bi čitavo vreme govorili o tome, baš o tome, mi ne želimo paralelne institucije, mi želimo institucije kosovske, tamo hoćemo da razgovaramo. I ako vi nećete, jednostavno želite mimo Rezolucije 1244, vi automatski nas terate u paralelizam, a mi taj paralelizam ne želimo. Jer, stvarno, na taj način mogli bi da pošaljemo vrlo ozbiljne poruke i da jednostavno na neki način odložimo ili da dođemo do tih pozicija do kojih Vlada hoće da dođe kasnije nekim izborima koje će Srbi organizovati, a izbori kosovski pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice značili bi legitimitet i tim našim institucijama, koliko bi značio legitimitet jednostrano priznatog nezavisnog Kosova.
B92: Hoćete da kažete da mi sad nemamo, zapravo Srbi na Kosovu nemaju uslove da formiraju paralelni sistem vlasti jer nemaju tu vlast, to hoćete da nam kažete?
Trajković: Da, ako sutra Skupština Kosova jednostrano proglasi nezavisno Kosovo, gde smo mi? Postoje neke institucije koje nisu definisane, koje nose ljudi koji, uz poštovanje pojedincima, nisu sposobni da nose takve institucije, ali da smo izašli na izbore sa najvećim timom, sto najeminentnijih Srba, političara, biznismena, profesora, lekara i dobijemo opoziciju, mi bi čitavo vreme mogli da govorimo Albancima - evo, želimo unutra, nemojte da proglašavate jednostrano te institucije. A ovako, to što će Srbija da radi posle izbora, da svoje izbore organizuje lokalne...
B92: Mislite da je realno da UNMIK to prizna?
Trajković: Najverovatnije da neće da prizna, evo, kako će biti u Štrpcu na primer, pošto je 30% Albanaca izaći će 30% Albanaca, možda 5% Srba, 30% Albanaca će dobiti vlast i onda će oni biti legitimni za UNMIK, a UNMIK i KFOR će omogućiti da oni odlaze, kao što je bilo 2000. godine, a Srbi će biti van toga. A šta sutra kad Srbi organizuju izbore? Prvo, da li mogu da se organizuju, drugo, biće sudar tih institucija i to će mnogo, mnogo komplikovati stvar, a ovako smo mogli u okviru ovih izbora da legitimno, uz da kažem, njihovu pomoć, njihovu grešku mi dođemo do pozicije paralelnih institucija.
B92: Gospodine Trajkoviću, mnogi nealbanci na Kosovu strepe od toga da se ne ponovi 17. mart od pre nekoliko godina, od nasilja na Kosovu, a bogami, stigli su i nagoveštaji koje nisam siguran da treba, kako bih rekao, minimizirati i primati s jednom rezervom, radi se o slikama koje su prikazane na televiziji u Prištini, o albanskoj nacionalnoj armiji. Kakvo je vaše uverenje, treba li te pretnje uzimati ozbiljno?
Trajković: Slušajte, ja samo jedno znam, tamo je stanje kontrolisano, tamo se ništa ne dešava bez dogovora u vrhu, ja sam siguran i sa nekim krugovima u međunarodnoj zajednici. Ono što je bilo na televiziji ja mislim da je to više ovako jedna igra, ja sam večeras prošao tu pre nego što sam došao kod vas, ja tačno znam znak koji je slikan kod džamije u Podujevu,a policija, ta vojska njihova slikana je 500 metara dalje od toga. Dakle, to su montirani snimci, ali oni s tim su želeli ustvari da pošalju poruku, da pošalju poruku pre svega Srbima i Srbiji, u to sam siguran, jer su oni pod kontrolom i međunarodne zajednice, odnosno nekih krugova u međunarodnoj zajednici koji odlično sa njima sarađuju.
B92: Vi sad ustvari hoćete da nam kažete da nam međunarodna zajednica šalje poruku?
Trajković: Međunarodna zajednica šalje poruku, ako je međunarodna zajednica i deo međunarodne zajednice koji je vrlo, moram da kažem, vrlo, vrlo drzak, jednostavno čak i podržava nezavisno Kosovo u fazi kada treba da se traži kompromis, onda se očito vidi da tamo postoje centri moći koji forsiraju tako nešto.
B92: Gospodine Trajkoviću, UNMIK konstantno govori o napretku u međuetničkim odnosima, da li je to u realnom životu tako, da li je smanjeno međuetničko nasilje, pre svega mislim na nasilje Albanaca nad nealbancima, to je dominantan oblik nasilja?
Trajković: Mislim da je situacija u mnogome drugačija, ali dok ja ovo govorim može tamo neko da napravi neku glupost ili napravi neki zločin i sve u vodu da padne. Ali, očigledno je da se radi o kontrolisanom stanju, da se oni pripremaju da pokažu ustvari kako su uslovi sazreli. Međutim, ja znam kako funkcionišu institucije sistema, korupcija, mito, to je strašno ne samo Srbima, nego i Albancima da dođu da ostvare određena prava. Dakle, radi se o kontrolisanom stanju, ono će biti takvo sve dok se ne dobije drugi zadatak, ali pitanje je sada šta će biti sa Albancima. Ja sam skoro učestvovao u jednom razgovoru za BBC u prepunoj sali Doma kulture u Gnjilanu. Kad sam ja u jednom momentu pitao - molim vas, gospodo, ima li neko ovde od vas da je učestvovao u privatizaciji, molim vas, podignite ruku, svi su ćutali. Da, niko nije učestvovao, i rekao sam da će kad ova magla prođe videćemo 5% robovlasnika i 95% robova. Odmah su moji partneri Albanci skočili i rekli su - nemojte da skrećete temu na ekonomiju, sada je na redu status, kad mi dobijemo status videćete kako ćemo mi da od Kosova napravimo jednu bogatu regiju.
B92: Maločas ste pomenuli da puno ljudi živi od novca koji stiže iz Srbije, iz budžeta Srbije, e, sada, siguran sam da ima onih koji će reći da možda ovo nije tema za razgovor za ovaj trenutak, ali ja mislim da jeste jedna od vrućih tema o kojoj između ostalog treba govoriti, a to je korišćenje tih sredstava iz budžeta koja stižu iz Beograda. Ima puno kritika i Vi ste jedan od kritičara ovog sistema distribucije novca iz budžeta koji ide na Kosovo, a nalazi budžetske kontrole nisu svetli. Šta Vi o tome znate, gospodine Trajkoviću, šta možete da nam kažete?
Trajković: Ja ću da vas podsetim na 2003. godinu kad sam kao predsednik Odbora skupštinskog za Kosovo i Metohiju pokrenuo inicijativu da Koordinacioni centar podnese izveštaj Skupštini. I tada, umesto da se to pitanje razmotri umalo su me smenili, i to uz podršku poslanika DSS-a koji su godinu dana kasnije tražili izveštaj od gospodina Čovića i odbili taj izveštaj, ali niko dalje od toga nije išao. Gospodin Đelić je skoro bio na Kosovu, ja sam moram da kažem na sudu izgubio od Čovića, on me tužio, privatna tužba je bila, mene su kaznili 100.000 zato što sam kao predsednik Odbora Skupštine Srbije tražio da se to pitanje razmotri i jednostavno, video sam ustvari koliko je i sudstvo nespremno, odnosno nesigurno, nije dovoljno hrabro da uđe u taj problem. Dakle, ja sam siguran da je tamo potrošeno stotine miliona evra, ja sam siguran da je tamo mnogo sredstava potrošeno nenamenski, ali nisam sposoban, nisam moćan da ja budem istražni organ. Ja predlažem da nadležni organi uđu i pretresu i videćete šta se sve tamo može naći, dakle, ogromna sredstva, jedan broj ljudi se dosta obogatio, na terenu nema pomaka. Ako vidite da je po 30 miliona godišnje, kako oni kažu, evra dolazi na Kosovo, gde su te pare? Ko je to video? I najveći broj para ide na severno Kosovo, dakle, tamo se ulaže i rade se veliki projekti. Ja neću da kažem da sve pare koje tamo stižu da se peru, ali ja sam siguran da je Kosovo itekako dobar majdan za pranje novca.
B92: Imamo još možda minut, minut i po, a mislim dovoljno za to da Vas zamolim da nam kažete kakva je u ovom trenutku situacija među samim Albancima. Prema nagoveštajima koji stižu sa Kosova mnogi vide Hašima Tačija kao budućeg premijera.
Trajković: Da, Tači trenutno vodi, po nekim anketama 32%, vrlo je interesantna pozicija Bedžeta Pacolija, ja očekujem tu koaliciju Bedžeta Pacolija i Tačija, jedna gola politička varijanta, varijanta partizanska, ja kažem iz šume i jedna biznis varijanta, to će biti vrlo interesantno. I biće žestoko, Srbi učestvuju, mislim, to su one političke partije koje nemaju dovoljno snage niti imaju autoriteta da nešto urade, ali na kraju će oni dobiti nekakav legitimitet, oni će biti pokriće za poteze koje će vući Skupština Kosova.
B92: Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora, hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili. Podsećam Vas na dobre vesti iz Brisela, u ovom maglovitom danu evropski komesar za proširenje Oli Ren saopštio je da je glavna tužiteljka Haškog tribunala saopštila da je Srbija ostvarila bitan napredak u saradnji sa Hagom i da je to dovoljno da se parafira Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji. To će se prema nagoveštenom planu desiti sutra, tim povodom gost Poligrafa sutra će biti Žozep Ljoveras, šef delegacije
Evropske komisije u Srbiji, s njim će razgovarati moja koleginica Antonela Riha. Budite uz Poligraf i sutra, prijatno veče.
.jpg)
