Izvor: Blic, 27.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sramota je Jevtovića kazniti zatvorom
Sramota je Jevtovića kazniti zatvorom
Taj dan mi je najcrnji... Najnesrećniji dan u životu. Prošlo je, evo, 20 godina. Ništa se nije promenilo. Osećam istu tugu. To što je zločinac streljan, nije nam vratilo naše dete. Ali, činjenica da je za smrt on tada odgovarao smrću govorila je nešto i o državi i o pravdi, poručuje posle ravno dve decenije Đuro Keča čiju je ćerku Marijanu silovao, a potom zadavio Laslo Egete 13. decembra 1985. godine u Kanjiži.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Bila je to i poslednja smrtna kazna u Subotici. Izvršena je 29. jula 1988. Bez okova i lisica u ranu zoru streljan je tridesetjednogodišnji Laslo Egete iz Novog Kneževca. U velikom kanjiškom parku, gde je Egete zlostavljao i ubio devojčicu, danas je spomenik Tiski cvet. Podigao ga je grad kao poruku i opomenu.
- Danas, eto, za najteže zločine kao što je slučaj sa malom K. daju kazne, i to vremenske između 10 i 15 godina. Sramota! Ubica male K., ako mu daju samo 15 godina, ponovo će biti na slobodi. Ponovo će naša deca biti izložena raspoloženju zločinca- ističe Đuro Keča.
Advokatske dileme
Pre dva dana Svetozar Vujačić odustao je od branjenja monstruma Mališe Jevtovića koji je do smrti zlostavljao trogodišnju K. J. Taj njegov čin osudile su kolege advokati. Pre 20 godina za gotovo istovetan slučaj, zločinca Lasla Egetu na sudu zastupao je advokat Veljko Guberina. Danas on za 'Blic' kaže da su advokati dužni da brane svakog čoveka bez obzira koliko je zločin monstruozan.
- Veličina branilačkog poziva je u tome da ostane uz svog branjenika i onda kada na svoja pleća mora da primi odijum javnosti. Kada oseti šta znači biti usamljen u vršenju branilačke obaveze i izložen besu sredine u kojoj živi. To je osnovno načelo advokatske etike - objašnjava Guberina koji je u advokatskoj karijeri rešavao 647 ubistva. On ističe da advokati ne smeju da krše etička načela advokature bez obzira na osećanja koja izazivaju najteži zločini.
- Ja sam profesionalac, a ne Crveni krst. Odlazio sam u crkve i palio sveće žrtvama, a branivši ljude optužene za najteže zločine osećao sam se kao čovek koji se opredelio za advokaturu - kaže Guberina koji se u slučaju Lasla Egete trudio da dokaže da tako nešto normalan čovek nije mogao da uradi.
- Majka pokojne M. K. mi je pisala. Uvek sam se držao principa da ne branim zločin već čoveka - zaključuje Guberina. M. Po. - N. J. Kad roditelji gube starateljstvo
Sudovi u Srbiji su od 1. jula, od kada se primenjuje Porodični zakon, izrekli dve mere zaštite žrtava nasilja u porodici. Jednom nasilniku zabranjeno je približavanje žrtvi, a drugom je naloženo iseljenje iz zajedničkog stana.
- Novi Porodični zakon urađen je po uzoru na američki model i koji u slučaju kršenja zakona predviđa zatvorsku kaznu za nasilnika. Videćemo da li će pod pritiskom javnosti zakonodavac i kod nas predvideti zatvor za one koji krše Porodični zakon - kaže advokat Sanja Kalčević.
Zbog grubog zanemarivanja i zlostavljanja svoje dece, u Beogradu je prošle godine 40 roditelja lišeno roditeljskog prava. Iz bioloških porodica privremeno su izmeštena 52 deteta koja čekaju sudsku presudu od koje zavisi njihova dalja sudbina. Sudski postupci lišavanja roditeljskih prava kod nas su najčešće trajali od nekoliko meseci do nekoliko godina. Samo ona deca kojoj je, prema proceni centra za socijalni rad, daljim ostankom u porodici direktno ugrožen život, izmeštaju se iz te porodice i privremeno zbrinjavaju kod srodnika, u hraniteljskim porodicama ili u domovima. Ostali čekaju sudsku presudu i trpe svakodnevno maltretiranje. Novi Porodični zakon predviđa mnogo kraće rokove za oduzimanje roditeljskih prava.
Zlostavljana deca u Beogradu urgentno se smeštaju u tri prihvatilišta. Prema rečima Zorana Milačića, direktora Zavoda za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici, retki su slučajevi zlostavljanja dece mlađe od tri godine.
- Godišnje imamo šest, sedam takvih slučajeva i svaki treba da bude alarmantan - kaže Milačić.
Mirjana Gulan, rukovodilac Doma 'Dragutin Filipović Jusa' u koji se smeštaju deca uzrasta od tri do sedam godina, kaže da se situacija u poslednjih 15 godina drastično promenila.
- Danas čak 35,3 odsto od oko 400 mališana su žrtve nasilja u porodici, a 30 odsto su zanemarena i napuštena deca - kaže Gulan.
Ova prihvatna stanica može da zbrine 12 mališana.
- Viđali smo svašta, polomljena rebra koja su sama krivo zarasla, tragove gašenja cigareta na dečjoj koži, masnice od kaiša, povrede od metalnog dela opasača... - nabraja Mirjana Gulan.
U Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kažu da su kod nas, bez obzira na zakonska rešenja, pre svega zatajili centri za socijalni rad.
- Nedopustivo je presuđivati u slučajevima razvoda, poveravanja dece jednom od roditelja, a da ne izađete na teren, ne vidite gde i u kakvim uslovima ta porodica živi - kaže za 'Blic' Slavka Lakićević, pomoćnik u resornom ministarstvu i navodi da je poboljšana saradnja sa policijom te da se ovim problemom bave se vrhunski i dobro obučeni profesionalci. E. B.
