Izvor: Vesti-online.com, 15.Nov.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi, krivi ste!
Najperfidniji i možda najopasniji pokušaji zatiranja srpskog dostojanstva, ponosa i identiteta ostvaruju se tamo gde bi se najmanje očekivalo, sa učinkom koji nam nanosi nepopravljivu štetu - stogodišnjica Prvog svetskog rata i pokušaji revizije nespornih istorijskih činjenica.
Dr Radivoje Petrović
Neočekivano, jer je, navodno, reč o istoriji. Međutim, kako je pokazivao Artur Lavdžoj, u razumevanju istorijskih događaja uvek se odvija psihološka, simbolička >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i smisaona razmena istorijske prošlosti i stanovišta sadašnjosti. Ili kako neko reče, "onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše sadašnjost i budućnost".
Nije onda čudo što ne prođe nedelja, a da se neko od navodnih eksperata i stručnjaka ne oglasi novom istorijskom činjenicom u vezi sa Prvim svetskim ratom, i to po pravilu do sada neobjavljenim saznanjem koje je isključivo na štetu Srba.
To što su nam nabeđeni svetski umovi ponovo skrojili ludačku košulju i pokušavaju silom da nam je navuku povodom početka Prvog svetskog rata, na koji smo tek odnedavno postali ponosni jer ga ranije i nismo bili svesni, pokazuje da su posle pada Berlinskog zida i geopolitičkih promena u svetu nekadašnji gubitnici došli u poziciju da retuširaju istoriju. Na delu je zapadni, u najvećoj meri, nemački revizionizam.
Danas poraženi pišu stogodišnju istoriju. Otuda je i moguće da u Sarajevu najavljuju podizanje spomenika nekadašnjem okupatoru Francu Ferdinandu, ili da se 2014. u istom gradu organizuje konferencija u organizaciji institucija država od kojih samo jedna nije bila članica nekadašnjeg Trojnog saveza.
Savremeni svetski i evropski moćnici hoće da nam ukaljaju ponos na albansku golgotu, na Solunski front, na činjenicu da je Srbija u tom ratu mobilisala 24 odsto svog stanovništva, dok su velike sile kao maksimum narodnog napora mogle samo 13 odsto... Podatak da je Srbija izgubila 57,6 odsto odraslog muškog stanovništva, ili svakog drugog punoletnog muškarca, obavezuje nas da žestoko branimo možda najslavniji period u celokupnoj srpskoj istoriji.
Srbima valja promeniti svest, odavno je poručeno. Spoljni nalozi zapadnih sila moraju da postanu suština unutrašnje politike, a da bi se to postiglo neophodno je promeniti svest i kolektivno razumevanje sveta. Za vremenski garantovan period vlasti morate da se nepovratno odreknete nacionalnih i državnih prava i interesa. A posle toga neophodno je u javnoj svesti usaditi prikladna ideološka obrazloženja, poput onog o srpskoj krivici, kakva nam se ovih dana prodaju kao tumačenje povoda Velikog rata.
Ko poznaje istoriju, a podupiru ih sećanja Vasilija Štradmana iz ruskog poslanstva u Beogradu, zna da je evropska diplomatija tih godina računala sa nestankom Srbije, njenim potpadanjem pod Habsburšku monarhiju, ili sa podelom po ugledu na Poljsku u 18. veku, svoju računicu imala je Bugarska, jednom rečju, nestanak Srbije pred Balkanske ratove nije bila nikakva fikcija, već realnost kojoj se ova prirodno suprotstavljala, zbog čega je danas novoistoričari optužuju.
Mlako i beskrvno reagovanje na takve falsifikate pojačava ostvarivanje osnovnog cilja: ispuniti svaku poru srpske samosvesti i istorijskog trajanja osećanjem krivice i svakog mladog čoveka opteretiti time. Zato je moguće da se izvođenje "Marša na Drinu" pod svodovima Palate UN karakteriše kao izraz fašizma, da se dovodi u pitanje smisao i cilj Karađorđevog ustanka... U Berlinu je nedavno odbranjena doktorska teza kojom se krivotvore istorijske činjenice o Jasenovcu, pod mentorstvom stručnjaka koji je srpski narod odavno svodio na granice Srbije pre Velikog rata. Taj nepravedan, rasistički odnos Evrope prema Srbiji o kome govori Noam Čomski, temelji se upravo na srpskoj krivici.
Okupacija svesti postaje pogubnija i od okupacije Kosmeta.
Nastavak na Vesti-online.com...
