Izvor: B92, 07.Nov.2023, 11:27
Sravnjeno sa zemljm i šta sad?
Prošlo je mesec dana otkako je Hamas izvršio nezapamćeni napad na Izrael.
Do danas broj poginulih na obe strane premašio je 10.000, od kojih je 4.100 dece.
Svet su posebno zaprepastili snimci koji prikazuju trenutak kad su militanti Hamasa upali na tehno-festival u južnom Izraelu, gde su ubili 260 ljudi.
Upečatljiv je ostao i snimak 22-godišnje Nemice, čije su telo hamasovci vukli u kamionetu.
Do masakra je došlo i u kibucu Kfar Aza. Izraelska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << strana tvrdila je da su deca živa spaljena, da su nekima odrubljene glave, dok su neki upucani.
Taj slučaj izazvao je burne reakcije, međutim, još uvek nije do kraja istraženo da li su takvi navodi tačni. Postoje navodi da su hamasovci ubijali i pse. Neke civile ubilii su na mestu, a neke oteli i uz slavlje odveli u Gazu.
O brutalnosti napada govore i snimci koje su prošle nedelje novinarima pokazane u izraelskoj ambasadi u Zagrebu, prenosi Index.hr.
Dvominutni snimak, za koji je ambasador Gari Koren rekao da je tek isečak dužeg snimka, sastoji se od niza video-klipova ubijenih, često i unakaženih ljudi.
Prikazana su obezglavljenja, pogubljenja, otmice... U nekim delovima snimka se vide pripadnici Hamasa kako se iživljavaju nad telima žrtava, a prikazana je i fotografija spaljenog tela bebe.
Kao jedan od ciljeva navodi se i urušavanje ugleda Izraela u svetu. Što Izrael žešće reaguje, izgubiće više simpatija svetske javnosti. I to ne zemalja arapskog ili trećeg sveta, nego slobodnog sveta, čiju je naklonost do sada ipak imao.
Ali Amjad Rizvi, pakistanski pisac i humanista, izneo je zanimljivu tezu o toj temi.
"Šta je cilj? Kome ovaj put rat ide u korist? Hamasu. Nemojte imati iluzija: mrtvi Izraelci su dobri za Hamas, ali mrtvi Palestinci su još bolji. Zapadne simpatije i potpora Palestincima dramatično su porasle u poslednjih deset i po godina, podstaknute užasnim slikama koje se pojavljuju iz Gaze svaki put kad dođe do rata između Izraela i Hamasa. Hamas ima političke i financijske koristi od prizora žalosti, patnje i mrtvih palestinskih civila, koji su svuda u vestima. Uspešno su oteli i iskoristili bol i patnju palestinskog naroda kako bi postigli svoj apokaliptični cilj uništenja Izraela. Oni su moralnu savest međunarodne zajednice iskoristili kao oružje protiv Izraela", rekao je.
Kao najveći razlog za napad, međutim, vidi sve veću težnju arapskih država da sklapaju mirovne sporazume sa Izraelom, o čemu svedoči Abrahamov sporazum iz 2020. koji uključuje Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Sudan i Maroko.
Nedavno su se pojavile snažne spekulacije da se Saudijska Arabija sprema da sklopi sopstveni dogovor sa Izraelom.
"Ovo je velika briga za sve Palestince, ne samo one na Zapadnoj obali, jer dodatno smanjuje pritisak na Izrael da postigne rešenje sa njima. Netanjahu je u svojim javnim izjavama jasno stavio do znanja da je mir sa arapskim državama njegov prioritet nad eventualnim mirom sa Palestincima", podsetio je Parmeter.
Saudijska Arabija je prekinula razgovore o potencijalnoj normalizaciji odnosa sa Izraelom, rekli su saudijski diplomatski izvori za DPA sredinom oktobra.
Drugi faktor je obezbeđivanje manevarskog prostora u pregovorima za oslobađanje talaca. Bilal Saab, bivši zvaničnik Pentagona koji je sada viši saradnik na Institutu za Bliski istok, kaže da ne misli da je Hamas očekivao da će napad dovesti do povlačenja Izraela sa Zapadne obale ili drugih teritorijalnih ustupaka.
"Umesto toga, taoci koje je Hamas uzeo tokom operacije su sredstvo za postizanje cilja, oni toj ekstremističkoj grupi daju prostor da pregovara sa Izraelcima da oslobodi neke od nekoliko hiljada Palestinaca u izraelskim zatvorima", objasnio je on.
Ovu tezu potvrđuje i slučaj iz 2006. godine, kada je Hamas kidnapovao Gilada Šalita, vojnika Izraelskih odbrambenih snaga. Pet godina kasnije Šalit je predat sa više od 1.000 Palestinaca, što je Hamas morao imati na umu.
Treba obratiti pažnju i na izraelskog ministra Itamara Ben-Gvira iz stranke krajnje desnice, koji je početkom godine posetio kompleks džamije Al-Aksa u Jerusalimu uprkos upozorenjima da bi to moglo da izazove talas nasilja.
Kompleks je treće najsvetije mesto u islamu posle Meke i Medine. Palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova najoštrije je osudilo ulazak ministra ekstremista Ben-Gvira i smatra ga provokacijom bez presedana i opasnom eskalacijom sukoba.
Parmeter podseća da je operacija Hamasa 7. oktobra nazvana "Poplava Al Aksa" i objašnjava da Hamas nedavne događaje vidi kao skrnavljenje svetog islamskog mesta.
Pored svega navedenog, jednostavno je nemoguće zanemariti prirodu Hamasa, čija je srž mržnja prema Jevrejima.
Treba istaći i povelju Hamasa, koja je prvi put usvojena 18. avgusta 1988. godine.
Hamas je u svojoj prvobitnoj povelji jasno naveo svoj krajnji cilj – uništenje Izraela kao države kojoj negira pravo na postojanje i smatra je okupatorskim cionističkim entitetom.
Napad Izraela doveo je i do strašne humanitarne krize. Bolnice i izbeglički kampovi više puta su pogođeni u izraelskim vazdušnim napadima.
Svetska zdravstvena organizacija je u petak upozorila da bombardovanja, nedostatak hrane, zdravstveni centri koji jedva rade i infrastruktura koja se urušava predstavljaju posebnu opasnost za trudnice i decu.
SZO je upozorila da bolnice u Gazi jedva funkcionišu zbog nestašice struje i zaliha.
Unicef je izvestio da se deca u Pojasu Gaze suočavaju s "katastrofalnom situacijom, a roditeljima ne preostaje ništa drugo nego da im daju slanu vodu".
Ijan Parmeter iz Centra za arapske i islamske studije Australijskog nacionalnog univerziteta za The Conversation je činjenicu da je Hamas krenuo u ovaj napad znajući kakvu će reakciju izazvati opisao kao – trošak poslovanja.
Jedan od aspekata zbog kojih je došlo do napada, prema Parmeteru, jeste pokušaj da Hamas zadrži svoju relevantnost u Pojasu Gaze budući da Palestinski islamski džihad sve više osporava Hamasovu vlast u Gazi.
Još jedan od faktora je i osiguranje manevarskog prostora u pregovorima za oslobođenje talaca.
Bilal Saab, bivši zbaničnik Pentagona koji je sada viši saradnik na Institutu za Bliski istok, kaže kako ne misli da je Hamas očekivao da će napad dovesti do izraelskog povlačenja sa Zapadne obale ili do drugih teritorijalnih ustupaka.
Kao najveći razlog napada Parmeter ipak vidi sve veću tendenciju arapskih država da sklapaju mirovne sporazume s Izraelom, o čemu svedoči Abrahamov sporazum iz 2020, koji uključuje Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Sudan i Maroko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
