Izvor: Vesti-online.com, 28.Mar.2011, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srba ima da nema

Popis stanovništva na Balkanu ove godine postaje politički prioritet za zemlje bivše SFRJ. Ali, istoričar Čedomir Antić smatra da se država Srbija nemušto postavila prema popisu u regionu.

- Uoči popisa Srbija nije učinila dovoljno da se angažuje drugačije od svojih prethodnica SCG, SRJ i SFRJ, koje su se zagraničnim srpskim narodom bavile u najboljem slučaju politički pragmatično i uzgredno. Sa izuzetkom odnosa prema Republici Srpskoj, vlasti Srbije ne pridaju posebnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pažnju srpskom narodu koji živi u državama regiona. Sve je, čini se, prepušteno delovanju pojedinaca iz naših ustanova - upozorava Antić.

Na primerima Hrvatske i Crne Gore, gde su srpski politički lideri maksimalno angažovani na prosvećivanju sunarodnika, najbolje se vidi zašto ovaj popis smatraju "biti ili ne biti" za opstanak i očuvanje identiteta Srba.

U Hrvatskoj će popis biti održan od 1. do 28. aprila, a neće biti obuhvaćene osobe koje u Hrvatskoj imaju prebivalište odsutno duže od jedne godine. Ovo kao da je namenjeno srpskim izbeglicama, a neki smatraju da je to legalizacija etničkog čišćenja Srba.

U Ministarstvu za dijasporu procenju da u regionu ima oko 2,1 milion Srba, što je više od četvrtine stanovništva Srbije. Najviše ih je u Republici Srpskoj - oko 1,1 milion, dok u Hrvatskoj i Crnoj Gori živi po 200.000 srpskih državljana. Pocenjuje se da Srba u Makedoniji sada ima oko 50.000.

- Sva naša prava i naš položaj u društvu zavise od broja, da li nas ima pet ili 15 odsto. Zato je izuzetno važno da što više naših sunarodnika izađe i slobodno se izjasni o svojoj pripadnosti - kaže za "Vesti" zamenik predsednika Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Saša Milošević.

Predstavnici prognanih Srba koji sada žive u Srbiji više su nego skeptični.

- Hrvatska će sigurno učiniti sve da se Srbi ne popišu i tako će biti u potpunosti ostvarena politika Ante Pavelića i Franje Tuđmana, i to u vreme "evropskog" predsednika Ive Josipovića i uz aktivno učešće predstavnika Srba kao koalicionih partnera HDZ-a - upozorava Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske.

U Crnoj Gori, u kojoj popis treba da bude sproveden od 1. do 15. aprila, već nedeljama se vode javne polemike kome i zašto smetaju crnogorski građani koji se izjašnjavaju kao Srbi. U poslednjih 100 godina u Crnoj Gori nije bilo masovnijih seoba, ali rezultati popisa su se drastično menjali i predstavljaju, u stvari, sliku političkih kretanja na relaciji Crna Gora - Srbija.

U prilog etničkog čišćenja, prekrštavanja kao i straha da se izjasne da su pravoslavci, govori podatak iz Splita. U ovom gradu se 2001. samo devetoro građana izjasnilo da su pripadnici pravoslavne vere, a prema popisu iz 1991. bilo ih je 5.409.

Vlast priča o nerealnosti prethodnog popisa i najavljuje drastično "smanjenje" i broja Srba i broja onih koji govore srpski.

- To je fenomen koji ne srećemo nigde drugo - kaže za "Vesti" akademik Matija Bećković. - Ako bismo se zagledali u rezultate popisivanja, taj dijagram više liči na amplitude kakve elementarne nepogode nego na rezultate popisa. Takvog primera nema u Evropi. Procenat Srba u Crnoj Gori se menjao kao nigde drugo, kako se nije menjao procenat bilo kojeg drugog naroda u bilo kojoj drugoj državi. Broj stanovnika se nije menjao, a jedan narod se čas pojavljivao čas nestajao u istoj državi u istim granicama, a da se niko nikad nije upitao o čemu je reč - kaže Bećković.

On očekuje da se jednom pojavi neki Dik Marti koji će se pozabaviti i trgovinom imenom jednog naroda, jer je i takva trgovina nedopustiva po evropskim normama.

- Zato mi vodimo kampanju za oslobađanje od straha, da se građani slobodno izjasne o verskom i nacionalnom identitetu. Vlast čini sve da procenat Crnogoraca bude preko 50 odsto i da budu većinski narod - kaže Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta.

Najveća primedba odnosi se na to što su popisni listići štampani isključivo latinicom. Zbog toga će SNS insistirati da se odštampaju i ćirilicom, jer su ta dva pisma ravnopravna po Ustavu.

- Na taj način poništavaju i naš jezički identitet. Nećemo priznati popis ako se obrasci ne odštampaju i ćirilicom - upozorava Vuksanović.

I dok režimskim medijima ne smeta što je Tivat preplavljen bilbordima sa nedvosmislenom porukom pred popis: "Hrvati smo, govorimo hrvatski", ali se agitovanje srpskih organizacija tretira kao da su dirigovane iz Beograda, sa namerom da se podrije mlada crnogorska država.

Popisa u BiH ove godine neće biti, ako je suditi po trenutnom odnosu snaga. Zato su vlasti Republike Srpske odlučile da ne čekaju nego da sprovedu popis samo na teritoriji ovog entiteta.

- Mi se pripremamo za slučaj da bude pokušaja da se osujeti dogovor o popisu stanovništva na nivou BiH. Ako Bošnjaci i dalje budu pravili probleme onda će RS sprovesti popis na svojoj teritoriji - kaže visoki funkcioner vladajućeg SNSD-a Dušanka Majkić.

Osim što je postao obaveza čije ispunjenje traži Evropska unija, oko popisa u Bosni i Hercegovini se odavno lome politička koplja i prepliću nacionalni i politički interesi.

Sredinom prošle godine političari u BiH su bili blizu dogovora, ali onda je zapelo na dve stvari. Prva se tiče formiranja vlasti u BiH na osnovu popisa, a druga je u vezi sa nacionalnim i verskim izjašnjavanjem.

Bošnjačke partije se zalažu da ako se popis i sprovede ove godine vlast u ovoj zemlji i u narednim godinama bude formirana na osnovu popisa iz 1991. godine. Srpska strana to ne prihvata.

Osim toga, Bošnjaci traže da se iz popisnih upitnika izbace odredbe o nacionalnom i verskom izjašnjavanju građana, dok je RS kategorički protiv toga insistirajući da on bude pokazatelj koliko predstavnika tri konstitutivna naroda živi u zemlji.

Nastavak na Vesti-online.com...