Izvor: Vesti-online.com, 23.Apr.2017, 00:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sprema se rat za vodu - Srbija na putu kapitulacije

Nedavna vest da će se srpska "Voda voda" uskoro naći i na tržištu Kuvajta koliko je obradovala, toliko je i otvorila mnoga pitanja. Zašto je to jedna od retkih fabrika vode koje su još ostale u srpskim rukama i da li smo resurs 21. veka, što voda sigurno jeste, morali tako olako, pa i neodgovorno, da prepustimo strancima?

Iako će Kuvajt biti sedmo izvozno tržište za "Vodu vodu", u tom poslu nikada se ne zna. Jer kako je pre pola godine izjavio sam Vojin Đorđević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << vlasnik te fabrike, činjenica je da svi postojeći manji proizvođači ne posluju lako i mogu samo da se nadaju da će im neko od velikih ponuditi da uđe u suvlasništvo ili vlasništvo.

A to "veliki", znači velike multinacionalne kompanije koje u Srbiji već gospodare vodom i, uveren je Đorđević, neće dozvoliti drugima da se razvijaju, da istražuju ili investiraju u flaširanje negazirane vode, osim u nekim manjim količinima.

A voda je strateški resurs 21. veka. Ono što je nafta bila u prošlom. Uostalom, Ujedinjene nacije su još krajem 2002. godine vodu proglasile "društvenim i kulturnim dobrom", a ne ekonomskom robom. Najcrnje prognoze predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

U studiji direktora Pacifik instituta u Oklandu, navedeno je kako se samo od 2010. do 2013. zbog vode u svetu vodio 41 oružani sukob koji je naizgled bio verski, politički i ekonomski, ali je u suštini to bili borba za pijaću vodu.

Prema stručnim istraživanjima, kako domaćim tako i stranim, Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20 odsto. To je i bio razlog da nadležna komisija UN Srbiju uvrsti među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode.

Zato ne treba da čudi konstatacija direktora Instituta "Jaroslav Černi" dr Milana Dimkića izrečena pre godinu dana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti da će EU, kad otvorimo Poglavlje 27, od nas zahtevati da u zaštitu i popravljanje kvaliteta pijaće vode uložimo 10 milijardi evra.

- Svaka pomoć će nam biti dragocena, ali bi najbolje bilo da to radimo sopstvenim novcem, znanjem i umećem - poručio je tada Dimkić.

Zbog bogatstva vodnim resursima Srbija je, nije tajna, odavno na meti multinacionalnih kompanija iz SAD i EU, praktično otkad je i počela globalna bitka za osvajanje izvorišta vode. Imamo li razloga za brigu? Pogotovo pošto smo strancima već prepustili našu vodu koju nam sada flaširanu prodaju i na tome ostvaruju profit.

Zalihe pitke vode kojima raspolaže Srbija su dobro koje pripada i budućim generacijama. Zbog toga bi bilo uputno da se, umesto vladajuće netransparentnosti, o pitanju strateškog resursa 21. veka odluke donose posle rasprave u kojoj će biti pitana stručna i najšira javnost u Srbiji.

Nastavak na Vesti-online.com...