Izvor: Večernje novosti, 24.Jan.2013, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi robijaju širom sveta

ŠIROM sveta pritvoreno je 580 naših građana, a 334 se nalazi na izdržavanju kazne zatvora. Ovaj broj, kako kaže Miloš Todorović, portparol Ministarstva spoljnih poslova, nije konačan, jer ne žele svi uhapšeni da obaveste naše ambasade ili konzulate o svojoj situaciji. - Informacije o lišavanju slobode ili određivanju zatvorske kazne inostrani organi dostavljaju diplomatsko-konzularnim predstavništvima država njihovog porekla tek po dobijanju saglasnosti lica na koje se ove mere primenjuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - kaže Todorović. - Takođe, značajan broj pripadnika naše dijaspore, naročito ”druge i treće generacije”, pored državljanstva Republike Srbije, poseduje i državljanstvo države u kojoj borave. To, konkretno, znači da se oni tretiraju kao domaći, to jest njihovi građani, i nisu obuhvaćeni statistikom koja stiže u naš MSP.NAJVIŠE STRANACA U MITROVICI ŠTO se tiče stranaca u našim zatvorima, njih, prema rečima Zorane Vučičević iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ima oko 180, uglavnom državljana susednih zemalja - BiH, Crne Gore i Makedonije, ali i Austrije, Holandije, Rumunije. Najčešće ”robijaju” zbog droge, ali ima i dosta ilegalnih migranata (iz Somalije, Avganistana, Pakistana, Sirije...), koji dobijaju kratke kazne od po 10-15 dana zatvora, pre transfera u zemlju iz koje su ušli u Srbiju. Najviše stranaca smešteno je u sremsko-mitrovački zavod. Najveći broj naših državljana pritvoren je ili se nalazi na izdržavanju kazne u bivšim jugoslovenskim republikama (njih 177 u pritvoru, 147 u zatvoru), a zatim u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Češkoj i Mađarskoj. U vanevropskim zemljama uhapšena su 44 vlasnika naših pasoša, od kojih je u pritvoru njih 29, a u zatvoru petnaestoro (najveći broj je uhapšen u Brazilu, Argentini i Dominikanskoj Republici). U najvećem broju slučajeva svi oni su bili u sukobu sa zakonom zbog krivičnih dela ilegalnog boravka, neovlašćenog držanja i stavljanja u promet opojnih droga, krivičnih dela protiv imovine (krađa i razbojništvo), falsifikovanja isprava. Manji broj kazni izrečen je za ubistva ili pokušaj ubistva. Da naši ljudi nisu prezadovoljni toliko hvaljenim standardima EU po stranim zatvorima, pokazuje brojka onih koji su zvanično tražili prebacivanje u kaznione u domovini. Kako kažu u Ministarstvu pravde i državne uprave, reč je o pedeset petoro ljudi, za koje je procedura u toku. ”Zeleno svetlo” dobijaju oni za koje se, pre svega, složi zemlja u kojoj su počinili krivično delo, ali i Beograd. Najviše ljudi koji bi hteli da služe kaznu ovde ima iza austrijskih (sedam), hrvatskih i bosanskih rešetaka (po petoro), kao i u Nemačkoj, Švedskoj i Danskoj (po četvoro), ali i Mađarskoj i Češkoj (po troje ljudi). Ali ima ih i na nekim egzotičnim destinacijama. Recimo, u Maroku, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kostariki, Japanu, Ukrajini - po jedan, a u Kini je jedna žena osuđena na 16 godina zatvora, Rusiji (dvoje)... Najteža do sada izrečena kazna našem državljaninu bila je u SAD - smrtna kazna.

Nastavak na Večernje novosti...