Izvor: Politika, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sramota veća od muke
Ako uskoro još 8.000 radnika "Zastave" bude proglašeno tehnološkim viškom, u Kragujevcu će bez posla biti skoro polovina radno sposobnog stanovništva
Kragujevac – "Imate li jednu kanticu džema, to moja baka najviše voli", bilo je sve što me je pitao jedan čikica kad je došao kod nas u Crveni krst – priseća se sekretar Nevenka Bogdanović, pokušavajući da odredi šta je to najupečatljivije na slici kragujevačke socijale.
Međutim, kako kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za "Politiku", potrebu da im se pomogne imaju i nezaposlena lica i deca, pa tako kragujevački Crveni krst svakog dana za 260 porodica pripremi 600 besplatnih obroka i obezbedi 3.000 užina za školarce čiji roditelji nemaju para. Tu su, navodi ona, i izbeglice, i samohrani roditelji...
Pre izvesnog vremena, veli nevenka Bogdanović, u Crveni krst je došao i jedan lekar, tražeći posao. Taj slučaj, međutim, nije usamljen, pošto je, prema najnovijim podacima ovdašnjeg odeljenja Nacionalne službe za zapošljavanje, u Kragujevcu bez posla čak i jedna osoba sa zvanjem doktora nauka.
U Kragujevcu je bez posla, trenutno, 25.526 ljudi, ali bi taj broj uskoro mogao biti i veći. Naime, u "Zastavinim" firmama je još oko 8.000 radnika višak, pa bi armija nezaposlenih mogla ubrzo da poraste i do 33.000 ljudi, što je gotovo polovina radno sposobnog stanovništva!
Hiljade poziva starih
U Kragujevcu je nešto više od hiljadu ljudi koji primaju stalnu materijalnu pomoć, u proseku oko 6.000 dinara mesečno, ali bi, kako za naš list kaže koordinator za tu oblast u Centru za socijalni rad Milorad Laketić, taj broj bio i veći kad se ljudi ne bi stideli da se prijave.
– Najviše korisnika stalne materijalne pomoći je među nekvalifikovanim radnicima i onima sa srednjom stručnom spremom, a među njima ima starih lica i mnogo Roma. Pored toga, svakog meseca primimo i oko 300 zahteva za jednokratnu novčanu pomoć, ali mislim da je situacija i teža nego što govori statistika. Jednostavno, ima mnogo onih koje je sramota da se prijave – kaže Laketić.
Istog mišljenja je i sekretar Crvenog krsta:
– Nama se obraćaju ljudi u krajnjoj nuždi, ali mnogo je onih kojima je pomoć potrebna, a stide se prijavljivanja. To je ono što je nevidljivo, a koliko je to nevidljivo veliko, možda ponajbolje govori podatak da smo prošle godine primili više od 8.000 telefonskih poziva starih osoba – navodi Nevenka Bogdanović.
Prema njenim rečima, vremena su se promenila, pa navodi da zbog celodnevnih radnih obaveza "deca, koja imaju svoju decu, vrlo često nisu u situaciji da brinu o roditeljima". Sa njom se slaže i Laketić iz centra za socijalni rad, koji, međutim, navodi da je sve više onih koji su svesni da posao "ne pada sa neba".
Tajkuni i porez
baš ta konstatacija, da "posao ne pada sa neba", ovde u Kragujevcu je ogroman problem. Izuzimajući teškoće devedesetih, zbog kojih cela Srbija i danas trpi posledice, Kragujevac je specifičan po tome što su zaposleni bili koncentrisani u velikim sistemima, pre svega u "Zastavi". kako su, na čelu sa pomenutom firmom, svi ruinirani, mnogi radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom, nije imao alternativu.
Međutim, možda baš zbog toga Kragujevac prednjači među drugim gradovima u zemlji po broju novootvorenih filijala banaka, a koliko ih trenutno ima, teško je reći, pošto ni predstavnici novih ne znaju koji su po redu. "Mi smo, otprilike, trideseta filijala", odgovorili su nam zastupnici najnovije banke. Psiholozi i sociolozi to tumače nasušnom potrebom osiromašenih građana, kojima jedino krediti mogu da pomognu.
Vraćanje kredita je kućna tema, o tome se u kafani ne govori. Ta utočišta su rezervisana za neke "vedrije teme", poput "kako platiti račun za struju" ili "kako namiriti potrebe jednog studenta". Od iskonske potrebe za poveravanjem, najviše koristi, međutim, imaju vlasnici kafana, zbog čega, valjda, ni jedna nije zatvorena u poslednje vreme. Ipak, i gosti imaju jednu "privilegiju", a omiljena je takmičenje u duhovitom komentarisanju blagodeti života ovdašnjih tajkuna, čiji džipovi nečujno klize gradskim ulicama.
Doduše, ovde su tajkuni relativno malobrojni, pa je prema podacima Uprave prihoda, svega 1.249 Kragujevčana prijavilo porez na lični prihod (da su zaradili za godinu dana više od 1,2 miliona dinara) od gotovo 200.000 duša, koliko ih ima Kragujevac.
Brane Kartalović
[objavljeno: 18.04.2007.]
