Izvor: Press, 09.Jan.2011, 02:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi i dalje crveni u duši

Socijaldemokratska uverenja deli 60 odsto građana, stavove konzervativaca ima 30, a liberala oko 10 odsto. Srpski socijaldemokrata na prvom mestu veruje u dobrobit većine građanstva, veruje u EU, ali istovremeno i u „narodnu politiku"
Oko dve trećine Srba duboko u sebi gaji socijaldemokratska uverenja, samo većina to još ne zna. Kako za Press nedelje kaže sociolog Milan Nikolić, sva istraživanja pokazuju da velika većina građana Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << spada u ono što se danas zove moderna evropska levica, ali se mnogi od njih tako ne izjašnjavaju.

- Sva istraživanja pokazuju da je oko 60 odsto građana u Srbiji socijaldemokratski opredeljeno, ali po principu naknadno uspostavljenog opredeljenja. Oni su često to nesvesno. Jer, kada ih pitamo kako oni vide društvo i državu, onda ih na osnovu toga svrstavamo u ideološke tipove. Taj procenat se dobija u istraživanjima koji koriste stroge kriterijume, a prema istraživanjima koja koriste manje stroge kriterijume, čak i osamdeset odsto bude socijaldemokrata. To su ljudi koji misle da školovanje i zdravstvo treba da bude besplatno, da penzije budu veće, da država treba da brine o invalidima i socijalno hendikepiranima - kaže Milan Nikolić.
Veliki konglomerat
On kaže da istraživanja kažu da socijaldemokrata među Srbima ima 60 odsto, konzervativaca ima 30, a liberala oko 10 odsto.
Naš sagovornik kaže da srpski socijaldemokrata na prvom mestu veruje u dobrobit većine građanstva, da pokazuje privatnu inicijativu, ali očekuje od države da reguliše tržište, veruje u Evropsku uniju, ali istovremeno i u „narodnu politiku". Nikolić kaže da kod građana Srbije postoje tradicionalna ideološka podela na socijaldemokrate, konzervativce i liberale, ali i da ova podela u našem slučaju pokazuje posebne srpske specifičnosti.
- Kod nas je konzervativac vezan za pravoslavlje i za jedan zastareli odnos patriotizma. Često je sklon šovinizmu. Značajna karakteristika je izuzetno obožavanje države. Država je za konzervativce vrlo važna, kao i ideja o širenju granica. To su uglavnom ljudi koje odlikuje autoritarnost. Oni uvek obožavaju vlast. Negde na kraju liste prioriteta srpskih konzervativaca je porodica, dok je na Zapadu porodica kod konzervativaca na prvom mestu. Kod srpskih liberala, kao i kod ostalih u svetu na prvom mestu je obožavanje tržišta. Smatra da tržište sve rešava i da se ne sme dirati u tržište. To je posebno vidljivo kod naših ekonomista. Liberali prihvataju zapadne vrednosti, odnosno zapadni model demokratije. Kod liberala je razvijen osećaj za kompeticiju u svim oblicima. Liberali su ljudi koji nemaju mnogo saosećanja sa gubitnicima. Evropska unija se pojavljuje kao ideal, ali često postoji i dilema da li je EU ideal kome se teži ili je to Amerika - kaže Nikolić.

Zapadna društva prolaze kroz takozvanu tranziciju u postideološka društva, gde je u praktičnoj politici često jedina linija podele visina poreza. Političke podele u Srbiji su velikoj meri specifične imajući u vidu da zapadne demokratije nemaju svoje „četnike i partizane", ne postavljaju pred sebe pitanja o saradnji sa međunarodnim sudovima, oko učlanjena u EU i NATO. Zato psiholog Aleksandra Janković kaže da je politička scena toliko kompleksna da se teško može odgovoriti na pitanje „ko je ko" po ideologiji u Srbiji.
- Ako bismo konzervativce svrstali u ono što se na političkoj sceni zove desni centar, onda njih odlikuje insistiranje na podjednakom značaju demokratskih i nacionalnih vrednosti. Sve ideologije podrazumevaju univerzalne vrednosti, kao što su insistiranje na istini, slobodi, pravdi i ljubavi. To su vrednosti koje su izvedene iz hrišćanskog koncepta, gde je vrhunska vrednost kojoj svi težimo ljubav, a iz nje proizlazi ono što bi levičari i liberali danas nazvali tolerancija - kaže Janković.

Sagovornica Pressa kaže da su mnoge vrednosti koje se propagiraju u liberalnom okviru praktično derivati hrišćanskih vrednosti:
- Tolerancija je proizašla iz ljubavi, istina se kod liberala zove transparentnost. Mnogo je eufemizama za iste pojmove, ali se radi o različitim interpretacijama. Recimo, ne možemo da kažemo da liberali za razliku od konzervativaca ne insistiraju na porodici kao nekoj značajnoj vrednosti, samo je kod njih pitanje o kakvoj porodici se radi. Za konzervativce brak je zajednica muškarca i žene, dok kod liberala to može da podrazumeva i Eltona Džona, njegovog dečka i usvojeno dete. Generalno, ne postoji niko ko će negirati važnost osnovnih principa - kaže Janković.
Prevaziđena podela
Ona dodaje da ako bi trebalo da se istakne neka razlika, onda se bi se našlo da kod konzervativaca postoji insistiranje na ideološkim konfliktima i univerzalnim vrednostima koje podrazumevaju i ličnu žrtvu da se individua uskladi sa tim opštim vrednostima, a da je kod liberala sasvim suprotno - u centru je pojedinac i njegova individualna psihologija, tako da se teži tome da se društvene vrednosti prilagode individui i njenoj različitosti.
- Velika većina ostaje na nivou socijaldemokratije, što jeste nivo elementarne pravde i jednakih mogućnosti za sve. Ali, opet, to su stvari koje nisu strane ni liberalima, ni konzervativcima. Zato je u Srbiji to jedan veliki konglomerat i kod nas sigurno treba napisati novi udžbenik iz politike kako bi se snašli u svemu tome - kaže Janković.

Boško Obradović iz Srpskog sabora „Dveri", organizacije koja se smatra desničarskom, kaže da je „pitanje takozvane desnice i takozvane levice u Srbiji nametnuto i prevaziđeno".
- Ova politička podela potiče iz zapadnjačkih naučnih šema koje se ne mogu primeniti na nezapadne društvene primere poput slovenskih ili azijskih, a prevaziđena je zato što su se sve takozvane desne i leve ideje pomešale i što je došlo novo vreme koje traži nove ideje i odgovore na aktuelna društvena pitanja. Levica i desnica su svoju funkciju završile u 20. veku. Danas, kada živimo krizu neoliberalne demokratije i ekonomsku krizu, počinje novo traganje svih naroda u globalizovanom svetu za istinskom alternativom, koja će biti iznad levice i desnice, što pokazuju desna skretanja kod „levih" partija i leva skretanja kod takozvanih „desnih" partija. Srpski narod sve snage treba da usmeri u srpske integracije i novo pravljenje jedinstvene i ozbiljne nacije. U tu svrhu treba tražiti tačke dodira između levih i desnih ideja, kao što su rodoljublje, solidarnost, lojalnost prema državi. Radi se o jedinstvenoj idejnoj platformi koja stoji na solidarnom porodičnom pogledu na svet, bilo da je u pitanju shvatanje Crkve, nacije, socijalno ugroženih kategorija stanovništva ili odbrane domaćinske ekonomije i države u celini. A to sve opet nije ništa drugo već tradicionalna hrišćanska obaveza brige o bližnjem svom i ukupnoj zajednici, što - hteli to da priznamo ili ne - stoji u osnovi ispravno shvaćenih i levih i desnih ideja - zaključuje Obradović.

Nastavak na Press...