Izvor: B92, 27.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremni za suočavanje?
Beograd -- Prema rezultatima istraživanja, u Srbiji sve veći broj građana smatra da je naš pravosudni sistem spreman za suđenja za ratne zločine.
Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava i Stratedžik marketinga, koje se bavi odnosom javnog mnjenja prema ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, domaćem sudstvu i Haškom tribunalu, pokazalo je da se stav građana prema ovim temama promenio, kaže za B92 Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Na pitanje da li je naš pravosudni sistem spreman za suđenja optuženima za ratne zločine, u odnosu na prošlu godinu procenat onih koji su odgovorili pozitivno veoma je velik, porastao je za 3 posto i iznosi 60 posto.Ono što ohrabruje je da je na pitanje šta je prvenstvena svrha suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima 71 posto građana je odgovorio da se pokaže da je društvo u Srbiji u stanju da se suoči sa ratnim zločinima u prošlosti, da ratni zločini ne mogu proći nekažnjeno i da se spreči da se zločini događaju u budućnosti", kaže Vekarić.
Vekarić kaže i da čak 76 posto građana, na neki način, daje pozitivan odgovor na pitanje da li treba sarađivati sa haškim tribunalom, što je 6 posto više u odnosu na prošlu godinu.
"Ratni zločini se zaboravljaju"
Istraživanje za potrebe Tužilaštva za ratne zločine pokazalo je da je ugled našeg pravosuđa generalno nizak, kao i da je ogroman uticaj vlasti i medija na stavove stanovništva.
Dr Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava naveo je da mediji nedovoljno obraćaju pažnju na rad sudova i da ne ulaze u suštinu stvari. "Ljudi su generalno slabo informisani, ratni zločini se zaboravljaju", rekao je Dimitrijević i dodao da se jedino Srebrenica pamti, kako je istraživanje pokazalo, u istom procentu.
S obzirom da su i prethodna istraživanja pokazala nedovoljnu informisanost stanovništva, sekretar Tužilaštva za ratne zločine Snežana Malović dodala je da je Tužilaštvo započelo projekte kojima bi poboljšalo informisanost, kao što je bila poseta novinara Međunarodnom tribunalu u Hagu. Rezultat toga je obilazak novinara grobnice u Batajnici i graničkog prelaza Merdara, gde bi tela iz Batajnice trebalo da budu predata porodicama.
Predsednik Okružnog suda u Beogradu i predsednik Veća za ratne zločine Siniša Važić osvrnuo se na nelogičnost između poverenja domaćem pravosuđu, koje iznosi svega osam odsto, dodavši da je za njega kao predsednika veća za ratne zločine ta činjenica poražavajuća i neprijatna, i činjenice da je čak 60 odsto ljudi smatra da je naše pravosuđe spremno da sudi za ratne zločine.
Važić je rekao da je kod nas problem bio "generisanje zločina, umesto smanjivanja". "Da smo 1991. godine imali hrabrosti da se obračunamo sa zločinima, ne bi se desili zločini 1995. i samim tim ni 1999. godine", rekao je Vazić i naglasio da je potrebno mnogo više govoriti o suđenjima, čime bi javnost bila bolje informisana nego što jeste.
Vlast, koja prema rečima Dimitrijevića, sarađuje sa Haškim tribunalom iz "pragmatičnih razloga", uticala je na to da stanovništvo smatra da je optužene za ratne zločine trebalo predati Tribunalu radi našeg bržeg učlanjenja u EU. "Stav vlade reflektovao se na 76 odsto ispitanika, koji se slažu sa njima i koji uopšte ne ulaze u to zašto su ti ljudi optuženi." Taj broj je nešto porastao u odnosu na prošlu godinu, ali je i dalje znatno manji nego 2003. godine, kada je saradnju podržavalo 85 odsto ispitanika. Dimitrijević kaže da je uticaj medija i Vlade na stavove građana ogroman. On je to ilustrovao kroz podatak da je 2004. godine, kada je Vlada pokazivala otvoreni otpor prema saradnji, procenat pao na 70 odsto.
Svetlana Logar, iz agencije Stratedžik marketing smatra da je informisanost veoma važna, jer 74 odsto ispitanika ne zna koji su domaći organi pravosuđa koji sude za ratne zločine. Ona je dodala da građani žele da budu informisani, ali "ne možemo od njih očekivati da traže informacije". "O aferama svi znaju, a o suđenjima ne. Krivica što je to tako je pre svega državnih institucija", rekla je Logar i naglasila da je ključno pitanje "istina i odgovornost".
Logar je rekla da 70 odsto ispitanika smatra da je važno da se suočimo sa istinom, ali samo 30 odsto je reklo da jedino tako možemo da idemo napred, dok 37 odsto smatra da je to važno kako bi se dokazala nevinost Srba".
.jpg)
