Izvor: Southeast European Times, 20.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi prave gozbe za praznike

Od 19. decembra do 20. januara Srbi koji pokušavaju da ostanu vitki i jedu zdravo moraju da se bore sa iskušenjima.

20/01/2009

Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 20/01/09

U Srbiji se između 19. decembra i 20. januara obeležava veliki broj praznika i slava. Proslava dana svetaca, ili slava, odraz je srpske politeističke tradicije kada je svaka porodica imala svog zaštitnika. Sada se porodice okupljaju da ispoštuju hrišćanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << svece koji su postali njihovi zaštitnici. Običaj je u Srbiji da se tri dana slavi svetac zaštitnik i da u tom periodu rođaci i prijatelji obilaze porodicu domaćina.

Period slavlja u Srbiji počinje 19. decembra sa Svetim Nikolom. Pravoslavni hrišćani smatraju Svetog Nikolu čudotvorcem i zaštitnikom mnogih, uključujući putnike, mornare i ribare.

Praćena proslavom Nove godine i pravoslavnog Božića, verska slavlja završavaju se 20. januara Svetim Jovanom koji je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Oni koji poštuju 40-dnevni predbožićni post, tokom kojeg moraju da se uzdrže od mesa, za božić se služe obiljem jela koja ne sadrže meso, jaja ili mleko. Tradicija dozvoljava vernicima da jedu samo ribu i povrće tokom posta.

Jela obično počinju tradicionalnom srpskom rakijom, izuzetno jakom i pripremljenom od fermentisanog voća. Rakija koja se pravi od šljiva ili krušaka posebno je omiljena u Srbiji.

Glavna obeležja srpske nacionalne kuhinje i dalje su otomanska, ali ona je takođe pod uticajem grčke, mađarske i austrijske kuhinje.

Pored ribe, na slavama se jede jelo od pasulja koje se zove prebranac. Onaj ko kuva jelo potopi pasulj u vodu preko noći i kuva ga sledećeg dana. Kuvar ili kuvarica ispeče pasulj u ulju sa crnim lukom i mlevenom paprikom, a onda sve to ispeče u rerni u dubokoj zemljanoj posudi.

Posle posta Srbi uživaju u jelima od mesa. Glavno jelo je uglavnom svinjetina ili jagnjetina. Predjelo su često pihtije koje se prave od teletine i svinjskih ušiju, repa i dva papka. Kuvaju se sa lovorovim listom, belim lukom, šargarepom, solju i biberom. Kuvar dodaje želatin u vodu, tako da jelo izgleda kao žele sa mesom polusakrivenim unutra.

Ruska salata je popularan dodatak. Sadrži grašak, sitno seckanu kuvanu šargarepu i krompir, krastavčiće i majonez.

Srpska kuhinja nudi razne slatkiše, uključujući kolačiće vanilice. To je sendvič keks od vanile sa džemom u sredini posut šećerom u prahu, koji se topi u ustima.

Nastavak na Southeast European Times...