Izvor: RTS, 28.Feb.2014, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi i Romi najugroženiji u Hrvatskoj
Društvena diskriminacija i nasilje prema manjinskim narodima, posebno Srbima i Romima, najveći je problem u Hrvatskoj, navodi Stejt department. U godišnjem izveštaju podseća se na istupe Ruže Tomašić, Zdravka Mamića i Josipa Šimunića, kao i na incidente povodom uklanjanja dvojezičnih tabli u Vukovaru.
U Hrvatskoj je najveći problem društvena diskriminacija, i u određenoj meri nasilje, prema pripadnicima manjina, posebno Srba i Roma, navodi se u godišnjem izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima za 2013. godinu.
Pod naslovom "Antisemitizam", izveštaj se osvrće i na slučaj fudbalera Josipa Šimunića.
"Kapiten nacionalnog fudbalskog tima Josip Šimunić je 19. novembra postakao navijače na profašističku ustašku pesmu 'Za dom Spremi'. Zagrebačko tužilaštvo je 21. novembra odredilo Šimuniću novčanu kaznu od 25.000 kuna (oko 4.500 donara), što je najviša kazna za za izazivanje nacionalne mržnje i uznemirivanje javnosti", navodi se u izveštaju.
"FIFA je 16. decembra suspendovala Šimunića na deset utakmica, čime je sprečeno njegovo učešće u Svetskom kupu 2014. Predsednik Josipović ocenio je Šimunićev akt kao neprikladan, vlada je osudila njegov potez, a ministar sporta, kulture i obrazovanja Željko Jovanović je prokomentarisao da je 'Šimuniću potrebna lekcija iz istorije'", zaključuje se u izveštaju Stejt departmenta.
Kako stoji u izveštaju objavljenom na sajtu Stejt departmenta, takvo stanje obeshrabruje povratak raseljenih lica i "odlaže oporavak od konflikta s početka 90-ih godina prošlog veka".
U izveštaju se kao najveći problem navodi i odnos prema prema LGBT populaciji, kao i korupcija.
Kao još jedan problem navodi se i sporost pravosuđa - nerešeni slučajevi restitucije imovine iz Drugog svetskog rata, doba komunizma i ratnog perioda od 1991. do 1995. godine, kao i javno ispoljavanje profašističkih osećanja i vandalizam spomenika holokausta i trgovina ljudima.
Stejt department u izveštaju poseća i na izjavu poslanice Ruža Tomašić od 15 .marta, koja je pred parlamentom rekla da je "Hrvatska za Hrvate, a drugi su gosti u Hrvatskoj". Tomašićeva je dan kasnije, navodi se, pojasnila da je mislila da "su gosti oni koji ne vide Hrvatsku kao svoju domovinu; (da) ako loše govore toliko o tome, to znači da su gosti".
Premijer Milanović osudio je te navode, navodeći da se Tomašićeva "ne igra sa vatrom, već sa radioaktivnim materijalom", podseća Stejt department.
U izveštaju se navodi i da se 15. aprila, Zdravko Mamić, izvršni direktor Fudbalskog kluba "Dinamo" Zagreb, obratio putem radija ministru prosvete i sporta Željku Jovanoviću kao "Srbinu koji ne može voditi najvažnije ministarstvo u Hrvatskoj".
"On nema iskustva i ima krvne ćelije koje ga predodređuju da mrzi bilo šta hrvatsko", podseća Stejt department na Mamićevu izjavu.
Dodaje se i da je Mamić proveo noć u zatvoru na osnovu optužbi za kršenje zakona protiv govora mržnje i podsticanja nasilja, kao i da je Jovanović 21. maja podneo privatnu tužbu protiv Mamića, koga su državni tužioci optužili za izazivanje javne mržnje.
Zagrebački Opštinski krivični sud odlučio je 3. decembra da Mamić nije kriv za zločin iz mržnje, a tužioci su najavili žalbu na ovu presudu.
U izveštaju Stejt departmenta istaknuti su i incidenti u vezi sa uklanjanjem dvojezičnih tabli u Vukovaru.
"Trećeg septembra, nekoliko stotina demonstranata, pre svega ratnih veterana, prisilno je uklonilo dvojezične, latininično i ćirilino ispisane table sa zgrade vlade, postavljene u skladu sa zakonom i popisom iz 2011", navodi se u izveštaju.
Podseća se i da su protesti rezultirali povredama pet policajaca i hapšenjima pet demonstranata. U Vukovaru su etnički Srbi činili 34,8 odsto stanovništva prema popisu iz 2011. godine, navodi Stejt department.
Kako stoji u izveštaju, "18. novembra je grupa hrvatskih ratnih veterana opstruirala pokušaj predsednika Josipovića, premijera Milanovića, drugih vladinih zvaničnika, kao i diplomatskog kora da učestvuju u povorci sećanja, zvaničnoj komemoraciju pada Vukovara."
Predsednik Josipović, dodaje se u izveštaju, izjavio je da su on i "dobar deo Hrvatske" ožalošćeni zbog tih aktivnosti, navodeći da to pokazuje da su oni koji se protive uvođenju ćiriličnih tabli više zainteresovani za stvaranje političkih incidenata, nego za čast žrtava Vukovara 1991. godine.
