Izvor: Politika, 28.Apr.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi bez kulta vode
Voda se povlači. Na zidovima kuća ostaće tragovi dokle su stigle Toplica, Južna Morava, Belica. Tragovi će da izblede i nestanu, ali ostaće pitanje: dokle ćemo ovako?
„Za sutra se predviđa pogoršanje vremena: oblačno sa kišom“...
Još od vremena Kamenka Katića, a i danas, voditelji televizijskih emisija za kišni dan kažu „ružno vreme“, zaboravljajući da su kapi kiše obradovale hiljade seljaka koji su nedeljama, zabrinuti i očajni, gledali raspuklu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlju i uvele useve, krivili vratove osmatrajući visoko, vedro nebo...
Koliko vode – toliko života! Ovo je aksiom koji su uočili još u starom Egiptu, Mesopotamiji, Aziji, Južnoj Americi. O tome svedoče božanstva iz mitologije, akvadukti. Imali su kult vode, razvijenu svest o njenom presudnom značaju za opstanak. Sakupljali je i branili se od poplava, suše i gladi, gradili ustave i kanale da je dovedu na polja pirinča. Srbi do sada nisu stekli kult vode! Nisu ga nasledili od predaka koji su dodolama i litijama od bogova i Svevišnjeg moljakali spasonosni dažd.
Ako neka zajednica ljudi nema kult (verovanje) – nije čudo što nema ni žrtava! Umesto opšteg kuluka, kad je staro i mlado golim rukama i primitivnim alatkama, decenijama gradilo nasipe i kanale, danas se „žrtva“ meri stopom doprinosa i ulaganja u vodoprivredu. U Srbiji je niska i nedovoljna, čime se iskazuje nehaj zajednice i građana prema vodi. Godinama smo na poslednjem mestu u pogledu procenta površina koje branimo od suše. Zato nam se događa da u istoj godini (!) trpimo i poplavu i sušu!
U pitanju je svojevrstan daltonizam ranijih i poslednjih vlada. Još nisu shvatile ogroman značaj agrara za Srbiju, posebno vode i navodnjavanja. Nije nebo krivo za poplave u slivu Južne i Zapadne Morave. Ovo nije iznenadni incident, već ponavljanje zakonitosti: plitka, zasuta korita nisu mogla da prime vodu koja se sjurila u doline, umesto da je u malim akumulacijama zadržana i sačuvana – da se proletnji višak upotrebi za letnji manjak, spreči suša i dobiju dva useva, letine, berićeta. Sećam se da je pre pet decenija načinjen projekat da se u slivu Velike Morave sagradi 1.000 akumulacija, ali je napušten pa zaboravljen. Vlada Srbije kao da je prečula upozorenja da će uskoro voda, energija i hrana biti veoma traženi. Priča se da će pitka voda biti skuplja od nafte, te da će zbog vode da se (ne daj bože!) i ratuje.
Te potencijale Srbija ima. Umesto da ih razvije i ima korist – trpi štetu! Neshvatljivo, prava bruka. Ekonomisti tvrde da se ulaganje u agrar i te kako isplati. Ponajviše za nova znanja a potom – u vodu! U toku jedne godine ulog u zalivno polje se vraća i ostaje znatna dobit. Ko ulaže u vodoprivredu umesto smene rodnih i nerodnih godina uvek ima dve bogate žetve, obilje plodova i hrane za svetske pijace.
Vlada je a ne neko drugi („objektivne okolnosti“) kriva što stotine hiljada hektara plodne zemlje u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju nemaju vode. Kanali su zarasli, suvi, a voda otiče Savom, Tisom ili Dunavom.
Srbija još nije utvrdila strategiju obračuna sa sušom. Kad nema dugoročne zamisli – nema ni novca za obimnije radove! Vodoprivredna preduzeća objašnjavaju da iz budžeta dobijaju novac na kašičicu. Nemaju novca ni gorivo za bagere da plate! Dve veće akumulacije – „Selova” iznad Kuršumlije i „Rovni” iznad Valjeva grade se kao „Skadar na Bojani“: više od 25 godina. Do sada je u njih uloženo 60 miliona evra, a još su prazne jer godinama slušamo – nema para! Da je „Selova” ovog proleća bila sposobna za punjenje, voda Toplice ne bi ojadila hiljade siromaha, sve do Doljevca i ušća u Južnu Moravu.
Često kažem da naša nevolja nije što nema para već što nema pameti. Nemaju je oni koji upravljaju narodnim poslom! U Izraelu, Turskoj, Grčkoj, u mnogim zemljama, voda se kupuje i plaća, ima cenu. Grci su, pre mnogo godina, zaveli poseban PDV za navodnjavanje, sakupili prilično drahmi i evra, i sredili vodoprivredu. Iako su siromašniji u padavinama i tekućicama, danas od suše brane više njiva nego mi, iako smo vodom bogatiji. Zašto ne sledimo njihov primer, ne koristimo njihova iskustva?
Voda se povlači. Na zidovima kuća ostaće tragovi dokle su stigle Toplica, Južna Morava, Belica. Tragovi će da izblede i nestanu, ali ostaće pitanje: dokle ćemo ovako?
Novinar, predsednik Pokreta „Bogata Srbija“
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 28.04.2014.
