Izvor: Blic, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi iz Brazila ispunili očev zavet
KRAGUJEVAC - Braća Mirko i Milan Vasiljević iz brazilskog Sao Paola preleteli su Atlantik i sa svojom majkom Žaneti stigli u selo Pajazitovo kod Kragujevca. Tako su ispunuli zavet svog oca Dragomira čija je poslednja želja bila da petoro njegove dece posete Srbiju, nauče jezik i upoznaju mnogobrojnu familiju.
Neobična priča porodice Vasiljević počinje posle Drugog svetskog rata, kada je Dragomir Vasiljević bio prinuđen da beži u Brazil. O njegovom putešestviju i amanetu koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je kasnije ostavio, najviše priča Mirko, koji je za dva meseca boravka u Šumadiji poprilično naučio srpski jezik.
- Otac Dragomir je 1946. godine na odsluženju vojnog roka na makedonsko-grčkoj granici, iz samo njemu znanih razloga, bacio oružje, prebegao i brodom se zaputio u Brazil. Proglasili su ga dezerterom i bio je osuđen na smrt. U Brazilu je upoznao našu majku Žaneti. Venčali su se i dobili petoro dece - Ljubinku, Mileta, Milovana, Milana, a ja sam najmlađi - priča Mirko.
Dragomir je Brazil izabrao za mesto gde će živeti jer je tamo već bio njegov brat Miodrag koji je u tu zemlju otišao za vreme rata. Dragomir je imao poseban recept kako da njegova deca upoznaju zemlju svojih predaka.
- Kada je moja sestra Ljubinka napunila 18 godina, on je rekao: „Ideš u Srbiju da vidiš dedinu kuću gde sam se rodio, da naučiš jezik." Ljubinka je otišla i za nekoliko meseci naučila srpski. I tako su otišli u Srbiju. Milan je ovde prvi put. Kada se vratim u Sao Paolo prvo ću otići u ambasadu da zatražim dvojno državljanstvo - kaže Mirko.
Dok Mirko priča istoriju svoje porodice, njegova majka Žaneti, dodaje da su u Sao Paolu, dok je Dragomir bio živ, slavili Đurđevdan, palili sveću. Naučila je da mesi slavski kolač, pravi sarme i pihtije. U kući su govorili portugalski, ali se njen muž trudio da deca upoznaju njegov zavičaj i od toga nije odustajao. Bio srećan što druga generacija potomaka Srba iz Brazila danas može slobodno da uđe u Srbiju.
- Jednog dana ćemo sestra i nas četvorica braće doći zajedno sa svojom decom ovde jer je to našem ocu bilo veoma važno. Sada vidimo i zašto. Živeo sam tri godine u Japanu. Moja jedananestogodišnja ćerka Letisija ima u sebi srpske, brazilske i japanske krvi. Dovešću je da vidi kuću svog pradede i dede - završava Mirko priču i kaže da će iduće godine doneti urnu svog oca u Šumadiji.
Deda Božidar u Italiji
Pošto nijedan od njegovih sinova nije mogao da se vrati u zemlju, njihov otac Božidar sa celom familijom sedamdesetih godina zaputio se u Italiju da bi se posle tri decenije video sa Dragomirom i Miodragom. Žaneti se i danas seća svakog detalja dirljivog susreta sa svojim svekrom. Osim dede Božidara na viđenje su došli Dragomirova majka i sestre koji su iz Srbije poneli mnogo narodne nošnje, ručno tkane ćilime, koje i danas Vasiljevići drže u kući na zidovima.
Pasoš sa drugim imenom
Dragoljub Vasiljević je amnestiran 1975. godine, a 1980. je jedini put posetio Srbiju. Doputova je sa brazilskim pasošem, ali zbog predostrožnosti na njemu nije bilo njegovo ime. Umro je šest godina kasnije u Sao Paolu. Njegovi potomci danas su u kontaktu sa sedmoro dece njegovog rođenog brata Miodraga, koja žive u Natalu, na severu Brazila.
