Izvor: Večernje novosti, 30.Nov.2013, 11:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi otuđeni i sumnjičavi

ČAK 88 odsto građana Srbije slaže se sa tvrdnjom da se većini ljudi ne može verovati, pokazala su istraživanja komunikologa Zorana Pavlovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Srbija je po stepenu međusobnog poverenja na dnu liste evropskih i država u regionu, ali je pri vrhu po broju onih koji smatraju da većina misli samo na sebe i da bi ih drugi iskoristili kada bi bili u prilici. Poverenje je osnovni element međuljudskih odnosa i bez njega nema saradnje, solidarnosti ili brige o >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << drugome. - U poslednjih 10 godina naše interpersonalne odnose karakteriše hronično nepoverenje. Otežana je saradnja s drugima, kompromis teško ostvariv, a ulaganje truda u zajedničke ciljeve ili za opšte dobro je obesmišljeno - kaže Pavlović. - Ako pak misli da treba biti oprezan u odnosima s drugima, jer su sebični, zainteresovani samo za sebe i spremni da vas iskoriste, ne samo da se neće žrtvovati, nego će znati da na druge ne može da se osloni. Istraživanja su pokazala da i kada smo voljni da se angažujemo za druge, osećamo da malo šta možemo da uradimo jer su stvari izvan kontrole. Za to je zaslužna tranzicija, koja je uzrokovala nesigurnost i neizvesnost. - Tome doprinose i političke elite, koje ne reaguju na zahteve građana i veruju da im ništa ne duguju i da oni ni nemaju prava išta da traže. Razlog otuđenosti je i što smo naučeni bespomoćnosti. Građani, uljuljkani u osećaju da su stvari izvan njihove kontrole - naglašava Pavlović.DOBRE I LOŠE PODELE PAVLOVIĆ smatra da otuđenost podgreva i činjenica da je srpsko društvo puno hroničnih i dubokih podela - partizani i četnici, Jugosloveni i Srbi, vernici i ateisti, monarhisti i republikanci, modernisti i tradicionalisti, autonomaši i centralisti, prozapadno i rusofilski orijentisani, „delije“ i „grobari“, bogati i siromašni. Za razliku od njega, Prvoslav S. Plavšić, psiholog i istraživač medija i komunikacija, ne može da veruje da je većina građana nepoverljiva i samoživa, jer bismo u tom slučaju bili društvo osuđeno na odumiranje: - Ljudi u zajednici moraju jedni drugima da veruju. Mi želimo da se nama veruje, pa je uslov zajedničkog života da i mi drugima verujemo. Otuđenost je sve veća, a briga za sopstvenu egzistenciju sve naglašenija, ali to ne treba direktno povezivati sa poverenjem. Mada nepoverenje nije dominantna crta, Plavšić smatra da ga ima jer ima mnogo laži i loših namera: - Kod nas je rasprostranjena lakovernost, koja olakšava posao hohštaplerima, prevarantima, pa i političarima. Od dobrih osobina sačuvali smo toplinu i želju za bliskošću, pa i duhovitost i ležernost, koja nam se ponekad sveti. Dosta smo inertni, naši ljudi neke stvari usvajaju teško, a čitavi slojevi osiromašenih nemaju kud nego se olako prihvataju surogata kao zamene za težak život.

Nastavak na Večernje novosti...