Izvor: RTS, 12.Jan.2013, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi putuju sve više, a troše manje
Milijardu ljudi je prošle godine putovalo u inostranstvo. Turisti su putujući potrošili hiljadu milijardi dolara, a najveći deo tog novca ostao je u Evropi, koja je turistički najatraktivnija. I Srbi putuju sve više, ali na putovanjima troše manje nego pre krize.
Svetska turistička organizacija zabeležila je prošle godine apsolutni rekord po broju putovanja. Milijardu ljudi putovalo je u inostranstvo, što je u poređenju sa 2011. godinom porast od 20 miliona. I Srbi sve >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više putuju, ali na putovanjima troše manje nego pre krize.
Milijarda turista je putujući potrošila hiljadu milijardi dolara. Najveći deo tog novca ostao je u Evropi, jer je ona i dalje turistički najatraktivnija.
Strast savremenog čoveka da putuje sociolozi vide kao novu tekovinu globalizacije.
"To je pozitivna tekovina. Ljudi zbog novih medija, nove komunikacije i pristupačnog prevoza sve više se opredeljuju da neposredno upoznaju druge kulture i običaje", kaže sociolog Slobodan Cvejić.
Povećanje broja turističkih putovanja objašnjava se i ekonomskim osnaživanjem nekih velikih država.
U turističkim agencijama tvrde da kad god neka zemlja doživi privredni rast i ekonomski prosperitet, njeni građani počnu mnogo više da putuju.
"Žele da vide nešto novo, pa i da šopinguju. Svedoci smo toga da je Evropa puna stranaca, pre svega Indonežana, Brazilaca, Rusa. Dakle, turisti su iz mnogoljudnih zemalja koje su doživele prosperitet u ekonomskom smislu", objašnjava Aleksandar Seničić iz asocijacije turističkih agencija "Juta".
Sve više turističkih putovanja uprkos krizi ekonomisti objašnjavaju kulturnim promenama. Putovanje je, kako kažu, postalo prioritet, a kada je nešto prioritet, onda se za to uvek nađe para.
"Ljudi počinju da troše manje na druge stvari da bi mogli da putuju. To je posebno karakteristično za žene koje su najprijemčivije za moderne tokove", tvrdi ekonomista Goran Nikolić.
Nakon zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, na listi prioriteta savremenog čoveka je ulaganje u obrazovanje dece i vanškolske aktivnosti, kao što je učenje stranih jezika i bavljenje sportom.
Odmah posle toga dođu putovanja i to ona kratka, nekoliko puta godišnje.
Savremeni čovek sebi ne može da priušti luksuz odlaska na dugački godišnji odmor, jer ako ga nedeljama nema na poslu, a sve funkcioniše kao da je on tu, poslodavac može da se zapita da li je on uopšte neophodan.
